Da li će Praljak biti sahranjen uz državne počasti?

To piše hrvatski portal "Dnevno".

Praljak se ubio u Haškom tribunalu nakon što mu je pravosnažnom presudom potvrđena kazna zatvora u trajanju od 20 godina za počinjeni ratni zločin.

Iz predsedničinog kabineta portalu "Dnevno" je saopšteno da se u ovom trenutku ne zna vreme poslednjeg ispraćaja generala Praljka, pa stoga ni o učešću predsednice na pogrebu.

"Učešće predsednice zavisiće od ranije dogovorenih državničkih obaveza", navodi se u odgovoru iz kabineta predsednice Grabar Kitarović.

Portal konstatuje da sudeći po odgovoru - ovo pitanje u kabinetu predsednice još nije usaglašeno.

"Ali, s obzirom na njene današnje izjave vezane za hašku presudu, nije nemoguće da se predsednica na ispraćaju generala uistinu i pojavi", navodi Dnevno, koji je isto pitanje uputio i drugim zvaničnicima i ministrima u Vladi Hrvatske. Dodaju, međutim, da od ostalih nisu dobili odgovor pa se, kako kažu, može pretpostaviti da je pitanje sahrane Prljka "vruća tema u svim državnim resorima".

Hrvatska predsednica je u današnjem prvom obraćanju javnosti povodom haške presude, zbog koje je inače prekinula posetu Rejkjaviku, na samom početku rekla da želi da izrazi saučešće porodici generala Praljka, te dodala da je on "čovek koji je radije dao život nego živo osuđen za dela za koja je čvrsto verovao da ih nje počinio".

"Njegov čin duboko je u srce pogodio hrvatski narod", kazala je predsednica.

Premijer Andrej Plenković je ranije danas ponovio da je presuda Haškog tribunala u slučaju "Prlić i ostali" za Vladu Hrvatske neprihvatljiva i da će biti razmotreni svi mehanizmi, te da će se obratiti i Savetu bezbednosti UN, kako bi je osporili.

Hrvatski sabor je danas odao poštu minutom ćutanja Praljku.

Predsednik Sabora Goran Jandroković je rekao da su se zastupnički klubovi saglasili u oceni da žalbena presuda ne uvažava istorijsku istinu, činjenice i dokaze te je, kako je rekao, ona kao takva nepravedna i neprihvatljiva.

On je potom pozvao na minut ćuanja za, kako je rekao, sve stradale civile, poginule i nestale hrvatske branitelje kao i sve žrtve rata u Hrvatskoj i BiH.

"Juče je održana sednica proširenog Predsedništva Hrvatskoga sabora povodom žalbene presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju kojom se potvrđuju kazne za Jadranka Prlića, Brunu Stojića, Slobodana Praljka, Milivoja Petkovića, Valentina Ćorića i Berislava Pušića. Klubovi zastupnika saglasili su se u oceni da žalbena presuda ne uvažava istorijsku istinu, činjenice i dokaze te je kao takva nepravedna i neprihvatljiva", rekao je Jandroković.

Tragičnim činom oduzimanja života general Slobodan Praljak, kazao je, na simboličan je način ukazao na svu nepravednost žalbene presude.

U ime Hrvatskoga sabora i u lično ime izrazio je saučešće njegovo porodici.

"Žalbena presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ne temelji se na činjenicama i ulozi koju je Hrvatska imala prema BiH u priznavanju njene nezavisnosti, obrani njenog suvereniteta i teritorijalne celovitosti, a time i opstanka, te humanitarne pomoći koju je pružala izbeglicama iz Bosne i Hercegovine", rekao je Jandroković.

U tom kontekstu, naglasio je, Hrvatski sabor izražava saučešće porodicama žrtava svih zločina počinjenih u ratu u BiH.

Najavio je i da će s tim u vezi, Hrvatski sabor na plenarnoj sednici uskoro održati raspravu o odnosima Hrvatske i Bosne i Hercegovine s posebnim naglaskom na položaj Hrvata u BiH.

U trenutku odavanja počasti Praljku i "svim žrtvama" stradali u Hrvatskoj i BiH minutom ćutanja, u parlamentu je iz najuticajnije opozicione SDP bio prisutan samo Domagoj Hajduković, dok poslanici GLAS-a nisu bili prisutni.

Šefovi poslaničkih klubova SDP i GLAS su se, međutim, ogradili od zajedničke izjave Sabora rekavši da ona ipak nije usaglašena u svim delovima.

U daljem toku sednice šefovi poslaničkih klubova su se izjasnili da je neprihvatljiva presuda tibunala u delu koji se odnosi na udruženi zločinački poduhvat u BiH koji je predvodio prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman.

Neki od poslanika su se, ipak, uzdržali od odavanja počasti osobi koja je pre nego što je oduzela sebi život osuđena za počinjeno delo ratnog zločina u BiH.