Sve što je ostavila Olja Ivanjicki još čami u depou

Zaostavština Olje Ivanjicki nije više na adresi Kosančićev venac broj 19, na kojoj je više decenija živela i odakle je ispraćena poslednji put. Gotovo da niko ne zna da je sve što je Olja iza sebe ostavila - slike, garderoba, nameštaj,..., smešteno u prostor koga se velika slikarka najviše bojala, a to je mračni depo, pišu "Novosti".

Podeli

Poznato je da je veliki san Olje Ivanjicki bio da iza nje ostane muzej i da je na bankovnim računima ostavila dovoljno sredstava za njegovu izgradnju. Čak je i CIP uradio projekat. Izgradnja muzeja ništa ne bi koštala ni grad, niti državu, osim što bi dali mali plac na Kosančićevom vencu. Spor između države i Fonda je, međutim, odložio i svaki ozbiljan razgovor o realizaciji ove Oljine maštarije.

- Oljina ostavina i dalje nije rešena - kaže Suzana Spasić, direktorka Fonda. - Za nas je, pre svega, važno da dela Olje Ivanjicki konačno postanu dostupna javnosti. Zbog nerešenih imovinskih odnosa i priča o Muzeju Olje Ivanjicki mora biti odložena za neka bolja veremena. Važno je da ta ostavina konačno bude institucionalizovana. Mi smo i do sada iskazali želju da nađemo zajedničko rešenje sa državom i Gradom i spremni smo za dogovore. Fond ne bi imao ništa protiv da Istorijski muzej nastavi sa brigom o Oljinoj zaostavštini kao delom svoje kolekcije.

Piše: Dragana Matović

Izvor: Novosti.rs

Reč je o delu Istorijskog muzeja Srbije, koji je odlukom suda privremeni staratelj nad njenom ostavinom, dok traje spor između Fonda Olge Olje Ivanjicki i države.

Novinari "Novosti" na licu mesta mogli su da se uvere da su sve stvari koje je Olja brižljivo skupljala i čuvala bezbedne, a da je atelje, za koji je postojala inicijativa da se pretvori u njen spomen-dom, prazan i u veoma lošem stanju.

- Atelje je načeo zub vremena, popustile su instalacije i postao je opasan za imovinu - kaže za "Novosti" dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije. - Krov je urađen od slabog materijala, pa je prokišnjavao. Komšije su se žalile da im iz Oljinog ateljea curi otpadna voda, a postojala je opasnost od požara. Da se sve to ne bi dogodilo, isključili smo struju, alarmne uređaje i sve ostalo što bi moglo da devastira taj prostor. Oljinu imovinu smo prebacili u depoe našeg muzeja. Kao privremeni staraoci trudimo se da uradimo sve kako bi se Oljina zaostavština sačuvala.

Kada je pre šest godina Istorijski muzej proglašen za privremenog staraoca, u ovu instituciju prenete su najvrednije Oljine stvari kako bi se sprečilo njihovo propadanje. Ono što je bilo osetljivo, podložno propadanju i veoma vredno, sklonjeno je dok se ne pronađe rešenje. U to spada i kolekcija od više od 700 umetničkih dela, kolekcija antikviteta, bunde, ali i Oljina lična bogata biblioteka. Zlato i novac koji je Olja ostavila za izgradnju njenog muzeja na Kosančićevom vencu deponovani su u banci.

Atelje Olje Ivanjicki bio je svedok mnogih, moglo bi se reći, čak i istorijskih okupljanja, a imala je širok krug prijatelja. U zidovima Oljinog ateljea zapisani su i istorijski susreti Rusa i Amerikanaca, svetskih političara, bankara i kosmonauta. U jednoj od poseta Beogradu, u njemu se našao i Nelson Rokfeler, da kupi sliku za Henrija Kisindžera. - Ministarstvo kulture je svih ovih godina davalo novac za održavanje ateljea. To su ogromna sredstva i nismo sigurni da će u narednom periodu moći da ih daje - priča direktorka Muzeja. - Plaćali smo obezbeđenje, infostan, telefon, struju... Muzej nema sredstava, pa smo atelje vratili Poslovnom prostoru grada. Nismo imali izbora.

- Rešenje još nije nađeno, pa smo morali potpuno da ispraznimo atelje. Skinuli smo i klima-uređaj, i satelitsku antenu, čak smo doneli i njena prazna platna. Šporet, frižider, fotelje, komode, ogledala, obuća, šeširi, sve je ovde - pokazuje direktorka Muzeja. - Potrudili smo se da svaki odevni predmet sredimo na najbolji mogući način. Sve haljine su osvežene, oprane i stoje u Oljinim ormanima.

U depou su sad tako mesto moguće večnosti našli Oljini televizori. Dok je radila, volela je da prati vesti, političke emisije, izborne kampanje, volela je da zna sve što se dešava u svetu i kod nas. Često su istovremeno bila uključena dva televizora, a imala ih je - pet! Tu su i njeni sanduci, koferi, šeširi, tašne, cipele, čizmice, sprava za rekreaciju, kavezi za ptice, venecijansko ogledalo, sokovnik, telefon, aparat za espreso kafu, palete za slikanje...

- A ovo je njena krinolina - pokazuje Dušica Bojić. - Sve što smo našli, mi smo sačuvali, čak i đinđuve sa ogrlice. Mi smo svoj deo posla savesno obavili, a na državi je da završi svoj. Pitam se da li sudski proces može da se završi što skorije i da se konačno odredi ko je naslednik Oljine imovine. Ako je vlasnik država, kao Muzej smo zainteresovani za sve što je posle Olje ostalo, a ako nije - onda ćemo sve ovo o čemu se staramo duže od šest godina predati novom vlasniku. Zaista smo se potrudili da sačuvamo i svaku mašnu koju je Olja nosila u kosi.

Istorijski muzej ima 18 Oljinih slika u svojoj kolekciji. Neke od njih im je umetnica poklonila, dok su druge kupili od nje.

- Olja je divno sarađivala s nama. Družili smo se, dolazila je na sve naše izložbe - priča direktorka Muzeja. - Posle njene smrti napravili smo omaž izložbu sa njenim delima iz naše kolekcije. Bila je posebna žena i poseban umetnik. Jedna od onih koje su svojim duhom i radom obeležile 20. vek. Kada bismo predstavili sve što je ostavila, bio bi to odličan kulturni sadržaj u Beogradu. Ima tu koječega. Napraviti izložbu Oljinih penjoara, ili cipela, tašni i šešira, zajedno sa njenim slikama, bila bi i velika i interesantna stvar.

Likovno

strana 1 od 4 idi na stranu