Virus im prenose glodari, a srećom same se oporave

Mačka se zarazi kada dođe u kontakt sa virusom kravljih boginja, bilo direktnim kontaktom sa drugom obolelom životinjom, bilo preko spoljašnje sredine. Mačke koje love miševe ili voluharice su nešto više ugrožene. Virus kravljih boginja je dosta otporan i u eksperimentalnim uslovima na sobnoj temperaturi preživljava i nekoliko godina. Po strukturi je veoma sličan virusu malih boginja, piše Pet face.

Prvi slučaj kravljih boginja kod mačaka opisan je tek 1978. godine, a do tada je važilo mišljenje da mačke nisu osetljive na ovaj virus. Virus kravljih boginja je infektivan i za ljude i zabeleženi su slučajevi prenošenja kravljih boginja sa mačaka na ljude, ali su ovakvi slučajevi izuzetno retki.

SIMPTOMI

Najveći broj mačaka obolelih od kravljih boginja donošene su na pregled veterinaru zbog raširenih promena na koži. Promene su najčešće oko očiju, njuške i na obrazima jer tu i nastaju povrede ujedima koje im nanosi plen. U početku, sekundarne promene izgledaju kao neravnomerno raspoređeni čvorići po koži koji se u roku od 3 do 5 dana pretvaraju u čireve. Kod nekih mačaka moguće je da se pojave i mali plikovi na jeziku i unutrašnjoj strani ušne školjke.

Pored promena na koži, znaci koji mogu da se jave su i povišena telesna temperatura, a kod manjeg broja mačaka javlja se i iscedak iz nosa, konjuktivitis i prolazni proliv, mačke prestaju da jedu i mršave. Infekcija traje između 6 i 8 nedelja i uglavnom spontano prođe bez posebnog tretmana. Međutim, kod ljubimica koje imaju oslabljen imuni sistem, mačića i onih sa nekim hroničnim oboljenjima mogu da se jave ozbiljnije komplikacije kao što je upala pluća.

DIJAGNOZA I LEČENJE

Tipična slika primarne lezije kože koja se zatim širi u obliku sekundarnih lezija po čitavom telu, omogućavaju da veterinar postavi ozbiljnu sumnju na infekciju mačke kravljim boginjama. Međutim, ranice koje se nalaze na telu mogu da navedu veterinara da sumnja na ujedne ranice ili eozinofilne čireve. Da bi se dijagnoza potvrdila potreban je i laboratorijski pregled uzorka skarifikata kože sa obolelog mesta.

Ne postoji specifičan tretman kod infekcije kravljim boginjama kod mačaka, ali srećom kod većine mačaka dolazi do spontanog oporavka. Obolele mačke se obično tretiraju antibioticima da bi se sprečile sekundarne infekcije kože. Eventualno je potrebno da se kožne promene peru blagim rastvorima dezinficijenasa. Kod mačaka koje se intenzivno češu potrebno je da se primene mere za sprečavanje češanja kao što su stavljanje viktorijanskih kragni ili previjanje mesta koje mačka intenzivno češe. Ukoliko imate više mačaka, a kod jedne je ustanovljeno oboljenje, treba je izolovati iako se veoma retko dešava da dođe do zaražavanja sa mačke na mačku.

PREVENTIVA
Ne postoji nijedna vakcina protiv kravljih boginja i verovatno skoro neće ni biti napravljena, jer se ova bolest ipak relativno ređe javlja. Od preventivnih mera se preporučuje sprečavanje mačke da lovi u okolini kuće i naravno kontrola populacije glodara, koji su rezervoari virusa. Za 30 godina je otkriveno manje od 100 slučajeva zaražavanja ljudi ovim virusom pa se može reći da ne predstavlja veliku opasnost za ljude. Ipak, treba imati u vidu da su pod većim rizikom osobe sa oslabljenim imunitetom, deca, trudnice, i one sa nekim hroničnim oboljenjima kože.