Anđeli i demoni

Ako, pak, odlučite da provedete toplo majsko veče uz (ispod)prosečno osmišljen ’hudanit’, začinjen mnoštvom akcionih scena, prelepih kadrova rimskog kulturnog blaga i ponekom ’trivijom’ o istoriji, crkvi i umetnosti, mogli biste još i lepo da se zabavite.

Iako se radnja odvija mnogo brže nego u ’Da Vinčijevom kodu’, zaplet filma je i dalje naivan i sa mnogo rupa. Nakon smrti ’naširoko omiljenog’ pape, kidnapovana su četiri katolička sveštenika, koja spadaju u red ’preferita’ - onih, iz čijih redova bi trebalo da se izabere novi poglavar. Odgovornost preuzimaju Iluminati, tajno društvo progresivnih mozgova, koji su kao takvi pre petsto godina bili brutalno proganjani od strane crkve i koji su, navodno, konačno dočekali svoj trenutak osvete.

Na ovu udicu naseda vatikanska policija (koju naučimo da razlikujemo od Švajcarske garde, zadužene samo za sigurnost pape i Apostolske palate) i poziva u pomoć profesora Roberta Lengdona (Tom Henks), simbolistu i stručnjaka za tajne istorijske grupe i orgnazicije, a posebno Iluminate.

Racionalni ateista, opsednut istorijom crkve odmah doleće u Rim i kreće u otkrivanje zagonetke, koju su teroristi postavili, a u kojoj se krije tajna kako će i gde, na svakih sat vremena po jedan od kidnapovanih crkvenjaka da bude likvidiran, da bi se sve završilo eksplozijom, koja tačno u ponoć treba da sravni Vatikan sa zemljom.

Naime, u zidinama papske države, sakrivena je puna tegla antimaterije, ukradene iz nuklearnog centra CERN, koja bi u trenutku dodira sa ’običnim česticama’, mogla da izazove eksploziju ogromnih razmera. Ovo nam sve objasni Vitoria Vetra (Alejet Zurer), nuklearna fizičarka koja prati Lengdona tokom čitave istrage, mada se među njima ne razvije nikakav odnos, ni ljubavni, ni suparnički tipa Molder-Skali. Na pitanja kako može tako lako da se ukrade tako opasna supstanca, i zašto kad je već nestala, nije potegnuta opšta međunarodna potraga, film ne nudi nikakve odgovore, ali ni mnogo vremena da se o tome razmišlja.

Dok crkveni velikodostojnici iz svih krajeva sveta većaju ko će da bude novi papa, a hiljade vernika se okuplja na Trgu sv. Petra, Lengdon i ostali imaju sve manje vremena da spasu ponekog sveštenika od stravične smrti, ali i Vatikan od totalnog uništenja.

Kao u detektivskoj kompjuterskoj igrici, oni prvo malo tumače zagonetku, pa onda jure od jedne do druge crkve po Rimu, gde treba da ’kliknu’ na svaku skulpturu, sliku, oltar ili rupu u zidu dok ne pronađu mrtvog sveštenika i dobiju instrukcije za odlazak na sledeće mesto i tako u krug. Usput otkrivaju da je i sam papa zapravo ubijen, a da je ubica neko iz njegovog najužeg okruženja, pa lista osumnjičenih spada na ambicioznog kamerlenga Patrika Mekenu (Juan Mekgregor), inače posinka preminulog pape, mudrog, ali rigidnog kardinala Štrausa (Artur Miler Stal) i policijski sirovog komandata Švajcarske garde Rihtera (Stelan Stargsgard).

Razrešenje je rastegnuto, predvidljivo, i sa mnogo ’nameštenih’ situacija, kao što je ubistvo dvojice ljudi, koji prvi, mnogo jednostavnijom metodom od Lengdonovih rešavanja zagonetki, otkriju ubicu.

Teološka dilema, ako tako uopšte možemo da nazovemo nekoliko banalanih argumenata ’za’ i ’protiv’ delovanja crkve tokom istorije i danas, završava se tako što jedan od sveštenika zaključi da je crkva nesavršena, zato što su i sami ljudi nesavršeni, ali da je, kao i nauka, potrebna ovom društvu.

Zvanični Vatikan je, a zašto i ne bi, odobrio gledanje filma, a i oni, koji ne gaje prevelike simpatije prema crkvi, neće da imaju baš mnogo ideoloških zamerki. Hauardov film je, ipak, stvar zabave i zarade, a ako ste željni uzbudljivijeg, dubljeg i angažovanijeg ’teološkog’ trilera, u rukama vam se, na prvom mestu, neće ni naći Den Braun, već Umberto Eko.