Poljski predsednik Ukrajincima: "Priznajte"

Predsednik Andžej Duda dao je izjavu povodom 79. godišnjice zločina 1943. godine u Voliniji, delu Poljske koji su okupirali nacisti, podsećajući na složene istorijske odnose Poljske i Ukrajine u vreme kada su dve susedne zemlje spojene. bliži ruskom invazijom na Ukrajinu.

Poljska je otvorila vrata ukrajinskim izbeglicama, a Duda je dozvolio svojoj zemlji da bude logistički centar za snabdevanje Ukrajine, koja vodi naporan rat protiv Rusije. Ali, na ceremoniji u Varšavi, Duda je rekao da se istina o ratnim zločinima u istočnoj Galiciji od 1944. do 1945. mora "izgovarati jasno i glasno" i pozvao Kijev da prizna etničko čišćenje Poljaka od strane ukrajinskih nacionalističkih paravojnih formacija.

Iz Kijeva nema reakcije

"Ne radi se o osveti, ili bilo kakvoj odmazdi. Vreme u kojem živimo to najbolje dokazuje", rekao je Duda, misleći na saradnju dve zemlje protiv Rusije. To je teško pitanje za Ukrajince, dodao je on, jer su neki te paravojne formacije smatrali herojima zbog njihovog otpora Sovjetskom Savezu i simbolom borbe za nezavisnost od Moskve.

"Oni koje smatramo ubicama bili su u isto vreme heroji za Ukrajinu, u neko drugo vreme i sa drugim neprijateljem i često su ginuli od ruku Sovjeta, boreći se puni vere za nezavisnu, slobodnu Ukrajinu", rekao je Duda.

Za sada nema zvanične reakcije Kijeva na ove izjave, ali će danas u pojedinim ukrajinskim krugovima one biti shvaćene kao deo ruske kampanje da se Ukrajina prikaže kao zemlja koju treba denacificirati, što je jedan od ciljeva onoga što Rusija poziva specijalnu vojnu operaciju.

Poljski parlament je zaključio da su ubistva, koja su od 1943. do 1945. počinili Ukrajinska ustanička armija i Organizacija ukrajinskih nacionalista pod vođstvom Stepana Bandere, imala elemente genocida. Ukrajina nije prihvatila ove ocene i događaje u Voliniji često naziva epizodom u sukobu Poljske i Ukrajine koji je pogodio oba naroda.

Poljski istoričari takođe tvrde da su Poljaci u osvetničkim operacijama ubili do 12.000 Ukrajinaca.