KiM: Najmlađa populacija, nezaposlenost najveći izazov

Kosovo ima najmlađu populaciju u Evropi jer 20% stanovništva je između 15 do 29 godina starosti.

Omladina Kosova veoma je pesimistična kada je u pitanju budućnost Kosova, jer ukupno 48% ispitanika misli da Kosovo ne ide ni u ispravnom ni u pogrešnom smeru.

Među preostalih 52% većina veruje da je Kosovo na pogrešnom koloseku jer je svega 9,5 % ubeđeno da je Kosovo na dobrom smeru.

Važna napomena je da mladi koji imaju posao većinom su se deklarisali kao zadovoljni životom na Kosovu. Većina ispitanika, čak 60,1% smatra da je nedostatak posla, odnosno nezaposlenost najveći izazov, sledi siromaštvo i nepotizam i korupcija.

Interesantno je da oni stariji od 18 godina, koji su glasači, u većini izlaze na birališta u vreme izbora, čak 56% kaže da je glasalo i na nacionalnim i na lokalnim izborima. 19% ispitanika kaže da povremeno glasa a malo iznad 16% kaže da ne glasa uopšte. Kada je glasanje u pitanju vidna je etnička razlika: čak 78% Roma glasa i 73% Albanaca dok kosovski Srbi glasaju svega 30,5%.

Čak velika većina 70,4% ispitanika smatra da je borba sa stresom velika briga, zatim rani brak, kockanje i porodični konflikti. Borba sa stresom posebno pogađa grupaciju između 25 do 35 godina starosti.

Kada su u pitanju migracije, svega 18% ispitanika sa sigurnošću ne razmišlja o migraciji u naredne tri godine, dok 27% sa sigurnošću tvrdi da bi razmišljali o nauštanju Kosova, a 31% smatra da bi „verovatno“ napustilo Kosovo. Etnička razlika j ei u ovome velika jer svega 1,1 % Srba smatra da bi razmišljalo o migracijama van Kosova, naspram 37,8% Albanaca, 71% Egipćana, 50% Aškalija, 50% Bošnjaka i 44% Roma. 52% ispitanika pohađa ili školu ili univerziteta,a 48% trenutno ne učestvuje ni u kakvom formalnom obrazovanju. Kao najugorženiji su K-Romi jer ukupno 69% njih ne pohađa ni školu ni univerzitet. Ukupno 52% ispitanika je zaposleno: 36% sa punim radnim vremenom i 10,5% na privremenim poslovima. Ukupno 48% ispitanika je nezaposleno, a od ovog procenta 22% kaže da uopšte i ne traži posao.

U odnosu na evropske postulate ponašanje i vrednosti na Kosovu čak 62% ispitanika želi posao u javnom sektoru, a svega 24% u privatnom sektoru dok 5,3 % preferira civilno društvo ili samo-zaposlenje.

Približno 27% ispitanika opisalo je međuetničke odnose kao napete ali i da ima poboljšanja u poslednjim godinama. Nešto malo iznad 10% misli da etnički odnosi nisu napeti a 7% kaže da uopšte nisu napeti. 27% Srba smatra da su etnički odnosi napeti ali i da su načinjena poboljšanja. Na pitanje koji ima je glavni izvor za ocenu odnosa Srba i Albanaca na Kosovu navedena je „Nedavna istorija“ 35,2% dok 28% kao glavni izvor navodi medije. Kada su ispitanici upitani za glavni razlog koji doprinosi između zajednica čak 45% ispitanika navodi sećanje na konflikt, zatim 37% kaže da je odsustvo Srba da se integrišu u kosovsko društvo a 33% kaže da je razlog uticaj starijih generacija.

Upitani šta bi poboljšaol odnose među dveju zajednica ispitanici tvrde sledeće: 40,5% kaže da su potrebne precizne informacije o konfliktu, 36,5% smatra da je potrebna među-etnička edukacija, 25% smatra da su to zajedničke aktivnosti a 23% da s eradi na toleranciji i uzajamnom razumevanju, dok 19% kaže da bi zajedničko školovanje dalo doprinos.

Kada je u pitanju bezbednost 52% Srba kaže da je donekle nebezbedno.

Samo 3% od ukupnog broja ispitanika smatra da će omladina na Kosovu imati bolju budućnost u narednih pet godina.

452 ispitanika je učestvovalo u istraživanju a diskusije su se obavljale preko fokus grupa u nekoliko gradova na Kosovu Prizren, Gjilan/Gnjilane, Mitrovicë/Mitrovica, Graçanicë/Gračanica, North Mitrovicë/Mitrovica, Pejë/Peć, and Prishtinë/Priština.

Ovaj izveštaj finansira američki narod preko USAID.