NATO dogovorio udarne jedinice

Te nove jedinice za brzo reagovanje, trebalo bi da budu “udarna pesnica” Alijanse.

To su na zajedničkoj konferenciji za novinare saopštili generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmunsen i predsednik Poljske Bronislav Komorovski pošto se u Poljskoj održava sledeći samit NATO-a.

Kako javlja Tatjana Aleksić, reporter B92 sa lica mesta NATO je usvojio plan o formiranju udarnih jedinica za brzo reagovanje, dok će vojni planovi za njih biti kasnije detaljno razrađeni. Ono što se zna je da bi jednice trebalo da bude spremne da u vrlo kratkom roku budu poslate na bilo koju tačku globusa.

Na samitu u Njuportu nije međutim dogovoreno gde će biti smeštene te udarne trupe, ali su zainteresovanost da im budu domaćini pokazale Posljka, baltičke zemlje i Rumunija.

"NATO će biti pristuniji na Istoku Evrope i to je jasna poruka Moskvi", rečeno je na zejdničkoj konferenciji za novinare Rasmunsena i Komorovskog.

Rasmusen je ukazao da glavni bezbednosni izazov za NATO na istočnom krilu, jer je Rusija svojim napadom na Ukrajinu promenila bezbednosnu situaciju u Evropi.

“NATO će održavati konstantno prisustvo na istoku, gde će se naše snage često rotirati, a biće izgradjena i nova postrojenja za prihvat nove jedinice, ukoliko bude potrebno da se ona tamo uputi”, rekao je generalni sekretar.

Juče je tokom prvog dana samita NATO-a u Njuportu u Velsu bilo najavljeno da će udarne jedinice biti sastavljene od nekoliko hiljada pripadnika kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga, uz učešće specijalnih jedinica, kao i da će komandni štab biti u poljskom gradu Šćećinu.

Danas se očekuje da se donesu i odluke o proširenju evropskih i američkih sankcija Rusiji zbog krize u Ukrajini. Popodne će se okupljenima obratiti američki predsednik Barak Obama. U Njuportu se takođe s pažnom prati sastanak Kontakt grupe u Minsku na kome bi moglo da dođe do postizanja dogovora o primirju na istoku Ukrajine.

Foto: Beta/AP

Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je danas da je Britanija spremna da uputi 3500 vojnika u jedinicu za brzo reagovanje, ali se kasnije ispravio i saopštio da je hteo da kaže da će toliko britanskih trupa biti angažovano na vojnim vežbama u istočnoj Evropi koje uskoro treba da se održe.

Rasmusen je upozorio i na opasnost od džihadista iz Islamske države(IS) u Iraku i Siriji, u čije suzbijanje NATO kao savez nije uključen, ali Rasmusen nije isključio mogućnost da se pojedine članice uključe u vazdušne udare protiv IS u Iraku pod vodjstvom SAD.

Alijansa je, sem toga, spremna da pomogne Iraku da pojača odbrambrene kapacitete ukoliko iračka vlada to zatraži, rekao je on.

Generalni sekretar je rekao da NATO namerava da unapredi ratne planove u svetlu novih pretnji, kao i da će pojačati vežbovne aktivnosti i saradnju sa članicama Partnerstva za mir.

On je sem toga podvukao da NATO ostaje pri politici “otvorenih vrata”, ali da države koje žele članstvo moraju da ispune uslove za to, uz napomenu da ni jedna država izvan NATO nema pravo veta na taj proces.