Potpisan ukaz o roku za vraćanje migranata

Ukaz je potpisan zahvaljujući sporazumima postignutim sa raznim zemljama porekla.

Italijanski šef diplomatije Luiđi di Majo obavestio je novinare na konferenciji za štampu o ovom međuministarskom ukazu (ministarstva spoljnih poslova, pravde i unutrašnjih poslova) kojim se smanjuje sa dve godine na četiri meseca rok u kome treba da se ustanovi da li neki migrant može da ostane u Italiji ili treba da se vrati u svoju zemlju porekla.

Di Majo je objasnio da sporazumi već postoje sa Marokom i sa Tunisom ali da ih treba "ojačati i ratifikovati".

Desetak zemalja nalazi se na spisku onih koje treba da se uključe u ovaj ukaz, među njima su Albanija, Bosna, Kosovo, Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija, Gana i Senegal.

"Ovim ukazom se ne narušava ni jedno ljudsko pravo. To je pitanje vezano za težinu procedura u odnosu na zemlje, uključujući u Sredozemlju sa kojima radimo i trgujemo svaki dan", rekao je Di Majo.

On je rekao da je fond za repatrijaciju od 50 miliona evra predviđen da stimuliše međunarodne sporazume u okviru saradnje i razvoja.

Di Majo je rekao da preraspodela migranata ne može da bude definitivno rešenje. Zato se založio da se zaključe sporazumi "sa demokratijama koje glasaju, sa zemljama sa kojima je Italija potpisala komericjalne sporazume".

Više zemalja EU rade u ovom trenutku na projektu automatske repatrijacije migranata koji se iskrcaju na Malti ili u Italiji.

Predugovor potpisale su 23. septembra na Malti, Francuska, Nemačka, Italija i Malta i treba da ga odobre zemlje članice EU na sastanku ministara pravde i unutrašnjih poslova u Luksemburgu 8. oktobra.