Tužioci vode istrage umesto sudija

Početak primene ovog Zakonika je nekoliko puta odlagana.

Najviši pravosudni zvaničnici poručuju da je srpsko pravosuđe spremno za tužilačku istragu, dok predstavnici teorije i prakse imaju drugačiji stav o nekim pitanjima novog koncepta krivičnog postupka.

Predsednik Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa Miroljub Tomić rekao je Tanjugu da je srpsko pravosuđe spremno za tužilačku istragu jer se već duže vreme vrši edukacija svih nosilaca pravosudnih funkcija i sudija i tužilaca u koju je uključena i Pravosudna akademija i određeni broj predavača.

On je istakao da neće svi istražni predmeti odjedanput preći u ruke tužilaca, već samo budući - od početka primene ZKP-a, 1. oktobra.

"Predmeti koji su sada u radu biće završeni po sudskoj istrazi - završiće ih istražne sudije po sadašnjim propisima", rekao je Tomić.

Poslednjih meseci čule su se kritike stručne javnosti o manjku tužilaca koji će sada voditi veliki broj predmeta i višku istražnih sudija, međutim ministarstvo pravde i državne uprave ima odgovor na to pitanje.

Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković najavio je da će država pronaći mehanizam da se istražnim sudijama omogući da budu birani za zamenike javnih tužilaca, ukoliko za to izraze spremnost, odnosno ako ne žele da postupaju kao sudije u prvom stepenu u parnici, vanpravinici i krivici.

Selaković je Tanjugu rekao da su istražne sudije, od kojih mnogi više godina i decenija rade posao u istrazi, ljudi sa najviše iskustva u sprovođenju istrage.

"Upravo onog iskustva koje nedostaje javnotužilačkoj organizacijii i samim javnim tužiocima", ukazao je ministar.

Predsednik Udruženja javnih tužialca Srbije i zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić smatra da su tužioci spremni za vođenje istraga, ali da je sporan sam zakonski tekst, koji prema njemu odstupa i od Ustava.

“Tužioci zamenici javnih tužžilaca, kao i tužžilački pomoćnici proššli su višše nivoa obuke u pogledu primene novog ZKP-a. Uostalom, Javno tuzilastvo Srbije se proteklih godina višše puta suočavalo sa promenama u zakonodvstvu i svaki put je uspeššno primenilo novine. Međutim, nije problem u ljudima koji ce ga primenjivati , već u samom novom Zakoniku”, rekao je Ilić Tanjugu.

Ilić je ukazao da su Ustavu protivne odredbe Zakonika o osnovanosti sumnje koja opravdava pokretanje krivičnog postupka, zatim odredba da protiv naredbe javnog tužžioca kojom se pokreće postupak nije dozvoljena žalba, niti neko drugo pravno sredstvo, što je prema njemu i potencijalno neustavno i opasno.

On je takođe napomenuo da će postupak biti skuplji zbog proširenja kruga okrivljenih koji imaju pravo na obaveznu odbranu, zatim naknade i nagrade za stručne savetnike, kao i jer karakter postupka podrazumeva veći broj veštačenja.

Profesor krivčnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan Škulić smatra da koncept tužilačke istrage dobro funkciniše (od januara 2012) u tužilaštvima i odeljenjima Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zločine, ali da bi u primeni u redovnim tužilaštvima i sudovima moglo da bude problema.

Specijalizovana tužilaštva su ona nadležna za ograničen broj krivičnih dela, a pored toga su po definiciji kadrovski i tehnički najopremljenije insitucije, ukazao je Škulić.

On je kritikovao i mogućnost vođenja paralelene istrage (da i tužilaštvo i odbrana mogu da prikupljaju dokaze), koju omogućavaju nova zakonska rešenja, a koja, kako je ukazao, može da pogoduje bogatijim okrivljenima a u praksi ništa posebno neće značiti.

Profesor je ukazao da je pored uvođenja tužilačke istrage na nekvalitetan način, novi ZKP potpuno promenio organizaciju glavnog pretresa (suđenja) koji se svodi na "dokazni dvoboj" stranaka uz relativno pasivni krivični sud.

"To je potpuno strano našoj tradiciji i uz eliminaciju načela istine može da bude pogubno za okrivljene u praksi", upozorio je Škulić.

Škulić posebno ukazao da se za kvalitetnu primenu tužilačke istrage mora promeniti organizacija tužilaštva, jer tom konceptu ne odgovara stroga hijerarhija u organizaciji tužilaštva, koja je praktično u rukama jednog čoveka, ali koja je imala smisla u sistemu sudske istrage.

Advokat Momčilo Minić smatra je tužilačka istraga dala dobre rezultate u praksi tužilaštava za organizovani kriminal i ratne zločine, ali je skeptičan da će to biti slučaj kada su upitanju redovna tužilaštva koja bi trebalo da po njoj postupaju od 1. oktobra.

"Posebna odeljenja u kojima se do sada primenjivala tužilačka istraga su opremljenija i kadrovski i tehnički i materijalno i imaju mogućnosti da se primeni ovakav zakonik, ali mislim da redovna tužilaštva i sudovi nemaju te mogućnosti", naveo je Minić koji brani brojne okrivljene u postupcima za oganizovani kriminal.

On je kao primer naveo da se pred Specijalnim sudom koji sudi po odredbama novog ZKP-a, zapisnik vrši audio snimanjem, dok ta vrsta tehničke podrške ne postoji ni u svim sudovima u Beogradu, a kamoli u sudovima u unutrašnjosti.

Minić je ukazao da je jedna od dobrih strana tužilačke istrage, iz pozicije odbrane, što teret dokazivanja potpuno pada na tužioca, a ishod celog postupka zavisi od njegove umešnosti da održi svoju optužnicu na snazi.

"S druge strane dolazi do izražaja i umešnost branilaca okrivljenih koji, naprimer, moraju da već prilikom pripremonog ročišta daju sve dokaze koje će izvoditi u toku postupka", rekao je Minić napominjući da se na taj način ceo postupak dosta skraćuje i postaje efikasniji.

Što se tiče kritika javnosti da je jača pozicija tužioca u odnosu na okrivljenog, tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević, u čijem se tužilaštvu već godinu i po dana primenjuje tužilačka istraga, rekao je da je pogrešna polazna pretpostavka da položaj okrivljenog po tom konceptu krivičnog postupak može zavisiti od „samovolje" tužioca.

On je u izjavi za Tanjugu istakao da su znatno šira procesna prava osumnjičenog ili okrivljenog po novom ZKP-u, kao što su naprimer prava osumnjičenog i njegovog branioca da samostalno prikupljaju dokaze i drugi materijal tokom istrage.

Poreg toga, kako je naveo, prepreka eventualnoj "samovolji" tužioca tokom istrage su i zakonom predviđena ovlašćenja suda koji donosi odluku u posebnim dokaznim radnjama - tajnom nadzoru komunikacije, tajnom praćenju i snimanju, simulovanim poslovima, kontrolisanoj isporuci, prikrivenom isledniku.

Takođe sud odlučuje o ograničenju određenih prava okrivljenog, odnosno merama za obezbeđenje njegovog prisustva za nesmetano vođenje postupka - jemstvu, pritvoru, zabrani napuštanja boravišta i drugih, dodao je tužilac.

Prema njegovim rečima, sud ima i pravo da u istrazi naloži javnom tužiocu da preduzme dokazne radnje koje je na prethodni predlog osumnjičenog odbio kao i da naloži tužiocu otklanjanje nepravilnosti po prigovoru osumnjičenog i branioca.

Boljem ostvarivanju prava okrivljenog doprineće i širenje područja obavezne odbrane, pa tako u postupcima za krivična dela za koje je zaprećena kazna zatvora u trajanju od osam i više godina, predviđena je obavezna odbrana, umesto dosadašnjih preko 10 godina, ukazao je tužilac.

Pored toga, okrivljenom koji prema svom imovinskom stanju ne može da plati nagradu i troškove branioca, postaviće se na njegov zahtev branilac, iako ne postoje razlozi za obaveznu odbranu, zatim ako se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko 3 godine ili ako to nalažu razlozi pravičnosti.

U tom slučaju, troškovi odbrane padaju na teret budžetskih sredstava, a postavljeni branilac ima svojstvo branioca po službenoj dužnosti, naglasio je tužilac.