NATO ide u radikalan, nezamisliv zaokret: "Identifikovali smo novu veliku pretnju"

Zbog toga, ali i drugih novih okolnosti, on želi da u fokus strategije i planiranja NATO-a stavi pitanja klimatskih promena, označavajući ih kao bezbednosnu pretnju.

Ministri spoljnih poslova članica NATO-a odobrili su taj novi iskorak Saveza na sastanku u Briselu i time pokazali potencijalno značajne promene unutar organizacije koja je tradicionalno štitila Zapad od pretnji iz Rusije i od drugih političkih aktera u svetu, piše "Vašington post".

Dodatnu težinu početku rasprave o ovom pitanju daje činjenica da je istorijski posmatrano, vojska bila glavni pokretač tehnoloških promena. Ali, kada je reč o klimatskim promenama, tu vojska dosada nije bila ažurna delimično jer javnost ni ne zna koliki je "ugljenični otisak" vojske, prenosi Jutarnji list.

Naime, nedavna analiza britanskog lobističkog udruženja utvrdila je da britanska vojska učestvuje sa 1.6 odsto u ukupnim britanskim emisijama štetnih gasova, jedan posto u slučaju Francuske i 0.5 posto u slučaju Nemačke.

Generani sekretar NATO-a zato kaže da se nada da će se lideri iz zemalja članica na samitu krajem godine obvezati da učine svoje vojske emisijski neutralnima do 2050. godine.

Već neko vreme vojske u svoje planove uključuju klimatske promene, ali većinom uzimajući u obzir kako one utiču na bezbednosne rizike i prete njihovoj materijalnoj infrastrukturi. Ali, retko je to bilo u opsegu koji sada zagovara Stoltenberg.

Posledice promene klime posebna su pretnja američkoj vojsci koja je angažovana širom sveta, a neke misije su povezane s nestablinošću prouzrokovanom klimom.

Na primer, vojne baze SAD u svetu, uključujući i pomorsku bazu Norfolk u Virdžiniji, američku mornaričku akademiju u Merilandu i radarsku stanicu u Kejp Lisburnu u Aljasci već su pod udarom poplava, suša i ekstremnih temperatura koje naučnici povezuju s klimatskim promenama. Druga mesta, poput vazdušne baze Lengli u Virdžiniji i baze Peterson u Koloradu, bile su teško pogođene uraganima i požarima.

Norfolk, koji je najveća pomorska baza na svetu, naročito je dramatičan primer toga što se događa. Zbog podizanja nivoa mora i promena okeanskih struja, tamo su poplave deo svakodnevnice, čak i kada ne pada kiša. Stanovnici ponekad ne mogu ni da se krećui jer su ulice pod vodom, a morska voda redovno ulazi u cevi i drugu infrastrukturu.