Poražavajuća presuda – "bolesnik" se vraća: "Poboljšanja nema na vidiku"

Neposredno na razmeđu milenijuma, britanski poslovni časopis "Ekonomist" izneo je poražavajuću presudu nemačkoj ekonomiji. Nemačka je, pisao je, "bolesnik evra" (the sick man off the Euro). U to vreme, to je bio poziv na buđenje nemačkih političara, još uvek opijenih ekonomskim dobrim godinama nakon ponovnog ujedinjenja, a koji su odbijali da sprovedu bilo kakve reforme. To je na kraju nadoknadila vlada tadašnjeg kancelara Gerharda Šredera (SPD), na primer reformom tržišta rada koja je postala poznata kao "Harc IV".

Četrnaest godina kasnije, situacija je i zvanično bila bolja. Grupa ekonomista iz Berlina i Londona esej o stanju nemačke privrede naslovila je ovako: "Od evropskog bolesnika do ekonomske superzvezde" (From sick man of Europe to an economic superstar), piše Dojče vele.

Mračna situacija, sumorni izgledi

Ali, fraza "evropski bolesnik" ponovo je tu. Nemačka ekonomija ne staje na noge. Ekonomska proizvodnja smanjivala se u dva uzastopna kvartala, što ekonomisti nazivaju "tehničkom recesijom". U proteklom kvartalu, bruto domaći proizvod stagnirao je na nivou iz prethodnog kvartala, ali je to verovatno bio samo slab tračak nade, zato što su svi važni indikatori okrenuti nadole – pre svega važan indeks poslovne klime minhenskog Ifo-instituta, koji je u julu pao treći mesec zaredom. A 9.000 anketiranih menadžera lošije je ocenilo i trenutnu situaciju svojih kompanija i izglede za narednih šest meseci. "Situacija u nemačkoj ekonomiji postaje sve mračnija" – to je zaključak direktora minhenskog instituta Klemensa Fuesta.

Istraživači Ifo nisu jedini koji su sigurni da će bruto domaći proizvod verovatno ponovo da padne u tekućem trećem kvartalu. Stvar je jasna i za glavnog ekonomistu Komercbanke Jerga Kremera: "Nažalost, poboljšanja nema na vidiku", rekao je Kremer novinskoj agenciji Rojters. "Globalno povećanje kamatnih stopa uzima svoj danak."

Kremerov kolega Aleksandar Kriger iz privatne banke Hauk Aufhojzer Lampe sagledava situaciju na sličan način: "Problem je u tome što je ekonomska proizvodnja još uvek oko maksimuma pre korone. Druge zemlje su znatno iznad, uključujući i evrozonu."

Industrija kao problem

Nemačka stoji izuzetno loše ne samo u evrozoni, već i u poređenju s drugim industrijalizovanim državama. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u ovoj godini će biti jedina od velikih zemalja s opadanjem privrede. Najviše brige izaziva pre svega najvrednija nemačka privredna grana – industrija. Ona već duže vreme pati zbog slabe globalne ekonomije. Uzdržanost stranih kupaca posebno je uočljiva u sektorima koji su u velikoj meri zavisni od izvoza, kao što su mašinogradnja i automobilska industrija. Važno kinesko tržište se ne oporavlja nakon pandemije korone dinamikom kojoj se nadalo. Jer, Kinezi radije štede svoj novac.

Kompanije u takozvanom proizvodnom sektoru i dalje spasava veliki zaostatak narudžbina koje su se nakupile nakon korone i ogromni problemi u lancu snabdevanja.

Čitav niz uzroka

Pad nemačke privrede ima mnogo uzroka. Jedan od njih je monetarna politika centralnih banaka. One žele da obuzdaju inflaciju značajnim povećanjem kamatnih stopa, a to kredite čini skupljim, kako za kompanije, tako i za potrošače. To usporava građevinsku industriju, što je takođe važno za Nemačku, a usporava i spremnost kompanija da investiraju.

I druge zemlje u zoni evra, kao što su Francuska i Španija, takođe moraju s tim da se nose – ali to čine bolje: "Sve naše evropske komšije imaju veću ekonomsku dinamiku", potvrđuje Moric Šularik, novi predsednik kilskog Instituta za svetsku privredu (ifW).

Dakle pre svega su strukturni problemi ti koji usporavaju Nemačku. Nekada uspešan poslovni model – uvoz jeftine, posebno ruske energije i jeftinih poluproizvoda, njihovo poboljšavanje i izvoz kao visokokvalitetne robe – to više ne funkcioniše. Višestruke krize poslednjih godina (korona, problemi u lancu snabdevanja, ruski rat u Ukrajini i njegove posledice) nemilosrdno su razotkrivale slabosti Nemačke kao poslovne lokacije.

Potrebna su smela rešenja

Nova studija Nemačke centralne banke (DZ Bank) pokazuje da su kompanije srednje veličine, koje se obično nazivaju "kičma nemačke privrede", posebno ugrožene. Autori primećuju pravi koktel nedostataka: osim cene energenata, pominje se i latentni nedostatak kvalifikovanih radnika, ali i preterana birokratija, visoki porezi i loša infrastruktura, uklučujući i slabu digitalizaciju. Pored toga, tu je i sve starije stanovništvo.

Predsednik IfW Šularik skicirao je mogući izlaz u članku na sajtu svog instituta: "Ako Nemačka ne želi ponovo da postane ’evropski bolesnik’, ona mora hrabro da se okrene rastućim sektorima sutrašnjice, umesto da strahovito investira milijarde u očuvanje jučerašnje energetski intenzivne industrije."

Prema Šulariku, to takođe podrazumeva i brzo eliminisanje nedostataka i propuštenih prilika u protekloj deceniji.