Čomić za B92.net o istopolnim zajednicama: Nije brak, a o usvajanju dece želimo da razgovaramo

Beograd -- Dijalog je moguć i realan u vezi sa temom o istopolnim zajednicama, kaže u razgovoru za B92.net ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.

Izvor: B92, Jovana Jovanović
Podeli
FOTO TANJUG/TARA RADOVANOVIC
FOTO TANJUG/TARA RADOVANOVIC

Predlog nacrta Zakona o istopolnim zajednicama, očekivano, podelio je domaću javnost i ponovo u centar razgovora vratio teme koje se jave uvek kada se prava istopolnih partnera pomenu - instituciju braka, usvajanje dece, imovinska i nasledna prava...

Na prvu temu, da li Zakon o istopolnim zajednicama uvodi istopolni brak, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić odgovara "da nije u pitanju brak, već istopolna zajednica".

I posebno naglašava da "ovaj zakon ne previđa mogućnost usvajanja dece".

Na pitanje zbog čega se ne pojavljuje često u medijima i da li je društveni dijalog u Srbiji uopšte moguć u vezi sa ovom temom, ako se setimo brojnih incidenata primera radi sa Parade ponosa, Gordana Čomić odgovara da je "društveni dijalog moguć i realan, a što se tiče ove teme on je već održan. Dijaloga će tek biti, jer nema demokratije bez dijaloga, i on je jako važan za razvoj Srbije".

Čomić na pitanje da li će o mogućnosti usvajanja dece biti reči u budućnosti, budući da to sada nije tema, kaže da to "nije moguće bez porodičnog zakona, a za porodični zakon nije nadležno ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog".

"Svakako da bismo u budućnosti želeli da razgovaramo o ovom pitanju. Dakle, porodični zakon je taj koji reguliše usvajanje dece i prava dece i roditelja, a zakon o istopolnoj zajednici je ljudsko-pravaški zakon", objašnjava.

Ovaj zakon će se primenjivati godinu dana nakon usvajanja što ministarka Čomić objašnjava time da će "kada zakon bude usvojen biti potrebno da se usvoje i instituti, počev od regulisanja prava na penziju, posete u bolnicama, posetama u upravama za izvršenje krivičnih sankcija i slično".

"Dakle, sve ono što je građansko pravni okvir jedne zajednice. Da bi sve to moglo da se dogodi potrebno je da se promene članovi drugih zakona, koji za sada ne prepoznaju da dvoje ljudi istog pola žive u istopolnoj zajednici" , kaže.

"Ništa idealno"

Pročitajte još:

Podržati istopolne zajednice je "patriotski" - U čemu se (ne) slažu patrijarh i LGBT organizacije?

Stav predsednika političke partije Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme, koji je kazao za B92.net, "da je vaspitavan tako da u brak ulaže muškarac i žena, a ne dva muškarca ili dve žene, i da za njega to nije normalno", Gordana Čomić ne želI da komentariše.

"Svaki narodni poslanik ima pravi na svoje mišljenje, i to je vidljivo pravo", kratko odgovara.

Patrijarh Porfirije je nedavno kazao kako razume to što pripadnici LGBT zajednice imaju administrativne probleme i pritiske.

Komentarišući takav stav crkve koja je do sada imala potpuno drugačije gledište u vezi sa ovom temom, Gordana Čomić kaže da je "Patrijarh Porfirije čovek mira i dijaloga".

"Smatram da je njegova reč veoma važna i dobra, bilo ona kritička ili ne. On je pre svega razuman čovek", dodaje.

"Čin zaključenja istopolne zajednice"

Pročitaje još:

Više od 200 srpskih intelektualaca hoće da se spreči zakon o istopolnim zajednicama

Podsetimo, ono što se razlikuje u odnosu na sklapanje tradicionalnog braka jeste da činu zaključenja istopolne zajednice pored matičara prisustvuje odbornik lokalne samouprave koga odredi skupština.

Takođe, istopolna zajednica prestaje pod istim uslovima kao tradicionalni brak, dakle, smrću partnera, poništenjem ili raskidom. Isto tako, raskid može zahtevati tužbom jedan partner ili oba sporazumno.

Osim toga, nacrtom zakona definisana su pitanja, odnosno prava poput bolničkog lečenja i u slučaju lišenja slobode partnera.

Imovina, nasleđivanje...

Uređeno je i pitanje raspodele imovine tako da posebnu imovinu čini imovina koju je partner stekao pre zaključenja istopolne zajednice, kao i imovina koju je stekao u toku trajanja zajednice, nasleđem, poklonom ili drugim oblicima besteretnog sticanja. Svaki partner samostalno upravlja i raspolaže posebnom imovinom ako se partneri nisu drugačije dogovorili – piše u članu 33.

Osim toga, zajedničku imovinu čini imovina koju su partneri stekli radom u toku trajanja istopolne zajednice, kao i prihodi iz te imovine. U zajedničku imovinu, kako se navodi, ulaze i prihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom partnera, kao i imovina stečena igrom na sreću, osim ako je u tu igru jedan partner ulagao posebnu imovinu.

U skladu sa članom 36, prava partnera istopolne zajednice koja se tiču zajedničke imovine prema ovom zakonu upisuju se u zemljišne knjige nepokretnosti i druge odgovarajuće registre imovine na ime oba partnera kao njihova zajednička imovina sa neopredeljenim delovima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 247 idi na stranu