Izborni proces u LKS treba menjati

On je dodao da se iz tog razloga kandidovao za predsednika komore da bi sa kolegama iznutra menjao stvari koje nisu dobre.

Delić dodaje da se trenutno upoznaje sa finansijskim poslovanjem LKS, da je naložio službi da mu se dostavi kolika su sredstva kojima raspolaže ta strukovna organizacija, koliki su prihodi, a koliki rashodi i da će od jeseni, kada se budu formirala sva tela komore, razmatrati ima li mogućnosti da se smanje doprinosi koji u ovom momentu iznose 0,8 odsto od plate lekara za članstvo u komori.

"Apsolutno sam za domaćinsko poslovanje. Na svaka tri meseca ćemo objavljivati finansijsko stanje u Lekarskoj komori, gde su pare potrošene", rekao je Delić Tanjugu.

On kaže da je na izbornoj Skupštini komore kolegama predložio gde može biti usmeren višak novca, ukoliko ga ima i da su njegovi predlozi naišli na odobravanje kolega.

"Ako ima viška sredstava, možemo ih usmeriti da pomognemo mladim lekarima koji volontiraju po nekoliko godina u zdravstvenim ustanovama besplatno, da premoste finansijski taj period do zapošljavanja. Takođe, možemo pomoći i nagraditi dobre studente medicine koji su u teškom ekonomskom položaju", objašnjava Delić.

On je podsetio da izbori u Lekarskoj komori još nisu završeni i da do jeseni treba da se konstituše novi upravni odbor i rukovodstvo četiri regionalne komore.

"Onda bismo se sastali svi mi koji smo izabrani na ovim izborima, koji nisu baš najbolje regulisani i treba ih menjati, da se dogovorimo šta ćemo dalje. Ovo vreme koristim da se upoznam sa kompletnom dokumentacijom LKS, da vidim svu zakonsku regulativu, sve ugovore, sve probleme koji postoje", kaže Delić.

On dodaje da mu je jasno da LKS ne može sama da reši sve probleme koji postoje u zdravstvu i da se oni moraju rešavati u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Institutom Batut, Srpskim lekarskim društvom.

Prema njegovim rečima, tri su goruća problema o kojima se mora razgovarati. Na prvom mesti to je ekonomičnost zdravstvenog sistema Srbije koji je, kako kaže, pogrešno postavljen u sferi potrošnje budžeta, ali da se mora razgovarati o osnovnom paketu zdravstvenih usluga o dopunskom osiguranju, štednji, racionalnosti.

"Druga velika oblast gde su problemi to je organizacija zdravstvenog sistema gde imate tri paralelna: privatni, državni i vojni", podseća Delić.

On je kao veliki problem izdvojio oblast humanih resursa-radnika u zdravstvu, da se mora menjati upisna politika na Medicinskim fakultetima, jer ne mogu se školovati lekari koji će potom napuštati Srbiju.

"Mora se razgovarati o promeni upisne politike, usavršavanja, pa do zapošljavanja. Takođe za mene je ovaj zakon o restrikciji prijema novih kadrova u zdravstvene ustanove do 2015. godine potpuno neprihvatljiv", naglašava Delić.

Govoreći o kritikama pojedinih kolega na izbor u Lekarskoj komori on je rekao da je lako i konforno stojati sa strane i kritikovati, jer to donosi lake poene.

"Ja sam prošao kroz ovaj proces izbora koji je za mene kao profesora, lekara, čoveka potpuno neprihvatljiv, međutim da bih ja ušao u sistem, morao sam da ispoštujem postojeći statut", naglasio je Delić.

On kaže da je izgubio silno vreme i energiju ne da bi postao predsednik LKS, već da uđe u sistem i promeni nešto, promeni izborni sistem u komori.

"Želim da što više lekara učestvuje u glasanju za direktora, da ne bude prikupljanja potpisa, što je krajnje ponižavajuće i dovodi u mogućnost da se ulazi u trgovionu za potpis. Takođe, sprovođenja izbora tokom leta nije dobro", kaže Delić.

Neke promene, kako kaže, već su vidljive jer su se u rad komore uključili lekari iz Vojvodine, a ima i sve više privatnika.