Slovenija od 1. jula započinje predsedavanje Savetu EU; šta Srbija može da očekuje?

Slovenija 1. jula započinje predsedavanje Savetu EU, a kako su isticali zvaničnici, fokus Ljubljane u narednih pola godine biće stavljen na Zapadni Balkan.

Izvor: Blic
Podeli
stevanovicigor/depositphotos/Ilustracija
stevanovicigor/depositphotos/Ilustracija

Pročitajte još:

"Non pejper" ipak u korist Srbije?

EU "non-pejper" o Zapadnom Balkanu: "Perspektiva regiona je jasna - budućnost je u EU"

S obzirom na to da je ova zemlja "rodonačelnik" serije "non pejpera" koji su se bavili pomeranjem granica, preuzimanje "dirigentske palice EU" od Slovenaca region dočekuje sa oprezom, ali i izvesnom dozom straha.

Iako se Slovenija prethodnih godina nije preterano bavila državama iz kojih je poreklom značajan broj stanovnika, njihovih "čefura" (južnjaka) i decenijama unazad pokušava da se udalji od regiona i okarakteriše zemlju kao "100 odsto zapadnu", kako pritisak iz EU na Zapadni Balkan raste, tako je i ona, čini se, prepoznala priliku da se nametne kao aktivni faktor u regionu i pokuša da eventualnim ključnim uticajem na rešavanje jednog od gorućih problema evropske zajednice ojača svoju poziciju u EU.

Pitanje koje je slovenački predsednik Borut Pahor postavio na sastanku sa zvaničnicima BiH: "Možete li vi mirno da se raziđete?", a onda i sada već čuveni "non pejper" premijera Janeza Janše, koji je navodno poslao u Brisel putem tajnh diplomatskih kanala i to manje od tri meseca pred početak polugodišnjeg predsedavanja EU, podigao je čitav region na noge i kao prva domina pokrenuo seriju pisanija i igru diplomatskog dobacivanja dokumentima koji su se ticali prekrajanja granica na Balkanu.

Nakon navodnog Janšinog neformalnog dokumenta, za koji još uvek nije utvrđeno da li ga je on zaista i napisao, kao ni da li je sakriven u nekom od sefova u Briselu i čeka svoj trenutak ili njegova "senka" samo luta po regionalnim medijima, za svega mesec dana pojavilo se još pet rešenja sudbine Zapadnog Balkana.

Sporazum?

Ipak, kako Slovenci za dvadesetak dana dolaze u poziciju iz koje mogu značajno i da utiču na tu istu sudbinu zemalja u našem okruženju, njihov evetualni "non pejper" najviše brine.

Predsednik Slovenije Borut Pahor istakao je nedavno u intervjuu za Blic da ova zemlja želi da napravi korak dalje ka evropskoj perspektivi čitavog Zapadnog Balkana, te da bi EU trebalo da pospeši proces proširenja.

Iz Brisela stužu najave da bi za slovenačkog predsedavanja moglo da dođe do potpisivanje konačnog sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine.

Ključni razgovori, nakon kojih je sastavljen i izveštaj u Savetu EU, vođeni su krajem maja, na radnoj večeri kod Žozepa Borelja, šefa diplomatije EU, kojoj je prisutvovalo šest lidera država Zapadnog Balkana. Kako se Aleksandru Vučiću, čini se, te večeri nije dopao "Boreljov meni", u ime Srbije obedu sa regionalnim liderima prisustvovala je Ana Brnabić.

"Zapadni Balkan je veliko geopolitičko pitanje za EU. Region je deo problema, ali i deo rešenja. Zato moramo da ga sagledamo iz geopolitičkog ugla i to ćemo uraditi na večeri u Briselu", poručio je Borelj pre sastanka.

Večera je potvrdila da Slovenija ima apetita. U Izveštaju Saveta EU, koji je sačinjen nakon sastanka, govori se o mogućnosti postizanja sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg konačnog sporazuma tokom slovenačkog predsedavanja 2021. godine.

Boreljova odbrana

Borelj, koji je i sam napisao sličan dokument, stao je u odbranu Ljubljane, istakavši da im je "non pejper" namešten.

"Non pejper" koji se dovodi u vezu sa Slovenijom u izveštaju koji je objavila "Demokratija", navodi se kao namera da se ukalja imidž Slovenije uoči predsedavanja u EU, koji je na Zapadnom Balkanu generalno pozitivan.

U izveštaju se navodi i da EU poziva premijera Aljbina Kurtija da bude posvećen pregovaračkom procesu i da izbegne kašnjenja koja mogu nastati kao rezultat lokalnih izbora na Kosovu, koji će se održati na jesen ove godine.

"Kurti je govorio o političkoj nespremnosti Skupštine Kosova, koja bi mogla da izazove dugoročnu političku nestabilnost čak i unutar njegove parlamentarne grupe. Te unutrašnje komplikacije rešiće se novim scenarijima, poput širenja vladajuće koalicije u cilju političke podrške", navodi se u Izveštaju Saveta EU.

A šta Srbija može da očekuje od Slovenije i koliko je realno da do kraja godine dođe do parafa na sporazum Beograda i Prištine? Je li, bez obzira na apetite, ovo ipak preveliki zalogaj za Sloveniju?

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za "Blic" da ne veruje da bi do kraja godine mogao da bude potpisan bilo kakav sporazum.

"Ne verujem da će se do kraja godine desiti nešto tako suštinsko kao što je pravno obavezujući sporazum. Gomila je tu bila stvari i onda bi trebalo sačekati da se raščisti situacija i vidi šta je prava stvar, a šta je samo dimna zavesa. Slovenci nemaju veliki manevarski prostor, jer imate i specijalnog izvestioca Miroslava Lajčaka, tu je i Borelj uključen, tako da u tom smislu znači da je uticaj predsedavajućeg smanjen", navodi Međak.

On dodaje: "Taj sporazum bi onda već sada morao da postoji, da bude napisan, da bi mogao da se parafira do kraja godine Čisto sumnjam da ćemo imati neke radikalne pomake, potpisivanja".

Sa druge strane, smatra da, iako, kako navodi, Slovenija nije faktor odlučivanja, ona može da bude dobar posrednik.

"Mogla bi da bude dobar posrednik jer ih svi poznaju, a nisu direktno uključeni u bilo šta. Slovenija je bila predsedavajuća i krajem 2007. godine kada su vršene pripreme za proglašenje nezavisnosti Kosova i tada su pokušavali da odigraju neku posredničku ulogu, dobronamerno. Oni sa te tačke gledišta imaju pristup svima i u dobroj su poziciji, jer nemaju neke repove loših odnosa sa bilo kim", ističe sagovornik "Blica".

Nastavak pregovora sledeće nedelje

Dijalog između Beograda i Prištine trebalo bi da bude nastavljen između 14. i 17. juna. To je dogovoreno na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Metjuom Palmerom, specijalnim izaslanikom Stejt departmenta za Zapadni Balkan, i Miroslavom Lajčakom, specijalnim predstavnikom EU za dijalog, koji su nedavno boravili u poseti Srbiji.

To će biti prvi sastanak zvaničnika Srbije i kosovskih predstavnika nakon više od pola godine i pada kosovske Vlade koju je predvodio Avdulah Hoti.

Prethodna pauza u dijalogu trajala je čitavih 20 meseci. Nakon što je Priština krajem 2018. godine uvela takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH razgovori su prekinuti, pa nastavljeni u julu 2020. sastankom Vučića i Hotija.

Proces dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije započet je 2011. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 113 idi na stranu