"Iran žuri da napravi nuklearno oružje, a Tramp ne može da uradi ništa"

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da želi da osigura da Iran nikada ne poseduje nuklearno oružje. Njegova politika, međutim, ima suprotan efekat - daje Tejeranu snažan podsticaj da krene u "nuklearno", dok istovremeno otežava Sjedinjenim Državama da to spreče, piše Miršajmer za Njujork tajms.

U ponedeljak zvanična iranska novinska agencija objavila je da je zemlja probila ograničenje obogaćenog uranijuma, koje su dozvoljene 2015. godine međunarodnim ugovorom.

Zaista, američka politika prema Iranu u proteklih nekoliko godina pokazala jasno da bi iranske vođe bile "budalaste" da ne razviju zastrašujuće nuklearno oružje ranih 2000-tih.

Mada još nije bilo značajnog vojnog obračuna, SAD su objavile rat Iranu sankcijama koje muče iransku ekonomiju, nadajući se da će time naterati Teheran da zauvek razmontira svoje proizvodne kapacitete plutonijuma i obogaćenog uranijuma, glavnom putu ka bombama.

Sekretar SAD Majk Pompeo takođe je objavio da Iran mora iz korena da menja svoju spoljnu politiku na način koji će odgovarati Americi i njenim saveznicima sa srednjeg istoka. Uvođenjem onoga što se naziva maksimalnim pritiskom, Trampova administracija preti Iranu kao suvernoj državi.

Nema dokaza da je Iran voljan da kapitulira pred američkim zahtevima. Ako ništa drugo, istorija je pokazala da velike sile mogu da zadaju velike udarce svojim protivnicima blokadama, sakcijama, opsadama, bombardovanjem - i da se uz sve muke mete nikada ne predaju.

Američke sankcije ubile su više od 100.000 civila u Iraku devedesetih, ali se Sadam Husein nije predao. Nacionalizam je moćna sila koja stalno prouzrokuje da se ljudi drže zajedno, umesto da ustanu protiv svojih lidera i predaju se neprijatelju.

Države, takođe, nisu voljne da kapituliraju pred prinudom velikih sila koje bi mogle još da prošire svoje zahteve. Ako maksimalni pritisak upali jednom, Tramp i američki prijatelji zaključili bi da bi to moglo da "upali" u još slučajeva. Teheran nema interes da pokaže da može da bude zastrašen.

Činjenica je da je Iran već pokazao da neće sedeti mirno dok ljudi umiru, a društvo biva upropaštavano.

Iran će vervatno pokrenuti još tajnih napada na tankere i naftne objekte u Persijskom zalivu i napadati američke trupe iinstalacije. Možemo da očekuemo da će sprovoditi sajber napade protiv SAD i njenih saveznika.

Predsednik Tramp, zauzvrat, verovatno će vršiti odmazdu i dalje će eskalirati pritisak na Iran. Cilj će biti da ponovo ustanovi strah i natera Iran da kapitulira. Ali ove mere verovatno će učiniti suprotno, jer su dve strane sada zatvorene u klasičnoj spirali eskalacije.

Iran će se udvostručiti, što skoro sigurno znači da će praviti svoj nuklearni arsenal. Imao je razlog i pre trenutne krize i postoje dokazi da su upravo to i radili ranih dve hiljaditih, a sada još više jer će nukearke više sprečiti njihovu eliminaciju.

Nuklearno oružje smatra se ulitmativnim sejačem straha iz dobrih razloga: manje je verovatno da će protivnici pretiti državi koja ga ima, naročito onoj koja može da preživi prvi napad. Teško je zamisliti da mi Izrael ili SAD napadali Iran čak i sa komercijalnim oružjem kada bi Iran imao bombu, jednostavno jer bi sukob mogao da dovede do upotrebe nuklearnog. Dalje, ako je opstanak u pitanju, Iran bi mogao da koristi nuklearno oružje samo da potpuno zatvori promet nafre u Persijskom zalivu.

EPA-EFE/Shawn Thew

Može se činiti teškim da zamislite Iran da koristi nuklearno naoružanje prvo u koristi, ali istorija nam govori da države u očajničkim trenucima ponekada su sklone rizičnim strategijama, poput odluke Japana da napadne daleko moćnije SAD 1941. godine, ili odluke Egipta da udari na Izrael 1973. godine.

Naravno, poslednja stvar koju Vašington, Tel Aviv ili Rijad žele je da Teheran iskoristi bombu. Ali, teško je videti kako da se to izbegne, pesimističan je Miršajmer.

SAD sigurno neće izvršiti invaziju i okupaciju Irana, zauvek, da bi se osigurali da neće ići "nuklearnim putem". Beskompromisni će tražiti da budu napadnuta nuklearna postrojenja, ali teško da bi ih Iranci ostavili ranjivim na vazdušne napade.

Vazdušnim silama može samo biti odgođeni za svega nekoliko godina napori Irana da nabavi bombu.

Iranska nuklearna postrojenja Foto: Getty images/Stringer

Politika Donalda Trampa saterala je SAD u ćošak, ostavljajući bilo kakav diplomatski izlaz. Iz očiglednih razloga iranske vođe ne veruju Trampu, i sigurno da neće uvažiti njegovo moguće odustajanje odo dogovora koji bi sklopili sa njim.

Ukoliko Tramp pokuša da smiri tenzije smanjivanjem sankcija, na čemu Teheran insistira, to mora da učini i pre nego što pristane na razgovore, inače će ga političari "rastrgnuti" kod kuće, ali i saveznici na istoku. Neko bi rekao da bi se Iran nadao i izborima na kojima Tramp gubi od Demokrata, koje su za vraćanje SAD u nuklearni sporazum. Ali je to tek za godinu dana i Teheran ne zna da li će aktualni predsednik biti reizabran ili ne. Do izbora može se roditi i još varnica i ne mogu da predvide mišljenja budućih vođa.

Više ima smisla da Iran nabavi nuklearno naoružanje, radije nego da se kocka sa mogućnošću novi političkih tenzija, smatra Miršajmer. Naravno, mnogi iranski kreatori politike sada prepoznaju da da su nabavili nuklearni arsenal 2000-tih, danas Trampova administracija ne bi pretila njihovom opstanku.

Jedina mala šansa da Teheran odustane od nuklearnog naoružanja je radikalna promena američke politike. Tramp bi morao da se rastene od "tvrdokornih" savetnika koji su ga naveli na dosadašnji put. Konačno, morao bi da vrati SAD na pređašnji dogovor iz 2015. godine, smanji sankcije i zaposli nekog širokoumnog predstavnika da ispregovara novi ugovor. Morao bi i da se izbori sa protestima u sopstvenoj partiji, uticajnim donatorima i saveznicima poput Izraetla i S. Arabije.

Miršajmer ipak zaključuje sa žaljenjem: Nažalost, verovatnije je da će Tramp pojačati pritisak da spase pogrešnu politiku radije nego da prihvati novi kurs - greška koja će naterati Iran da se pridruži nuklearnom klubu.