Rehabilitovan Dragiša Cvetković

Niš, Beograd -- Veće Okružnog suda u Nišu rehabilitovalo je bivšeg presednika vlade Kraljevine Jugoslavije Dragišu Cvetkovića, koji je poznat kao potpisnik Trojnog pakta.

Izvor: B92
Podeli

Okružni sud u Nišu rehabilitovao je nekadašnjeg premijera Kraljevine Jugoslavije Dragišu Cvetkovića, zabeleženog u srpskoj istoriji kao čoveka koji je 25. marta 1941. u Beču u dvorcu Belvedere ptopisao pristup kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.

Zahtev za rehabilitaciju podneli su naslednici njegove porodice u Nišu, gde je Cvetković pre dolaska na mesto premijera Jugolasvije u tri mandata bio gradonačelnik Niša.

Okružni sud je današnjom presudom poništio raniju odluku državne komisije kojom je Cvetković proglašen za državnog neprijatelja, kao i sve posledice koje su nakon te odluke proistekle.

Unuci bivšeg predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije kažu da je pravda konačno zadovoljena.

Potomci bivšeg ministra i predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiše Cvetkovića kažu da se jedva sećaju svog dede.

Unuka Milica Ranković videla ga je kada je imala pet godina i pamti ga samo po fotografijama, a unuk Mihailo Sretenović kaže da se seća susreta sa dedom 1944. u Srbiji i 1956. godine u Parizu.

Advokat podnosioca zahteva, Milan Ivošević, kaže da je sudsko veće odluku o rehabilitaciji donelo isključivo na osnovu istorijskih činjenica i da Cvetković nije bio državni neprijatelj, već je imao nameru da zaštiti srpski narod.

Ivošević podseća da je isti zahtev pre dve i po godine podnet Okružnom sudu u Beogradu, ali do danas nije odrzano ni jedno ročište.

Prema njegovim rečima, ovaj sud nije doneo čak ni proceduralnu odluku o povlačenju zahteva.

Zahtev za rehabilitaciju potomci su podneli nakon objavljivanja knjige o Dragiši Cvetkoviću, koju je napisao profesor književnosti iz Niša Vidosav Petrović.

O ulozi Dragiše Cvetkovića

Pre nego što je 25. marta 1941. Dragiša Cvetkvoić sa nemačkim ministrom inostranih poslova fon Ribentropom potpisao pristup Trojnom paktu, Krunski savet Jugoslavije na čelu sa Knezom Pavlom Karađorđevićem je odobrio takav savez u nameri da se očuva neutralnost Jugoslavije u ratnom sukobu koji se razbuktavao.

27. marta izvršen je vojni udar u kome je zbačena vlada, a sam Cvetković je bio uhapšen.

Istoričar Momčilo Pavlović podseća da je Dragišu Cvetkovića u Vladu Srbije uveo Milan Stojadinović, koga je zatim 1939. srušio i nasledio kao premijer.

Pavlović ukazuje da je Cvetkovićev vodio real-politiku i da je pokušao da se nagodi sa svemoćnim Hitlerom.

“Rat je počeo, Jugoslavija je bila okružena sa svih strana, na severu dakle Slovenija se graničila sa fašističkom Nemačkom, Italija je uvek imala teriotrijalne pretenzije, dakle Jugoslavija je bila okružena sa svih strana. Realna politika i Kneza Pavala i vlade Cvetković-Maček bila je da se nagode sa svemoćnim Hitlerom koji je jednu za drugom zemlju gazio na ovaj ili onaj način”, kaže Pavlović.

“Dragiša Cvetković učestvuje u tim pregovorima, dakle i lično razgovara sa Hitlerom i njegovim ministrima, ali naravno nije on taj koji kreira sporazum i koji odlučuje. On je samo izvrštelj koji potpisuje protokol o pristupanju Trojnom paktu”, objasnio je on.

Cilj potpisivanja Trojnog pakta bio je da Jugoslavija u ratu ostane neutralna i izbegne razaranja, što je Cvetković posle Drugog svetskog rata tokom boravka u emigraciji pokušavao i da dokaže.

”Zaista, u tim aneksima koje je su sa jugoslovenske strane potpisali Dragiša Cvetković, a sa Nemačke Ribentrop, upravo je stajalo to da Nemačka i Italija garantuju suverenitet i granice Jugoslaviji, da neće tražiti prolaz trupa preko jugoslovenske teriotorije, da čak jugoslovenska vojska neće biti angažovana ni u kakvim operacijama ako ona to ne želi”, podseća Pavlović.

“Ne zaboravite da postoji čitava grupacija ljudi, kao na primer Danilo Gregurić, koji je bio direktor ‘Vremena’, upravo tvrdi to što je Dragiša Cvetković govorio da bi Jugoslavija izbegla pustošenja, razaranja i okupaciju da se držala tog pakta”, rekao je on.

Iako je sa njima potpisao sporazum, Dragišu Cvetkovića su hapsili i Nemci nakon ulaska u Beograd.

Odbio je da sarađuje sa njima i povukao se u Nišku Banju.

Prema dostupnim podacima, u niškom kraju pomagao je pokret Draže Mihailovića.

Tokom rata, bio je u logoru na Banjici, a 1944. beži iz zemlje, odlazi u Pariz gde je živeo do smrti 1969.

Posle Drugodg svetskog rata, po odluci državne komisije komunističke Jugoslavije, Dragiša Cvetković je proglašen za narodnog neprijatelja i ratnog zločinca, iako mu se za to nikada nije sudilo.

strana 1 od 809 idi na stranu