Muzički dinar važi i za frižidere

Vlada je Uredbu o naknadi organizacija za zaštitu autorskih prava na CD i DVD rezače, štampača, fleš memorije, audio-plejere i sve ostale tehničke robe koja sadrži ove komponente (među njima su čak i frižideri i šporeti) donela na osnovu Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Taj zakon usvojen je godinu dana ranije na predlog nadležnog Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Zašto je ovim propisima dozvoljeno kolektivnim organizacijama za zaštitu autorskog i srodnih prava „Sokoju“, OFPS-u i PI da na ovaj način zarađuju preko leđa građana, nismo dobili odgovor nadležnih.

Božidar Đelić, tadašnji ministar zadužen za ovu oblast, a sada u ostavci, nije želeo da se oglašava o ovoj temi, dok nam odgovori u vezi sa ovim problemom nisu stigli ni iz Ministarstva prosvete i nauke, koje je sada zaduženo za tu oblast.

Iz Unije poslodavaca Srbije, međutim, upozoravaju da bi ministar Obradović morao da se pozabavi radom organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava.

"UPS je u nekoliko navrata od tih kolektivnih organizacija tražio podatke o tome kolika sredstva ubiraju i kome se isplaćuju, ali na to nikada nismo dobili odgovor. Ne treba zaboraviti da je reč o milionskim iznosima, dok visina tih naknada, koja je 10 puta veća nego u zemljama sa sličnim BDP-om, ozbiljno opterećuje poslovanje oko 4.700 firmi u lancu IT delatnosti. Ta industrija već je pretrpela pad od 25 odsto u poslednje tri godine zbog krize", navodi Dragoljub Rajić iz UPS-a.

Ni iz jedne od tri organizacije za zaštitu autorskog i srodnih prava nisu stigli odgovori na ovu temu.

Za malo da važi i za mobilne

Muzički dinar se neće plaćati na mobilne telefone, a ubiranje takse na fotokopir aparate, skenere i štampače zavisiće od organizovanja firmi iz izdavačke delatnosti.

Kompanije u IT oblasti smatraju da će im uvođenje naknade na uvoz CD-a, DVD-a, CD i DVD rezača i čitača dodatno opteretiti poslovanje, a građanima će IT robu učiniti skupljom. Uvođenje naknade za uvoznike po komadu nosača zvuka, slike i teksta od 0,7 do 1,4 dinara i za uređaje paušalno tri odsto vrednosti nabavke, poskupeće ovu robu i kompjutere, ali se zasada ne zna koliko.

U IT industriji nisu protiv naknade, ali kažu da nije u redu da marža uvoznika bude dva do tri odsto, carina jedan odsto, a tri odsto nova taksa.

Sektor IT kompanija, prema rečima Milana Šolaje, direktora vojvođanskog IKT klastera, očekivao je podršku države. "Umesto toga dobijamo namet kao poruku države šta misli o ovom delu privrede", ističe Šolaja.

Ugrožen razvoj IT industrije

Uprava za digitalnu agendu, odnosno bivše Ministarstvo za informaciono društvo, ocenila je da muzički dinar ugrožava razvoj IT industrije u Srbiji.

"Dodatno opterećenje cena IT opreme i uređaja dovodi do pada prodaje jer se našim građanima otežava mogućnost da kupe novu opremu i uređaje i samim tim opada i korišćenje novih tehnologija u poslu, a još više u svakodnevnom životu", navodi Ministarstvo. Ometa se širenje digitalne pismenosti i usporavaju se pozitivni efekti koje upotreba IKT-a ima na povećanje efikasnosti i transparentnosti rada državne uprave, smanjenje korupcije, povećanje konkurentnosti privrede, unapređenje kvaliteta obrazovanja, zdravstvenih usluga i opšteg nivoa informisanosti građana".

Jevrosimović: Nećemo ništa zaraditi

Veselin Jevrosimović, predstavnik informatičke industrije objašnjava zašto će građani morati da proizvode plaćaju skuplje.

"Van svake pameti je da muzički dinar vredi tri odsto od cene uređaja. Ako je uvoznička marža dva odsto, a carina jedan odsto od cene uređaja, zašto bi muzički dinar vredeo kao te dve dažbine?! IT kompanije do sada su na osnovu svih dažbina za svaki uređaj ukupno plaćale osam odsto od njegove vrednosti. Uvođenjem muzičkog dinara plaćaćemo 11 odsto. Samim tim, roba će za toliko poskupeti, a možda i više, jer se i PDV menja. Roba će morati da poskupi jer u suprutnom nećemo ništa zaraditi i svi ćemo pozatvarati firme", kaže on.