Art Kamuflaža

Posle komične odluke žirija da nagradi filmove koji nisu izuzetni ni po čemu u smislu filmskog izraza, spas večeri je bio povratak u budućnost to jest osamdesete! Verzija koja je sinoć prikazana pretrpela je teške intervencije lokalnih cenzora ako imate u vidu da postoji necenzurisana DVD verzija, doduše sa francuskim titlovima, znate šta vam je činiti.

Kontrast između pretencioznosti žirija i iskrenosti programera i publike nije mogao biti veći.

Harkov film pored psihodeličnog efekta koji stvara kratkim kadrovima i frenetičnim montažnim tempom, postiže pun efekat korišćenjem elektronske muzike, pa se u filmu čuje i muzika Žan Mišel Žara. Posetioci koji su sa projekcije Harkovog filma otišli na žurku u festivalsku dvoranu Schouwburgh na spejs disko žurci su svakako u potpunosti iskoristili kumulativni efekat festivalskog provoda.

Anarhični duh kriminalističkog filma u najboljoj tradiciji HK produkcije podigao je duh posle antiklimaksa na svečanosti doedele nagrada VPRO Tigar. Najbesmisleniji trenutak bio je posle prikazivanja inserta iz drugog nagrađenog filma Almar.

Ovo je još jedna godina u kojoj je žiri zaobišao autentične i originalne filmove, mora se postaviti pitanje uloge selektora u odabiru filmova za takmičarski program. Posle proglašenja prvog dobitnika nagrade VPRO Tigar, filma Agua fría de mar, iz Kostarike, bilo je jasno da ni ,,Mijoko“ niti ,,R“ nemaju nikakve šanse pred sastavom žirija 39. filmskog festivala u Roterdamu.

Ako se težište daje naturalističkim filmovima koji ne talasaju puno a ako ke moguće sadrže scene sa morskim talasima, malom decom i očevima (neverovatno ali istinito, inserti iz dva nagrađena filma su bili gotovo istovetni sa već pomenutim motivima, producent svečane dodele nagrada se verovatno teško namučio da u jedinom nagrađenom azijskom filmu ne pronađe sličnu scenu).

Da li je poruka koju nam festivalski žiriji šalju u poslednje vreme da svi moramo da imamo isti filmski ukus? Bilo kako bilo mediokritetski teror dobrog ukusa i humanitarizma odneo je još jednu pobedu u Roterdamu.

Odluka žirija stavila je u oštar kontrast takmičarski program sa ostatkom (čitaj boljim) delom festivala. S obzirom da međunarodni žiri uspe da promaši zicer i kad mu se napenali, (slučaj Shanghai Trance) postavlja se pitanje svrsishodnosti takmičarskog programa ili barem metodologije žiriranja i načina biranja članova žirija. Po tvrdnji francuske glumice Žan Balibar žiri je celu noć raspravljao da bi sa teškom mukom doneo odluku da nagradi identične filmove u 6 sati ujutru!

Takva odluka potvđuje ispravnost dela festivalske publike da u potpunosti ignoriše takmičarski deo programa i da se bez ikakve krivice posveti filmskom sladokušću posejanom kroz različite festivalske potprograme koji uprkos finansijskoj krizi nisu trpeli krizu identiteta ili ukusa koju festivalski žiriji svake godine otkrivaju sa očiglednom opsesivnšću.