Gde je Tita čekalo zrelo grožđe

Po istarskoj legendi o nastanku Briona kao „raja na zemlji”, Bog je hteo da oblikuje deo zemlje prema slici raja i tako najpre napravio Istru kao vrt u kome na prostranim livadama raste predivno drveće. A onda, ljubomorni đavo razreže vreću preostalog kamenja, koje se rasulo po takvoj Istri i od nje napravilo zemlju kontrasta, istovremeno pitomu i surovu, vedru i oblačnu. Tužni anđeli pokupili su preostale delove raja, zaštitili ih morskim talasima i tako stvorili Brione.

Isti, nestvarni osećaj imali smo dok smo sa broda „Brijuni” posmatrali za skoro sve nas decenijama nedostižni „raj” Josipa Broza Tita na „koji je bilo nemoguće doći, onoliko koliko je bilo teško otići sa Golog Otoka”, ocenjivano je. A taj ostrvski raj, sa skoro tropskom klimom usred severeno jadaranske obale, nalazi se na nekoliko kilometara preko puta Fažane, što su mnogi turisti sa ushićenjem shvatili kada je postalo moguće da doplove na „rajska vrata” današnjeg nacionalnog parka.

Napušten močvarni raj Histara, Rimljana i Kelta otkrio je polovinom 19. veka austrijski insustrijalac Robert Kupelvajzer kupivši Brionska ostrva. Uz pomoć Roberta Koha iskorenio je malariju, isušivanjem i poribljavanjem močvara ribicama koje jedu larve komaraca. Vlasnik je podigao i luksuzne hotele, čak i bazen, puteve, uredio konjsko trkalište i napravio i danas ovde popularna igrališta za golf i tenis. Tad je već postojao mali zoološki vrt.

Brioni postaju mondensko letovalište u Evropi, a početkom 20. veka renomirano sastajalište bogatih aristokratskih turista.

Već Prvi svetski rat je potisnuo njihov značaj, Kupervajzerov potomak se ubio 1930. kada mu je italijanska vlast zaplenila kazino, a za vreme Drugog je mali raj potpuno opustošen. „Da nije bilo Kupervajzera, danas ne bi imali čemu da se divimo”, kaže vodič Sonja, udata Buko.

„ A da li bi reke turista sa svih strana danas obilazile Brione da ih Tito nije pedesetih obnovio i sedamdesetih pretvorio u za narod samo sanjani safari park, u sred komunističkog sveta, ostavivši na njima svoj pečat”, pitaju dvoje mladih Hrvata. Nevoljna je da odgovori…

Josip Broz Tito pretvorio je Brione na koje je došao 1947. u svoju letnju rezidenciju, raj kojim je prosto privlačio strane državljane i svetske zvezde u posetu. O tome, u foto galeriji parka govore slike na kojima se u poseti predsedniku SFRJ radosno smeju američki i ruski, kineski, latinoamerički, indijski i drugi predsednici i državnici.

I foto svedočanstvo kako su u ribarskom salonu Tito, Nehru i Naser ovde 1956. godine potpisali deklaraciju o osnivanju Pokreta nesvrstanih. Istorija jedne epohe u malom. Na slikama sa Titom vidimo i Sofiju Loren, Elizabetu Drugu, Đinu Lolobriđidu, dansku kraljicu Margaretu i nizozemsku Julijanu, Karolinu od Monaka, Dolores Ibaruri, Valentinu Terješkovu…

„Tito odlazi u legendu, odakle kao i da je stigao”, čitamo Krležine reči ispod slike sa Titom sa kojim je ovde vodio duge i česte razgovore.

„Rezidencija je bila u Beloj vili na Velikim Brionima i na ostrvu Vanga, još jednom od 14 iz brionskog arhipelaga, na koje je Tito slučajno dospeo sandiolinom i poželeo da napravi dom u kome je provodio i po šest meseci tokom 39 godina. Opremao je prostorije po svom, prefinjenom ukusu. Prolazeći jednom, zamislio je gde bi mogli da budu vinogradi i sledeće godine ga je tu čekalo zrelo grožđe”, priča nam stari kapetan turistističkog broda.

Iz čuvenog brionskog vinskog produma, svaki državnik je dobijao vino sa natpisom „Čast svakome, veresija nikome”. Priča se da je najvažnije političke razgovore vodio na Vangi, uz pršut i istarska vina.

Danas je ovo ostrvo zatvoreno za javnost a turistima je dozvoljeno da se prošetaju safari parkom dok pored njih protrčavaju stada jelena, zečevi, veverice i retke ptice, da vide muflone, nojeve, indijsko sveto goveče ali i istarskog boškarina i dalmatinsko magare koje je večito ratovalo sa zebrama.

I naravno, čuvenu slonicu Lanku, staru 40 godina, koju je kao mladunče Titu, iz velike milošte poklonila Indira Gandi, kao i njegovog retkog prijatelja, papagaja Kokija koji, sude po namrgođenoj naravi, još za njim pati.„ Ljut sam”, viče dok ga pitaju za Tita. Pedesetdvogodišnjak Koki, peva, plače i inati se prema potrebi. Dobra škola, vidi se.

Interesantno je i da je predsednik Komunističke partije Jugoslavije na Brionima sačuvao i obnovio sva istorijska zdanja, pa i katoličku crkvu Svetog Germana iz 15.veka u koju su zapadni državnici dolazili da vide izložbu fresaka „Poklonstvo kraljeva”. Vodič Sonja Buko kaže da su kopije uništenih fresaka pravljene 1958. godine. I rimski zaliv Verige do danas je ostao očuvan i privlačan posetiocima.

Danas turisti mogu da provozaju kadilak iz 52. koji je vozio isključivo Tito. „Bio je jednostavan čovek koji bi svog vozača premestio na mesto suvozača.

U kadilaku su se, iza njega i Jovanke Broz vozili i Ričard Barton i Elizabet Tejlor i mnogi drugi ”, priča.

Brioni su i dalje privlačni poznatima. Nedavno su ih posetili i Andželina Džoli i Bred Pit, gledajući predstavu „Kralj Lir” pozorišta „Odisej” koje je Rade Šerbedžija ovde osnovao.

Dok je preko leta ulaz na ostrva 30, u vansezoni je 15 evra. Pored broda čeka vozić koji kroz veliki zoološki vrt vozi sve do muzeja, u kom su osim fotografija izloženi lovački trofeji predsednika SFRJ i njegovih gostiju.

Na izlazu, turisti se slikaju pored džinovske slike sa koje im Tito maše, zastajući zamišljeno pred natpisom: „ O tebi govore tvoja dela, ti ostaješ”.