Granični spor Srbije i Hrvatske

Gostujući na B92, Ponoš je ukazao da se jučerašnji razgovor predstavnika dve države odvijao u tolerantnom raspoloženju uz međusobno uvažavanje.

Na sastanku je konstatovano da je identifikovana međurepublička granica Srbije i Hrvatske, koja predstavlja osnovu za utvrđivanje međudržavne granice, a u skladu sa protokolom iz 2002. o načelima kako će se određivati državna granica, kaže Ponoš.

''Konstatovali smo da je granica u zelenom pojasu koji se proteže od tromeđe Srbija- Bosna i Hercegovina-Hrvatska do Bačke Palanke nesporna, da imamo isto viđenje gde je bila međurepublička granica, kao i da neće bit problema da ustanovima gde je međudržavna granica'', istakao je Ponoš.

Govoreći o pojasu toka Dunava od Bačke Palanke do tromeđe Srbije-Hrvatske-Mađarske, Ponoš je ukazao da postoji različito viđenje šta je bila međurepublička granica.

''Dogovorili smo da se do sledećeg susreta komisije sastane stručni tim koji bi razmenio argumente za različite tvrdnje'', rekao je srpski zvaničnik.

Ponoš je najavio da se sledeći susret planira početkom juna.

Jedan do argumenata je katastar, ali i Zakon o ustanovljenju Autonomne pokrajine (AP) Vojvodine iz 1945. u kome se govori da je granica između AP i Hrvatske sredinom plovnog toka Dunava, objasnio je Ponoš.

Prema iznetim argumentima, hrvatska teritorija bi se prostirala na nekim delovima na levoj obali Dunava, ali i Srbija bi ulazila na desnu obalu Dunava te bi državna granica išla ''cik-cak'', naveo je Ponoš.

Na kostataciju voditeljke da su iz opština Sombor i Apatin, koje se nalaze na spornom delu teritorije, govorili da je teritorija važna zbog šume koja donosi prihod opštinama, lovnog turizma i ribolova, Ponoš je istakao da ''ne postoji ni jedan pedalj ove zemlje koji je nevažan''.

''Ova komisija nema mandat da nešto proglasi nevažnim, već da ustanovi šta je to međurepublička granica i po automatizmu ona postaje međudržavna granica'', kazao je Ponoš.

Prema Ponošu, postoji mogućnost da se kasnije dve države dogovore oko razmene delova teritorije, ukoliko za tim postoji interes kako bi lokalno stanovništvo svakodnevno normalno funkcionisalo.

''Bez obzira kakvo bude konačno rešenje, katastar i privatno vlasništvo ni na koji način ne bi bilo dovedeno u pitanje prostiranjem državne granice'', zaključio je Ponoš.

Međudržavna diplomatska komisija za identifikaciju i utvrđivanje granice između Hrvatske i Srbije i pripremu ugovora o državnoj granici između dve zemlje u četvrtak je u Zagrebu nastavila pregovore posle sedmogodišnje pauze.