Otkrivamo sve misterije sna

Kada je reč o spavanju mnoge stvari vezane za san nam još uvek izmiču i zbunjuju nas.

“Nekada se mislilo da ili spavamo ili smo budni i da ne postoji ništa između. Međutim ispostavilo se da ljudi doživljavaju mnoge stvari između faza sna i budnosti,” kaže dr Filip Džerman, direktor Pensilvanija univerziteta.

Ovde vam razjašnjavamo neka stanja sna – od koji su neka učestalija od drugih.

Paraliza sna

Psihološki paraliza sna je usko povezana sa REM atonijom. Ona nastaje kada se mozak „probudi“ u toku REM faze a telo ostane paralizovano. Osoba je svesna svega, ali ne može da se pomera. Paraliza može da traje nekoliko sekundi do nekoliko minuta.

Kod paralize sna deo mozga se probudi kasnije od ostatka, i daje nam utisak da smo budni i svesni – čak iako su mišići tela još uvek paralisani, objašnjava dr Džerman.

Ovo stanje nije opasno, iako je prilično neprijatno. Kako biste je izbegli smanjite stresne situacije i spavajte dovoljno.

REM poremećaj sna

Suprotno od paralize sna, ovo stanje se javlja dok mozak još spava ali naši mišići su budni.

U tim situacijama mi pričamo, vičemo, udaramo, šutiramo, sedimo ili skačemo sa kreveta. Akutna stanja ovog poremećaja se mogu javljati tokom odvikavanja od alkohola ili nekih droga.

Ovaj poremećaj je potencijalno opasan naročito ako osoba udara sebe ili partnera tokom sna. “Ako se ne leči, stanje se vremenom pogoršava,” kaže dr Trejsi Kju. Međutim postoje lekovi koji se koriste za opuštanje mišića za vreme spavanja tako da oni postanu neaktivni tokom noći.

Hodanje i pričanje u snu

Slično paralizi sna, pričanje i hodanje u snu se dešava kada je deo mozga budan a drugi delovi spavaju.

"Kod hodanja u snu, osoba uglavnom spava ali podsvesno razmišlja o svakodnevnim stvarima i rutinskim radnjama,” kaže dr Džerman. "Tipično je da ljudi u ovakvom stanju odlaze do toaleta ili u kuhinju da nešto pojedu.”

Zato što se hodanje i pričanje u snu dešava tokom neREM faze spavanja, šta god osoba da priča ili radi obično nema veze sa onim o čemu ona zaista u tom trenutku sanja.

Ovo stanje uglavnom nije opasno, ali ako mu je dete sklono roditelji bi trebalo da preduzmu neke mere poput zatvaranja prozora i vrata kako se dete u snu ne bi povredilo.

Mokrenje

Mokrenje tokom sna se obično dešava deci od 5,6 godina, vrlo je često i deca to stanje uglavnom prevaziđu bez ikakvih intervencija.

Razlog mokrenju tokom sna može biti nezrela bešika – što znači da ona još uvek nije dovoljno razvijena i dete ne može da je kontroliše tokom noći.
Baš zato što je ovo često situacija, mnogi stručnjaci se odlučuju da je ne leče. Ali neka istraživanja preporučuju da se to radi jer mokrenje u krevet može loše uticati na samopouzdanje.

andrewr / Flickr.com

Noćni terori

Noćni terori uglavnom pogađaju decu koja ih obično prevaziđu do adolescentnog doba. Ovo stanje treba razlikovati od noćnih mora.

"Kada dete ima teror sna, ono spava, ali ono što mu se dešava ga vrlo plaši tako i ono će biti neutešno, uznemireno, plakaće i vikaće i često se dešava da ne prepozna roditelja kada on pokušava da ga probudi,” kaže dr Honaker.

Noćni terori traju od 2-20 minuta i za roditelja mogu predstavljati jeziv prizor, ali ne treba da se plaše jer stanje nije opasno za dete.

Škrgutanje zubima

Škrgutanje zubima je pomeranje zuba napred nazad; može se dešavati i danju i noću. To obično nervira osobu koja spava do vas, ali i može oštetiti zube ili dovesti do bola u vilici.

Škrgutanje je posledica brojnih faktora uključujući i stres, neravne zube, nemogućnosti da se opustimo ili nekih navika spavanja.

Smanjenje stresa i anksioznosti može pomoći u zaustavljanju ove navike noću. Kako biste sprečili oštećenje zuba možete kod zubara nabaviti zaštitnu gumu.

Eksplozija glave

Ovo je jedno od ređih stanja i predstavlja bizarno iskustvo od kog vam se čini da će vam glava eksplodirati od buke koju “čujete”.

U glavi se čuje buka koja je ravna eksplodiranju bombe, sudaru teretnih kamiona ili nečeg trećeg.

Malo se istraživalo o ovom stanju, ali se smatra da ga pokreće veliki stres i uznemirenost i uglavnom pogađa osobe starije od 50 godina.