Dinar raste

Kako izgleda, ona pribegava intervencijama na deviznom tržištu, to jest, kupuje evro kako bi mu tom povećanom tražnjom podigla vrednost. U najnovijem saopštenju, pak, ukazuje na to da će u budućnosti sve više reagovati u skladu sa novom monetarnom politikom, to jest, da će smanjiti kamate koje su pod kontrolom centralne banke.

Uzrok rasta dinara centralna banka nalazi u velikoj ponudi stranog novca koja se pripisuje poverenju stranih investitora u srpsku privredu, znači, pripisuje se očekivanjima da će se u budućnosti značajno zaraditi na današnjim ulaganjima - tu se pominju povećanje proizvodnje, izvoza i zaposlenosti.

Koliko se, međutim, može zaključiti iz dostupnih podataka o strukturi stranih ulaganja, najveći deo odnosi se na ona od kojih se očekuje da zarade na povećanoj vrednosti imovine u koju se ulaže i na razlici u kamatnim stopama u Srbiji i u inostranstvu.

Rast kursa dinara u odnosu na evro još više će podstaći ulaganja sa tim motivima, a manje ona od kojih se očekuje zarada od povećane proizvodnje i izvoza. Tu bi pad kamatnih stopa zaista pomogao. Povećala bi se vrednost imovine, a smanjio bi se interes za razliku između stranih i domaćih kamata. Uz to, zaustavio bi se rast kursa dinara.

Pa bi se onda mogla očekivati povećana ulaganja u proizvodnju i izvoz.

Problem je jedino u tome što se centralna banka još uvek suočava sa potrebom da uspori rast inflacije, a to opet zahteva opreznost u smanjenju kamatnih stopa.

U ovom času, inflacija je na godišnjem nivou još uvek dvocifrena, a trebalo bi da se približi onoj u evrozoni, kako bi se mogla očekivati stabilizacija na deviznom i na tržištu novca. Znači, još će neko vreme domaćinstva i privreda plaćati cenu prethodno ispuštene kontrole nad inflacijom.