Zbog ovog superheroja klinci su sanjali da budu arheolozi ili istoričari

Bilo je to vreme kada je Indijana Džons bio u potrazi za izgubljenim kovčegom, a hotelijer Erih fon Deniken za svim ostalim misterioznim (van)zemaljcima planete Zemlje. Elitistička parola „nauka naučnicima“ više jednostavno nije pila vodu. Demokratija je ušla u sve pore života tako da je i nauka morala ponovo da siđe među pučanstvo.

Milan AranđelovićIzvor: Optimist
Podeli
Foto: Promo
Foto: Promo

Nakon veka prosvećenosti u kome su naučne metode čovečanstvu darovale poletanje u vazduh i sletanje na Mesec, Hirošimu i Nagasaki ponovo je svako mogao da bude stručnjak i alhemičar bez obzira na to da li ima ili nema diplomu. Razgovori sa duhovima drevnih Atlantiđana, vanzemaljska duhovnost Agartija, izgubljeni svetovi Konana Dojla, ponovo otkrivene ruševine grada Z…

Naučne metode su odbačene kao zastarele, a popularna kultura je dobila zadatak da pobudi maštu svih onih konzumenata koji razmišljaju van okvira okoštalih univerzitetskih shvatanja. Bilo je krajnje vreme da na talasu pop-nauke svet upozna i Martija Misteriju.

Nije sve bilo tako jednostavno. Strip crtač i scenarista Alfredo Kasteli je u to doba radio na scenariju stripa o Alanu Kvotermajeru, istraživaču specijalizovanom za arheološke misterije. Ovaj proto-Marti lik pozajmljuje od tada popularnog glumca Džejmsa Koburna, a ime od junaka Hagardovih „Rudnika kralja Solomona“.

Kasteliju se ova ideja dopala, tako da je nastavio da razrađuje ideju. Sledeća etapa u nastanku Dobrog Starog Čika Martija bio je Dok Robinson, neka vrsta britanskog Martija. Tak kada je konačno oformio priču i lik Kasteli se ohrabrio da pokuca na vrata svog gazde Bonelija, za koga je već pisao scenarije za stripove o Mister Nou i Zagoru. Iako je izdavačka kuća „Seđo Boneli“ poznata po tome što ne voli velike inovacije i igra na sigurno, Velikom Gazdi se ideja dopala i dao je zeleno svetlo za DSČM-a.

Ovaj serijal koji je oživeo crtač Đankarlo Alesandrini, prvi put objavljen 1982. godine, pokazao je kako nauka i knjiški moljci mogu biti kul. Marti je ličnim primerom dokazivao kako velika kućna biblioteka, zanimanje za istoriju i arheologiju kao i za personalne računare može biti zanimljivo i popularno. Bio je prvi kul štreber zbog kojeg su mnogi klinci sanjali da budu arheolozi ili istoričari. Naučne i istorijske teme bile su dostupne na trafikama svakoj poštenoj domaćici ili (večitom) tinejdžeru. Veliki uspeh ovog stripa otvorio je vrata „novom valu“ junaka kod „Serđa Bonelija“, ali i kod drugih izdavača.

Foto: Promo
Foto: Promo

Ko je zapravo Marti Misterija? U pitanju je arheolog, istoričar, pisac, antropolog, avanturista, detektiv (nemogućeg), televizijski producent i voditelj. Rođen je u Njujorku 26. maja 1942. godine (i dalje se odlično drži dokazujući da su godine samo broj).

Diplomirao je antropologiju na Univerzitetu Harvard. Godinu dana nakon toga roditelji mu ginu u misterioznoj avionskoj nesreći i ostavljaju mladom sanjaru gomilu para. Marti se na dve godine seli u Italiju kako bi pohađao firentinsku školu za likovnu umetnost. Zajedno sa najboljim prijateljem (i kasnije najvećim neprijateljem) Sergejem Orlofom (Seržom Orlijem u prijateljskom SSSR-SFRJ prevodu) odlazi u Indiju, gde izučava veštinu joge i znanja iz ezoteričnih nauka (a dobija i moćno oružje poreklom sa Atlantide).

Nakon povratka u Ameriku piše knjigu „Misterije prošlosti“, koja je postigla veliki uspeh. Usledila su gostovanja na radiju i televiziji, kao i članci u novinama i magazinima. Misterija je postao medijska zvezda. Tokom jednog predavanja na njujorškom univerzitetu 1977. upoznao je prelepu plavušu Dajanu Lombard koja će ubrzo postati njegova verenica. Ako ne računamo verenički staž Paje i Pate Patak, ovo je najdugovečnija stripovska veridba ikada jer je trajala sve do 1995. godine kada je DSČM konačno stao na „ludi kamen“. Godinu dana nakon što se verio sa Dajanom Marti upoznaje i svog najboljeg prijatelja i vernog pratioca izuzetno snažnog neandertalca Javu.

Iako je Marti Misterija utro put prodoru ozbiljne fantastike, izuzetno moderne za to doba, u komercijalni, visokotiražni strip koji se plasira na kioske i uprkos tome što je glavni junak stripa humanista i naučnik veoma otvoren za nove ideje ceo „svemir“ u kome se odigrava strip je prilično konzervativan. Marti uvek poštuje zakon i službe bezbednosti (i tek će se Dilan Dog, nekoliko godina kasnije, usuditi da prekorači sa one strane zakona).

Marti je beli, anglosaksonski, pater familijas, privilegovan i zaštićen od svih društvenih promena koje se dešavaju oko njega. On će da putuje po svetu, dok će Dajana da ga čeka kod kuće (njen socijalni rad je tako često viđena zabava dokonih domaćica), on će da izdaje naređenja dok će njegov crnomanjasti sluga da ga sluša (i služi), on će da se, u jeku Hladnog rata, bori protiv zlikovca istočnoevropskog imena i prezimena. Iako korak napred u konzervativnoj izdavačkoj kući, Marti se, zajedno sa svojim kreatorima, retko kada usuđivao da i sam iskorači iz propisanih i zacrtanih društvenih šablona.

Zato je pravo osveženje bila pojava „velikog ilustrovanog romana u dvanaest knjiga“, kako je sam Alfredo Kasteli predstavio Projekat NAB („Nove avanture u boji“). Sve je započelo kada je Kasteli razrađivao ideju snimanja akcione televizijske serije posvećene avanturama detektiva nemogućeg.

Tekst preuzet iz magazina Optimist

.

Foto: Promo
Foto: Promo

Knjige/Stripovi

strana 1 od 10 idi na stranu