Teško se praštaju tuđi uspesi

Prvo sistem vrednosti je iz osnova poljuljan i pomerean. A, eto, i glumci moraju od nečeg da žive. Svi se ostrvili na glumce koji rade reklame a šta ćemo sa silnim funkcionerima i političarima koji su vazda (plaćeni) članovi u nekim Upravnim odborima a o mahinacijama da i ne govorimo. Uostalom, ko će da reklamira ako ne glumci

Tatjana Nježić
Podeli

„Ne može se izbeći a da se uspeh Jugoslovenskog dramskog - prijem u Uniju evropskih pozorišta, što znači pozorišnu ligu šampiona, ne posmatra i u širem kontekstu. Odnosno, sa neke političke strane“, - rekao je na početku razgovora za „Blic“ Voja Brajović glumac koji je svojim ulogama obeležio dobar deo repertoara ovog pozorišta.

Činjenicu da je to prva institucija sa ovih prostora koja je ušla u Evropu prokomentarisao je ležernim tonom da nama i jeste mesto u Evropi. „Ovaj uspeh JDP-a se može posmatrati i kao odškrinuta vrata ka svetu. Imajte u vidu da su naše predstave putovale, odnosno prikazivane po svetu i za vreme blokada i izolacija raznih vrsta. Predstavljali smo našu autentičnu umetnost i svoj narod. I niko nas tamo nije gledao popreko jer su uviđali da ta naša umetnost i pozorište anticipira neko vreme i govori na jedan drugi način nego što to čine političari ili čak verski krugovi. S druge strane ovo pozorište je, recimo, zadnjih 15 godina bilo utočište ili lečilište ljudskog duha. Nije to slučajno što je ono bilo punije nego što su bile crkve. I nije slučajno koje su to predstave bile imajući u vidu period od ‘Pozorišnih iluzija’, ‘Šćepana malog’, ‘Troila i Kreside’, ‘Bureta baruta’...da ne nabrajam. Dakle, samo slep i gluv nije mogao da shvati o čemu one govore a nisu one govorile da bi se udvarale svetu i Evropi nego da bi, na svoj način, uticale na svest u okruženju. Najveća nagrada je što smo, rekao bih, u tome uspeli to je velika obaveza jer sada treba držati teret krune na glavi.

Nedavno je ovo pozorište na opšte iznenađenje javnosti odustalo od rada na Nušićevom komadu „Dr“...

- Pre svega to nije ni običaj ni praksa u JDP. A moj komentar na konkretan slučaj je - nekad je bolje sprečiti nego lečiti. Špekulisalo se da je razlog prekida rada i prezauzetost glumaca koji su bili u podeli. I vi ste veoma angažovani.

Kako gledate na taj problem?

Što se mene tiče u svakom pozorištu igram kao da je ono najreprezantativnije. I kada gostujem negde trudim se da taj projekat bude najbolji - pa dokle dobacim. A zašto bi bio problem ako se neko trudi da što više radi?

Ne retko se može čuti i da se glumci bave snimanjem reklama na uštrb rada u pozorištu...

- Tu se nameće nekoliko stvari. Prvo sistem vrednosti je iz osnova poljuljan i pomerean. A, eto, i glumci moraju od nečeg da žive. Svi se ostrvili na glumce koji rade reklame a šta ćemo sa silnim funkcionerima i političarima koji su vazda (plaćeni) članovi u nekim Upravnim odborima a o mahinacijama da i ne govorimo. Uostalom, ko će da reklamira ako ne glumci. Pa, u svetu je to najnormalnije. I, ne zapostavljaju glumci svoj rad u pozorištima zbog reklama - to je fama.

Da li je gostovanje predstave „Skakavci“ JDP na glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović“ u Požarevcu otkazano baš iz tehničkih razloga?

- U pitanju jesu tehnički razlozi a neka misli i učitava šta ko hoće. I neka svako prepoznaje ono što je iza toga; i tehničke i ne tehničke probleme. Što se mene tiče, u najmanju ruku, rano je da ja elaboriram tuđa učitavanja.

Prati vas glas da kao umetnik i čovek dobro i lucidno skenirate stvari u nekom širem, društvenom smislu. Dakle?

- Prosto, život me tome naučio. Mlad sam ušao u pozorište, mladog me zahvatila politika. Pri tom ja ne želim da se bavim politikom ona se jednako bavi sa mnom. Odupirem se, koliko mogu, svemu onome što uzurpira sreću, pre svega, naše dece i budućnosti. A opet s druge strane ko će da pogleda u budućnost ako neće umetnik? Ko će da ukaže? Jedan od naših osnovnih problema je antagonizam prema (tuđem) uspehu. Ma, sve može da prođe samo da ne napreduješ, da nisi bolji. Mi više slavimo, odnosno pridajemo pažnje smrti nego rođenju. Bojim se da ima više onih koji bi se obradovali da je JDP ponovo izgorelo nego što je primljeno u teatarsku ligu šampiona. Ali, uzimo da je to opet jedna od nesreća tranzicije.

U poslednje vreme odbili ste nekoliko uloga. Radite li nešto novo?

- Od oktobra do sada odbio sam 7, 8 ponuda. Igram 11 naslova a u izgledu su i uloge u tri nove predstave. U JDP-u tekst Milene Marković „Brod za lutke“ u režiji Unkovskog i Pirandelov komad „Tako je ako vam se tako čini“ u Mijačevoj režiji i sa Egonom Savinom u Beogradskom dramskom, fenomenalan Olbijev tekst „Tako je ako vam se tako čini“.

strana 1 od 44 idi na stranu