Žene prigrlite svoje dlake

Sve žene imaju slabu tačku, a kod pojedinih je to maljavo lice. Mnoge od njih ne vole dlake ni na sebi ni na drugum ženama. Zbog terora malja koje rastu na licu mnoge od njih sa sobom nose veliki broj preparata za depilaciju. Na svu sreću ta činjenica brojne žene ne deprimira, iako je prisustvo crnih dlaka sve veće i sve vidljivije, pogotovo na obrazima, pod bradom i oko usana.

Strah od malja nije tako neuobičajan. Međutim, brojne članice feminističkih pokreta ipak osećaju olakšanje zbog postojanja epilacije.

Međutim, ne dele svi takve predrasude. Pokret koji se ponosi dlakama rastao je poslednjih godina. Na internetu postoje izveštaji žena koje pišu o svom iskrenom prihvatanju brade i brkova, uključujući i Debru En Biči, koja je napisala i doktorsku disertaciju na ovu temu. „Moja jutra su počinjala tako što sam najmanje sat vremena provodila ispred osvetljenog, uveličanog ogledala“, napisala je ona. „Sada ne moram da ustajem rano da bi se „čupkala“, kakvo ushićenje.“

Feministička aktivistkinja Džesika Barton u Bristolu je pokrenula kampanju kojom poziva žene širom zemlje da se okrenu prirodnom. „Bila sam maljava toliko dugo da mi sada to izgleda normalno“, rekla je Džesika, dodajući da u današnje vreme ima utisak da žene nemaju izbor kada su dlake u pitanju.

Ovaj pokret vodio se logikom da ako se dovoljan broj žena odrekne pincete, onda bi dlake na njihovim telima i licima bile normalnija pojava i svako eventualno negodovanje bi nestalo. Ali da li je zaista tako lako?

Ako tvrdokorni protivnik sređivanja feministkinja kao što je ona ima problem sa neželjenim dlačicama, šta onda da kaže ostatak ženske populacije?

Neke su već sledile ove preporuke. Šezia Mirza humoristkinja i kolumnistkinja, puštala je svoje dlake sedam meseci za vreme snimanja BBC 3 dokumentarca nazvanim „Odjebi, ja sam dlakava žena“. „Na početku sam pomislila kako neću biti u stanju da to uradim“, rekla je, dodajući „bila sam opsednuta depiliranjem dlaka pošto imam hitlerske brkove od svoje sedme godine. Ali zapravo bilo je prilično lako. Imati dlake po telu je sasvim prirodna stvar. Sve smo dlakave, a to da ih muškarci ne vole je mit. Posle programa dobila sam hiljade mejlova od muškaraca koji su pisali da vole dlakave žene, ali nisu to javno govorili zato što bi ih žene stalno prekoravale.“

Lisa Spirulin, lezbejka indijskog porekla, mi je rekla da je ponosna na svoje brkove. Na njenom tamnom licu dlake su bile vidljive i ranije, ali u tinejdžerskim danima bilo ih je u izobilju kada je i napustila školu da je zbog toga ne bi maltretirali. „Sada sam ponosna na svoje brkove, još uvek se igram sa njima kada pričam ili gledam TV “, kaže ona.

Dela Grase Volkano, poznata kao lezbejski fotograf Dela Grase, pustila je svoju koziju bradicu kasnih devedesetih kojom je zaprepastila medije.

„Godinama sam živela sa bradom i pre nego što sam odlučila da uzimam testosteron, ne da bi me doživeli kao muškarca već da bi moja interseksualnost bila vidljivija. To je bilo teško zato što sam uvek dobijala negativne vibracije od ljudi, znajući da me osuđuju. Poznajem samo par žena koje imaju malje po licu, a u isto vreme su srećne zbog toga. Mnogo je više onih koje ih se stide i kojima dlake smetaju.“

Procenjeno je da su kod 40 posto žena dlake na licu prirodno stvar. Pokrenuta je i kampanja „Možemo da se suočimo sa time“ od strane dr Dejv Harper na kanalu 4 (serijala „Posramljena tela“) čiji je cilj da podrži žene koje imaju neželjene facijalne dlačice.

Prema istraživanju sprovedenom na 1.000 žena koje je bilo prateći deo ove kampanje, 30 odsto žena koje su imale malje na licu patilo je od kliničke depresije, četvrtina misli da ih ne promovišu u najboljem svetlu, a više od 40 posto njih kaže da su dlake negativno uticale na njihovu sposobnost da formiraju vezu.

Većina žena problem sa dlakama same tretiraju pincetom ili brijanjem, i jedine dlake na telu koje vole su obrve i trepavice. Kampanja „Možemo da se suočimo sa tim“ otkrila je da su skoro sve ispitane imale negativan stav prema svojim dlakama na licu, dok se više od polovine osećalo anksiozno zato što se vide i što ne mogu odmah da se uklone. Dve trećine žena izjavilo je da se osećaju manje ženstveno sa dlakama.

Facijalne dlačice imaju veliki broj uzroka. Pored naslednog faktora, takođe može da ih uzrukuje višak određenih hormona, testosterona, ili sindrom policističnih jajnika.

Džesika Karjala otkrila je da ima sindrom policističnih jajnika nakon što je saznala da nagli rast malja na licu može da bude sindrom ove bolesti.

„Kada sam osetila da su mi dlačice na licu brže rasle pri čemu su bile tamnije i deblje, pokušala sam da ih uklonim strujom. Volela bih da sam znala da povišen rast dlaka predstavlja rani sindrom neravnoteže hormona.“

Filipa Vilets takođe je imala višak dlaka na licu kao posledicu sindroma policističnih jajnika i kaže da ne želi time da se opterećuje. „Poznajem dosta žena sa maljama po licu koje izgledaju fantastično i zavidim im na njihovom samopouzdanju. Kada sam počela da se gojim (kao posledica policističnih jajnika), bila sam nesrećna zbog toga, ali drug je primetio da sam bila kritična prema drugim debelim ženama. Ne možemo ni da pretpostavimo koliko žena ima problem sa facijalnim dlačicama zato što ih depiliraju. Sa svojim prijateljicama pričam o raznim kozmetičkim problemima, ali ova tema je tajna čak i među nama.“

Žene bi vremenom mogle da prihvate facijalne dlačice. Džulija Long, feministkinja i akademik, kaže kako su dlačice krenule da joj rastu kada je ušla u pubertet. „U školi sam zbog toga bila maltretirana od strane dečaka zbog čega sam počela da mislim loše o sebi.“

Želela je da se podvrgne trajnom skidanju dlačica elektrolizom nakon čitanja članka o tome u časopisu, ali joj je rečeno da mora da sačeka da prođe pubertet da bi epilacija bila efikasna. „Kada sam napokon počela tretman, to je bila agonija. Nakon tretmana mi je ostao crveni trag na licu koji je bio primetniji nego dlačice“.

Postavlja se pitanje da li je moguće osloboditi se ove predrasude. U Italiji postoji čuvena izreka koja kaže da svi vole žene sa bradom (Donna barbuta, sempre piaciuta). Da li to važi i u ostatku sveta?

Barton se nada da važi. Ona planira da napravi godišnju kampanju „Hairy Awarey“ (Odenite dlake). Nakon što je tokom godina potrošila hiljade funti na izbeljivanje, depiliranje i razne kreme za zaustavljanje rasta dlaka, odlučila je da ih jednostavno pusti da rastu. „To je možda zbog toga što imam 40 godina i što me muškarci manje primećuju, ali sada se osećam dosta bolje.“