"Remont" postojeće armije EU; Nemačka se najviše pita

Ministri spoljnih poslova i odbrane zemalja članica EU odobrili su, prvu u istoriji, zajedničku odbrambenu i bezbednosnu strategiju EU – „Strateški kompas”, koja predviđa od 2025. godine i postojanje snaga za brzo vojno reagovanje, koje će brojati 5.000 vojnika.

„Pretnje su sve veće i cena neaktivnosti je jasna”, poručio je u saopštenju visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Džozef Borelj, nazvavši dokument koji predstavlja evropske ambicije u odbrani i bezbednosti koje treba postići do 2030. godine „vodičem za akciju”.

Novi bezbednosni koncept trebalo bi da zameni dosadašnju „borbenu grupu” od po dve jedinice s po 1.500 vojnika, koja je više postojala na papiru nego u realnosti. Naime, u poslednje vreme pojavili su se problemi s nedovoljnim brojem vojnika za ove jedinice EU.

„Sad je važno poslati signal da smo tu jedni za druge, ako zatreba”, rekla je nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht na margini sastanka održanog u ponedeljak u Briselu. Naglasila je da će pripadnici Bundesvera činiti okosnicu nove evropske vojne formacije.

Rad na novoj bezbednosnoj strategiji EU pokrenula je Nemačka pre nekoliko godina, ali je nakon početka rata u Ukrajini ceo koncept prerađen, tako da je Rusija označena kao glavna bezbednosna pretnja, piše list "Politika".

Ministarka Lambreht nazvala je snage za brzu reakciju „jezgrom” novog koncepta i naglasila da se trenutno ispituje kako da se potencijali NATO-a usklade s novonastalom jedinicom da bi se „dobio maksimalan učinak”.

Okidač za „remont” postojeće borbene grupe EU, koja postoji od 2007. godine i u kojoj se po sistemu rotacije 27 članica EU smenjuju svakih šest meseci, bio je haotično povlačenje trupa NATO-a iz Avganistana, završeno padom Kabula u ruke talibana 14. avgusta prošle godine. Ruska vojna intervencija u Ukrajini dodatno je ubrzala rad na formulisanju evropske vojne jedinice za brze akcije.

Dogovor ministara koji treba da potvrde i evropski lideri na samitu koji se održava danas i sutra, obrazložila je austrijska ministarka odbrane Klaudija Taner: „Moramo da budemo brži, posebno zato što smo trenutno suočeni s tako izazovnom situacijom.”

EU je ipak jasno stavila do znanja da svoje vojne napore vidi kao komplementarne NATO-u i da nema nameru da se takmiči s vojnom alijansom predvođenom SAD kao sidrom odbrane Zapada.

U Briselu poručuju da će usvajanjem „Strateškog kompasa”, ovaj dokument omogućiti da se u narednim godinama definišu prioriteti u oblasti bezbednosne i odbrambene politike, u cilju jačanja i koordinisanja vojnih kapaciteta i strateške autonomije EU. Reč je o instrumentu kojim će EU postati „pravi odbrambeni i bezbednosni geopolitički akter”, sposobna da deluje „brzo i snažno kad god izbije kriza, s partnerima ako je moguće i sama kada je to potrebno”.

„Usvajanjem ’Strateškog kompasa’ jačamo zajedničku bezbednost i odbranu. U izazovnim vremenima moramo da radimo na jačanju saradnje u oblastima bezbednosti i odbrane, kako unutar EU, tako i kroz jake transatlantske odnose”, poručila je šefica diplomatije Švedske An Linde.

Dokument na više od 40 stranica predviđa poboljšanje spremnosti oružanih snaga EU i razvijanje kapaciteta za brzo raspoređivanje do 5.000 vojnika u zonama konflikta, zajedničko ulaganje u vojnu osposobljenost EU za delovanje na kopnu, na moru, u vazduhu, u sajber domenu i u svemiru.

Naglašava se važnost jačanja kapaciteta EU za odvraćanje i reagovanje na sajber napade i strane dezinformacione kampanje i mešanja. Istovremeno, „Strateški kompas” ukazuje i na važnost jačanja saradnje EU s NATO-om, UN, i OEBS-om i podsticanja veza s pojedinačnim partnerima, kao što su SAD, Kanada, Norveška i druge zemlje.