Režanje vašeg psa nije uvek loš znak

Zamislite situaciju: U redu ste u prodavnici. Čovek iza vas stoji veoma blizu, toliko da vam postaje neprijatno. Ispred vas je žena, a prolazi su veoma uski pa nemate prostora da se pomerite. Šta biste uradili? Većina ljudi bi se okrenula i rekla: “Izvinite, molim vas, možete li malo da se pomerite”, ili nešto slično.

A sada zamislite da nemate mogućnost govora. Mogli biste ga značajno pogledati, a ako ne shvati poruku, u konačnom biste pribegli fizičkim metodama – ispravili ruku da ga zaustavite ili ga čak odgurnuli, piše Pet Magazine.

Nije pretnja već upozorenje

Mogućnost komunikacije je veoma važna kako za ljude tako i za pse. Režanje je perfektan način upozorenja koje u grubom prevodu može da znači: “Hej, ne sviđa mi se to”, “Ne prilazi bliže!” ili “Molim te, prestani to da radiš”.

• Psi kao što znamo ne mogu da govore, pa je režanje odličan način da upozore druge pse ili ljude da im situacija nije prijatna i tako preduprede sukob. Međutim, ljudi su oduvek režanje psa doživljavali kao pretnju. Zato najčešće na ovaj vid pseće komunikacije reaguju zabrinutošću i strahom, potpuno nesvesni da je režanje zapravo dobro i korisno – objašnjava Nikol Vajld, profesionalni trener i višestruko nagrađivana autorka desetine knjiga o ponašanju pasa.

Neagresivna komunikacija

Prema njenim rečima, naravno da nije poželjno da pas reži na svog vlasnika, ali ume biti korisno jer je to neagresivna forma komunikacije.

• Bez obrzira na to da li pas reži na drugog psa ili na čoveka, to je znak upozorenja. Da je pas hteo da napadne – napao bi. Režanje bi trebalo da spreči agresiju, a ne da je izazove. Međutim, mnogi vlasnici to ne razumeju pa brane psima da reže i kažnjavaju ih kad to učine. Tako pas uči da režanje vodi kažnjavanju i potiskuje ga, što često dovodi do ujeda bez upozorenja. Kao trener, videla sam mnogo takvih primera tokom godina, i svi su bili teški i veoma izazovni za rehabilitaciju – otkriva Vajldova.

Intenzitet

Režanje ima spektar inteziteta. Ako se vrhunac tona počne produbljivati, pseći nivo uzbuđenja postaje intenzivniji. I govor tela takođe pruža dragocenu informaciju. Pas koji stoji ukočeno i još uvek reži (u odnosu na situaciju kad se povlači usled straha), on sakuplja svoju energiju i drži mesto što može predstavljati nestabilnu stiuaciju i mogućnost za napad i ugriz. Režanje tokom povlačenja, pak, predstavlja ponašanje puno straha i zbunjenosti, kad pas pokušava da otera tu veliku i strašnu pretnju.

Kako reagovati

Vajldova savetuje da kada se suočimo s režanjem psa, bilo da je reč o našem mezimcu ili tuđem psu, najbolji plan je što pre smiriti situaciju.

• U tom trenutku, pseći nivo intenziteta uzbuđenja je već povišen i ne želite da vičete ili još gore, primenite fizičku silu, jer bi te stvari zasigurno dovele do ujeda. Umesto toga, gledajte naniže i u stranu. Ovakav govor tela psu pokazuje da ne predstavljate pretnju, a vama omogućava da na psa motrite perifernim vidom. Polako se udaljite. Ne okrećite se sve dok možete, jer su neki psi spremniji za napad s leđa. Ako vam se ova situacija dogodila s vašim ljubimcem, pozabavite se situacijom koja je izazvala režanje u nekom drugom trenutku, kad pas bude smiren. Na primer, ako je vaš pas počeo da reži kad ste mu dodirnuli šape, to je znak da lagano počnete s navikavanjem svog psa na dodir ovog dela njegovog tela, kako bi promenio neželjeno ponašanje – savetuje Nikol Vajld.

I zapamtite, režanje je jednostavno način komunikacije. Ako odvojimo trenutak da procenimo uzrok režanja, umesto da se odmah postavimo kao da je pas uradio nešto pogrešno, reagovaćemo prikladno.