Dinar je stabilan, ali rizik ostaje

Prema njegovim rečima, uvek postoji latentna opasnost da se kurs domaće valute destabilizuje.

On je ocenio da je za Srbiju veoma važno da ima potpisani aranžman s MMF-om, jer to će doprineti povećanju kreditnog rejtinga zemlje i garantovati nam da se investicije u dužničke hartije od vrednosti neće povlačiti iz naše zemlje.

Napominjući da na međuvalutne promene između dolara, evra i švajcarskog franka ne možemo da utičemo, Vlahović je ukazao da je za državu Srbiju mnogo važniji taj negativni uticaj rasta dolara u odnosu na evro, ali je na globalnom nivou veoma teško predvideti kretanja kurseva i koliko će vrediti dolar u narednih šest meseci.

"Ja tu ne vidim na koji bi način država mogla da predupredi negativne efekte, s obzirom da je dobar deo zaduženosti Srbije u dolarskom predznaku. Sigurno da je moguće da se upravlja rizikom tako što će se portfolio zaduživanja u narednom periodu promeniti, što je i preporuka Fiskalnog saveta", smatra Vlahović.

Što se tiče promena kursa evra izražene u evro, na koje mi možemo da utičemo, Vlahović je ocenio da Srbija ima "veoma plitko" devizno tržiste, tako da male promene i mala povlačenja na deviznom tržištu mogu da izazovu velike oscilacije kursa.

"U takvim uslovima, Narodna banka Srbije je do sada dosta dobro uticala na sprečavanje prekomernih oscilacija kursa, i dnevnih i nedeljnih, i čini mi se da se u ovom trenutku dinar stabilizovao, ali to ne znači, da je eliminisan rizik. Latentna opasnost u tom delu uvek postoji", upozorio je Vlahović.

Objašnjavajući šta podrazumeva kada kaže da će nam aranžman s MMF-om garantovati da se portfolio investicije neće povlačiti iz Srbije, Vlahović je rekao da misli na investicije u dužničke hartije od vrednosti.

"Podsetiću da su portfolio investicije u 2014. godini gotovo za polovinu manje nego što su bile u 2013. godini, ali isto tako je kreditna aktrivnost, odnosno, neto kreditni priliv takođe za 30 procenata manji nego što je bio u 2013. godini. Samo ta dva podatka su dovoljna da se razume zašto dolazi do oscilacija u kretanju krusa dinara u odnosu na evro", rekao je Vlahović, koji je bio ministar u vladi premijera Zorana Đinđića.

Prema njegovoj oceni, jednog dana, kada su budu realizovale strukturne reforme, kada se podigne konkurentnosat privrede, izbalansiraju ključni makroekonomski tokovi, odnosno spoljnotrgovinski i platni bilans ili tekući bilans, u toj situaciji će svakako biti mnogo lakše za projekciju kretanja kursa i tada ćemo imati punu stabilnost.

"Do tada, očekuju nas neke skokovite promene, neke ekscesne reakcije koje se dešavaju i u jednom trenutku i zato je veoma važno da Narodna banka predupređuje te velike oscilacije kursa", objasnio je Vlahović.

Govoreći o fiskalnoj konsolidaciji, Vlahović je rekao da fiskalna konsolidacija je samo neophodna startna pozicija za početak istinskih strukturnih reformi.

"Fiskalna konsolidacija sama po sebi i nije reformsko pitanje, ali je pretpostavka za realizaciju strukturnih reformi", podsetio je Vlahović i napomenuo da smo, na žalost, imali dve neuspešne fiskalne konsolidacije u proteklom periodu, 2012. i 2013. godine.

Posle tih fiskalnih konsolidacija, budzetski deficiti su rasli do svojih istoriskih maksimuma i to i deficit budžeta i konsolidovani deficit budžeta, kazao je predsednik SES-a, ocenjujući da je bilo neophodno da već početkom jeseni prošle godine, vlada izađe sa novim merama fiskalne konsolidacije, ali ovog puta manevarski prostor za fiskalnu konsolidaciju je bitno smanjen.

"Zato što se više ne može uticati na prihodnu stranu budžeta, drugim rečima, ne mogu se više povećavati poreska zahvatanja i zbog toga je bilo neophodno, da se primene mere štednje na ličnoj potrošnji. Sigurno je da su se ove mere primenile od 2012. godine, to bilo mnogo manje bolno za stanovništvo naše zemlje. Međutim, danas to ostaje kao jedina realna mera u kojoj se zaista mogu i napraviti neke uštede", primetio je Vlahović.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku ključno je restruktuiranje javnih preduzeća, njihova departizacija, profesionalizacija upravljanja, korporatizacija upravljanja i početak privatizacije, jer, kako je ukazao, efekti fiskalne konsolidacije biće vrlo iscrpljeni kao i u prethodna dva puta, jer se strukturne reforme sada nameću kao nužne.

Ukoliko bi se desilo da nam budžetski deficiti ponovo porastu zbog odlaganja mera strukturne reforme, tada bi novo zaduživanje za pokriće takvog budzetskog deficita bilo pogotovu nemoguće s ogbzirom na kreditni rejting zemlje, zaključio je Vlahović.