Perišić ide u Hag

"Bivši načelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije je odluku o odlasku u Haški tribunal doneo po sopstvenoj volji i savesti, pošto je primio optužnicu iz Haga", piše u saopštenju Vlade. Vlada navodi da veoma ceni Perišićevu odluku kao moralnu i u interesu države i da će dati sve garancije potrebne da on bude pušten na slobodu do početka suđenja.

Vlada je najavila i da će pružiti svu potrebnu pomoć Perišićevoj porodici.

Perišić je saopštio da mu je predata optužnica i da je odluku da se preda doneo bez uticaja sa strane, po sopstvenoj savesti. "Zločini nemaju nacionalnost i zato smatram da ma ko i ma kada da ih je počinio mora biti kažnjen. Stoga nemam nikakve dileme da izađem pred ma koji sud, a pogotovo pred međunarodni sud u Hagu, jer je to jedini način da ustanem u odbranu časti, ugleda vojske i dostojanstva naroda i da kroz iznošenje saznanja kojima raspolažem dam svoj doprinos rasvetljavanju istine", kaže se u izjavi generala Perišića.

Optužnica za Hrvatsku i Bosnu

Optužnica Haškog tribunala tereti Momčila Perišića za zločine u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici.

Perišić se tereti za opsadu i granatiranje Sarajeva i Zagreba i masakr u Srebrenici, a optužnica obuhvata period od 1993. do 1995.

Optužnica protiv Perišića treća je od šest koje je krajem prošle godine potpisala Karla del Ponte, glavni tužilac Tribunala.

Perišić je zbog optužbi za bombardovanje Zadra u Hrvatskoj, u odsustvu, osuđen na 20 godina zatvora. Hrvatska je 30. jula 1999. godine, kako je tada saopštio Stjepan Mesić, prosledila "Perišićev dosije" Haškom tribunalu.

Date garancije za Perišića, Gvera i Miletića

Savet ministara Srbije i Crne Gore odlučio je da da garancije za privremeno puštanje na slobodu penzionisanog generala Momčila Perišića i generala Vojske Republike Srpske Milana Gvera i Radivoja Miletića. Garancije je dala i Vlada Srbije.

Savet ministara SCG očekuje da će, uz izvršavanje preostalih obaveza prema Haškom tribunalu, krajem marta biti usvojena pozitivna Studija o izvodljivosti i da će se otvoriti prostor za otpočinjanje pregovora o asocijaciji i pridruživanju, saopštila je Direkcija za informisanje Saveta ministara.

Marović hvali i poziva ostale

Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović navodi, povodom odluke Momčila Perišića da ode pred Tribunal, da ta odluka govori o Perišićevoj visokoj odgovornosti prema građanima Srbije i Crne Gore i njihovoj evropskoj budućnosti.

"Nema sumnje da će ta odluka značajno doprineti ubrzanju procesa evropeizacije SCG jer dolazi u trenutku kada je puna saradnja s Tribunalom glavni preduslov za novi korak u približavanju EU. Očekujem da će i ostali optuženi slediti odgovorne i odlučne primere Perišića i pet optuženih koji su u poslednje vreme otišli u Hag", navodi Marović i dodaje da će institucije SCG Perišiću pružiti sve garancije i pomoć tokom predstojećeg procesa.

Međutim, zamenik ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore iz Crne Gore Predrag Bošković izjavio je da se dobrovoljnom predajom tri srpska generala Haškom sudu u poslednjih mesec dana nisu stekli uslovi da se crnogorski predstavnici vrate u Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom, navodeći da je potrebno da se uspostavi puna sardanja sa Tribunalom.

On je precizirao da to znači da vlasti u Srbiji u slučajevima kada optuzenici ne žele da se predaju moraju da pokažu odlučnost i privedu ih pravdi. Bošković je kazao i da dobrovoljna predaja ne znači ispunjavanje međunarodno preduzetih obaveza. On je dodao da se što hitnije moraju ispuniti sve obaveze, kako bi SCG što pre ušla u Evropsku uniju.

Bošković je dodao da će crnogorski predstavnici razmisliti o povratku u Nacionani savet tek kada dođe do prvog hapšenja nekog od optuženika od srpskih vlasti.

Crnogorski predstavnici napustili su Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom krajem septembra prošle godine, nezadovoljni stepenom saradnje Beograda sa Tribunalom. Osim Boškovića, članovi Nacionalnog saveta iz Crne Gore su zamenik ministra odbrane državne zajednice Vukašin Maraš i sekretar Ministarstva pravde Crne Gore Srđan Spajić.

Savet predložio garancije za Gvera i Miletića

Nacionalni savet Srbije i Crne Gore za saradnju s Haškim tribunalom odlučio je na sednici u četvrtak da Savetu ministara predloži davanje garancija za generala Vojske Republike Srpske Milana Gvera i Radivoja Miletića za puštanje na slobodu do početka suđenja. Savet je odlučio i da članovima njihovih porodica bude dodeljena materijalna pomoć. I Gvero i Miletić su se predali Tribunalu.

Savetu ministara biće predloženo da, po predlogu haškog tužilaštva, šest svedoka oslobodi obaveze čuvanja tajne i pozitivno odgovori na dva zahteva Tužilaštva za dostavljanje dokumentacije.

Vojnik, psiholog, političar, optužen za špijunažu...

Perišić je rođen  22. maja 1944. u mestu Koštunići, opština Gornji Milanovac. Završio je Srednju ekonomsku školu u Čačku, zatim Vojnu akademiju Kopnene vojske, Komandno-štabnu akademiju i Školu nacionalne odbrane, a diplomirao je i psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Specijalizirao u artiljeriju na Vojnoj akademiji.

Na početku rata u Hrvatskoj 1991. bio je komandant Artiljerijskog školskog centra u Zadru i tu jedinicu, nekoliko meseci u okruženju hrvatskih snaga, uspeo je kompletnu da izvuče. Krajem 1996. Županijski sud u Zadru osudio ga je, u odsustvu, na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva i međunarodnog prava, uz 18 oficira JNA koji su sprovodili njegova naređenja.

Posle povlačenja JNA iz Hrvatske postavljen je za komandanta Bilećkog korpusa, a na početku rata komandovao je operacijama na području Mostara.

Za načelnika štaba Treće armije, sa sedištem u Nišu, a zatim za komandanta te armije postavljen je početkom 1993. U avgustu te godine postao je načelnik Generalštaba VJ, koju su godinu dana pre toga formirale Srbija i Crna Gora. Na toj dužnosti je bio do 24. novembra 1998, kada je ukazom Slobodana Miloševića smenjen i postavljen za savetnika predsednika Savezne vlade za pitanja odbrane, što je Perišić odbio.

Nekoliko dana posle oktobarskog sporazuma 1998. godine, kojim je za dlaku izbegnuto bombardovanje NATO-a,  u Gornjem Milanovcu drži govor koji će biti povod za njegovu smenu sa mesta načelnika Generalštaba. Perišić tu kaže da bi trebalo izbeći sukob s NATO-om, jer se “posle prvog udara, koji bi sigurno naneo određene gubitke vojsci, policiji, privredi i infrastrukturi, a sigurno bi stradalo i stanovništvo, zapad ne bi zaustavio, nego bi tražili da se ispune postavljeni uslovi. "U protivnom, oni bi išli dalje sa udarima…Postavlja se pitanje – zašto dozvoliti da pretrpimo prvi udar, da imamo žrtve, kad možemo prihvatiti uslove pre udara", rekao je tada Perišić.

U ime VJ, Perišić je 15. oktobra 1998. potpisao sporazum s generalima NATO-a, kojim se omogućava da nenaoružani osmatrački avioni zapadnog vojnog saveza nadleću Kosovo. Takav sporazum je bio deo saglasnosti koji su prethodno u Beogradu postigli Milošević i specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk o rešavanju kosovskog sukoba političkim putem.

Sud časti pri Generalštabu VJ je 20. juna 2000. oduzeo Perišiću čin rezervnog oficira zbog disciplinskog prestupa, grubog zanemarivanja dužnosti i narušavanja ugleda vojnog starešine VJ.

Momčilo Perišić je u avgustu 1999. jedan od osnivača Pokreta za demokratsku Srbiju i njegov lider, a za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ, kao kandidat DOS-a, izabran je na saveznim parlamentarnim izborima 24. septembra 2000, i bio je predsednik Odbora za bezbednost u tom veću. Bio je i poslanik u Skupštini Srbije.

Potpredsednik u Vladi Zorana Đinđića bio je od 25. januara 2001. do 19. marta 2002, kada je podneo ostavku zbog "špijunske afere". Vojne vlasti uhapsile su Perišića 15. marta 2002. zbog sumnje da je špijunirao u korist SAD, a pušten je posle ispitivanja. Tog dana su uhapšeni i diplomata SAD Džon Dejvid Nejbor, potpukovnik VJ Miodrag Sekulić i bivši pripadnik VJ Vladimir Vlajković. Vojno tužilaštvo u Beogradu podiglo je 30. septembra 2002. optužnicu protiv Perišića za krivično delo špijunaže. Suđenje je počelo 24. decembra iste godine, ali je Vojni sud u Beogradu odbacio optužnicu protiv jer se on pozvao na imunitet savenog poslanika. Poslanički mandat u Skupštini SCG Perišiću je prestao 5. marta 2004, a Vojno tužilaštvo je 15. avgusta 2004. tražilo novo pokretanje postupka protiv Perišića.

Osnivač i lider Pokreta za demokratsku Srbiju je već pre godinu dana bio u Haškom sudu, gde je trebalo da se pojavi kao jedan od poslednjih svedoka tužilaštva na suđenju Slobodanu Miloševiću. Iako je u Hagu proveo 11 dana, Perišić se nikada nije pojavio u sudnici. Nezvanično se moglo čuti da je tužilaštvo bilo nezadovoljno "kooperativnošću" bivšeg načelnika Generalštaba, odnosno da je Perišić odbio da potvrdi neke navode optužnice protiv Miloševića.

Perišić je dobitnik Ordena narodne armije sa zlatnim vencem 1978, Ordena za vojne zasluge sa zlatnim vencem 1982. i Ordena rada sa zlatnim vencem 1987. Govori francuski jezik. Oženjen je Smiljom i ima sinove Sašu i Igora.