Grcima nove mere štednje nepravedne

Grci misle i da nove mere štete najsiromašnijim delovima društva, pokazalo je istraživanje javnog mišljenja.

Grčkoj, koja je pred bankrotom, potrebno je odobrenje Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda za mere štednje u iznosu od skoro 12 milijardi evra kako bi dobila narednu tranšu pomoći bez koje se suočava s neplaćanjem dugova i zlaskom iz evrozone.

Više od 90 odsto Grka misli kako su planirani rezovi i reforme nepravedni i opterećenje za siromašne, pokazalo je istraživanje agencije MRB.

Ipak, oko 67 odsto ispitanika želi da Grčka ostane u evrozoni, dok 83 odsto narednim godinama očekuje daljne mere štednje.

Do sada je grčka vlada postigla sporazum o 9,5 milijardi evra smanjenja potrošnje od kojih će većina doći od smanjenja plata, penzija i socijalne skrbi.

Atina takođe planira povišenje dobi za penzionisanje na 67 sa 65 godina i rezove u vojnoj i zdravstvenoj potrošnji.

Samo 33 odsto od 1003 ispitanika reklo je da misli da ove mere mogu da pomognu u rešavanju fiskalnih problema Grčke, dok je većina rekla kako su pesimistični u pogledu grčke budućnosti.

Istraživanje je sprovedeno od 18. do 20 septembra, dok su vlada i inspektori iz Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a nastojali da izrade novi paket štednje.

"Grcima dati više vremena"

Francuski premijer Žan-Mark Ero je izjavio da se zalaže da se Grčkoj da više vremena kako bi izašla iz postojeće krize, ali pod uslovom da bude iskrena u sprpođenju reformi, pre svega fiskalne.

"Rešenje grčke krize ne može biti izlazak Grčke iz evrozone već u u davanju više vremena da se ona izbori sa njom", rekao je Ero.

Grci traže dodatni rok za smanjenje javnog deficita i početak sprovođenja reformi zahtevanih od njenih poverilaca, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i EU u zamenu za finasijsku pomoć, prenela je agencija AFP.

Ero je rekao da je u avgustu razgovarao da aktuelnim liderom grčkih socijalista iz redova Pasoka Evangelosom Venizelosom koji mu je potvrdio da su Grci sada usresređeni na sprovođenje fiskalne reforme.

"Grčka vlada ne uspeva da naplati poreze brodovlasnicima i ostalim bogatam Grcima koji ulažu u nekretnine u inostranstvu. Sve to je nemoralno. Grčka kriza je strukturalna ali i politička", zaključio je francuski premijer.