Perišić osuđen na 27 godina

On se u 13 tačaka optužnice teretio za pomaganje i podržavanje ubistava i nehumanih dela u Sarajevu, Srebrenici i Zagrebu.

Sudije Haškog tribunala donele su odluku da se Perišić u prvostepenoj presudi smatra krivim za 12 tačaka, dok je oslobođen jedne tačke optužnice - za etničko čišćenje u Srebrenici.

Pretresno veće Tribunala proglasilo je generala Perišića krivim za pomaganje i podržavanje artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske 1993-95; ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine, kao i za raketne napada na Zagreb sa položaja snaga Republike Srpske Krajine u maju 1995.

On je proglašen krivim po osnovu individualne odgovornosti za navedene zločine, to jest nije dokazano da je imao efektivnu komandnu odgovornost nad vojskom Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.

Prema presudi, Perišić je srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH pružio ključnu personalnu i logističku podršku, iako je znao da su one u svojim operacijama počinile teške zločine.

Istovremeno, dokazi, prema odluci sudskog veća, ne pokazuju van svake razumne sumnje da je Perišić mogao razumno da predvidi da će Vojska Republike Srpske izvesti sistematsko istrebljenje u Srebrenici.

Veće je, takođe, utvrdilo, da Perišić nije imao efektivnu kontrolu ni nad Ratkom Mladićem, niti nekim drugim oficirom 30. kadrovskog centra VRS, a da je imao efektivnu kontrolu nad oficirma Vojske Republike Srpske krajine, koja je raketirala Zagreb u maju 1995. godine.

Tačke optužnice

Devetog marta 2005. godine, svega dva dana pošto se dobrovoljno predao Haškom tribunalu, Momčilo Perišić, bivši načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije, izjasnio se o 13 tačaka optužnice pred Haškim tribunalom.

U 13 tačaka optužnice Perišić se tereti za pomaganje i podržavanje ubistava, nehumanih dela, napada na nesrpske civile, progona i istrebljenja, u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici 1993-95.

Same zločine izvršile su Vojska Republike Srpske i Srpska vojska Krajine, a delom su ih naredili i podsticali Ratko Mladić, Stanisalv Galić i Dragomir Miloševć.

Ljubodrag Stojadinović, vojno-politički analitičar i nekadašnji oficir u generalštabu u vreme kada je Perišić bio načelnik, rekao je ranije da ne veruje da bi osuda Perišića mogla da ima posledice po Srbiju, jer je posle odbacivanja Vens-Ovenovog plana tadašnja državno rukovodstvo na neko vreme prekinulo odnose sa Palama.

"Da li je Perišić ostvario nivo saradnje sa vojskom Republike Srpske za koji se smatra da je postojao? Ako jeste, onda to nije pitanje osude države, već pitanje odnosa između dvojice generala i odmetanje vojske od civilnog rukovodstva i mene zaista zanima da li je sud mogao da dokaže njegovu ulogu u granatiranju Sarajeva, jer on tada nije bio na službi", kaže Stojadinović.

Kontrola generala Perišića nad vojskama RS i RSK ogledala se, prema optužnici, u tome što su u tim vojskama bili oficiri vojske Jugoslavije koji su i platu primali u Srbiji.

"Perišić jeste priznao da su oficiri odlazili u Vojsku Republike Srpske i primali platu, ali da to ni na koji način ne dokazuje da su bili deo sistema i da je Perišić bio na čelu sistema", objašnjava Stojadinović.

Momčilo Perišić pripada grupi najviših vojnih starešina koja je karijeru gradila u vreme Miloševića, da bi se na kraju stavila na stranu opozije i, bar nakratko, politički preživela 5. oktobar.

U DOS-u je do marta 2002. bio potredsednik vlade. Na optuženičku klupu Haškog tribunala Perišić je seo ustavši sa slične klupe vrhovnog vojnog suda, pred kojim je bio optužen za špijunažu.

To suđenje je prekinuto kada se Perišić dobrovoljno predao Haškom tribunalu.