MMF: Ekonomija na ivici raspada

Vašington, Moskva, London, Pariz -- Šef Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Štros-Kan upozorio je svetske lidere da je svetski finansijski sistem na ivici raspada.

Izvor: Beta, Tanjug
Podeli

Najviši predstavnici razvijenih zemalja u Vašingtonu, gde je u toku godišnja skupština MMF-a i Svetske banke, raspravljaju o globalnoj finansijskoj krizi, pri čemu su se, međutim, do sada jedino složili u tome da je tu krizu neophodno zajednički rešiti, ukazuju danas analitičari širom sveta.

"Sve snažnija uznemirenost u vezi sa solventnošću nekih najvećih američkih i evropskih finansijskih institucija dovela je svetski finansijski sistem na ivicu sistemskog raspada", citirao je britanski "Bi-Bi-Si" Štros-Kana.

Predsednik MMF-a razloge sadašnje teške situacije vidi u "panici izazvanoj padom banaka", na koju, prema njegovom mišljenju, razvijene zemlje nisu u dovoljnoj meri reagovale, tako da nisu obnovile poverenje u finansijska tržišta.

Štros-Kan se juče u Vašingtonu sastao sa predstavnicima zemalja grupe G7, američkim predsednikom Džordžom Bušom i predstavnicima Svetske banke, nakon čega je izjavio da bi MMF trebalo da "u dubinu ispita razloge krize i da koordinira svoje postupke sa ostalim institucijama".

Prema njegovom mišljenju upravo je MMF pravi fond za taj posao koji već ima pripremljene izvore da bi mogao da pomogne bilo kojoj zemlji koja se zbog posledica krize našla u finansijskim problemima.

Izjava Štros-Kana je usledila posle serije pregovora najviših finansijskih zvaničnika, koji su počeli u petak sastankom ministara finansija sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta grupacije G7, koji su usvojili akcioni plan borbe protiv finansijske krize u pet tačaka.

Taj plan, koji prema mišljenju mnogih analitičara, "nije doneo nikakve konkretne, već samo uopštene mere", naveo je Rojters, podržali su noćas i finansijski predstavnici iz 158 zemalja članica MMF-a, koji su učestvovali na sastanku odbora MMF-a.

Odbor MMF-a, kojim je predsedavao egipatski ministar finansija Jusuf Butros-Gali, saopštio je da odgovori na krizu moraju biti "izuzetna budnost, koordinacija i spremnost da se pristupi odvažnim koracima", citirale su Galija novinske agencije.

Šta predviđa akcioni plan G7

Akcionim planom grupe G7, u kojoj se nalaze SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Japan, Italija i Kanada je, između ostalog, istaknuto da je neophodno iskoristiti sva raspoloživa sredstva za podršku sistemski važnim finansijskim institucijama i ne dozvoliti njihov krah.

Zatim, da je neophodno preduzeti sve neophodne mere radi deblokade kreditnih i finansijskih tržišta i obezbediti širok pristup bankama i drugim institucijama sredstvima koja im obezbeđuju likvidnost.

Akcionim planom je predviđeno i da se bankama obezbedi mogućnost da dobijaju kapital ne samo iz privatnih, već i iz državnih izvora i to u dovoljnim iznosima kako bi bilo obnovljeno poverenje u kreditne operacije.

Takođe, kako je istaknuto, neophodno je da se obezbedi pouzdanost nacionalnih programa za osiguranje uloga, a kada to bude potrebno da se primene mere radi obnove sekundarnih hipotekarnih tržišta i drugih tržišta sa hartijama od vrednosti.

Sve ove mere se, prema zaključcima G7, trebaju sprovoditi tako da budu zaštićeni poreski obveznici i da to ne bude na štetu druge zemlje. Kakva konkretna sredstva se za to trebaju upotrebiti, u tom dokumentu se, međutim, ne navodi, ukazuju svetske agencije.

Vlade evrozone garantuju zaduženja banaka?

Lideri 15 zemalja evrozone, Velike Britanije i Evropske centralne banke sastali su se na vanrednom samitu u Parizu kako bi dogovorili mere za prevazilaženje najteže finansijske krize sa kojom se evropske banke suočavaju od 30-ih godina prošlog veka.

Francuski predsednik Nikola sarkozi rekao je novinarima da će na samitu biti sačinjen "ambiciozan i koordinisan plan" ublažavanja krize, koja je ovih dana ozbiljno uzdrmala evropske finansijske ustanove, prenele su agencije.

Prema nacrtu deklaracije koja bi trebalo da bude usvojena, vlade zemalja evrozone privremeno će garantovati buduća zaduženja banaka, kako bi se ohrabrilo dalje kreditiranje i sanirala situacija na tržištu kredita.

U deklaraciji se navodi da će vlade "u prelaznom periodu i pod odgovarajućim tržišnim uslovima" garantovati za nova zaduženja uzrokovana bankarskim kreditima tokom narednih pet godina.

Ta strategija, kako se navodi u deklaraciji, "biće kvantitativno ograničena, privremena i primenjivana pod strogim nadzorom finansijskih vlasti do 31. decembra 2009. godine".

Svetski lideri o ekonomskoj krizi

I predsednik SAD je juče, posle susreta sa finansijskim liderima G7, izjavio da tekuća svetska finansijska kriza zahteva globalnu i koordinaranu odgovornost, a da vodeće industrijske zemlje treba da rade zajedno radi što hitnijeg rešavanja nastalih problema.

"Svako od nas priznaje da je ovo ozbiljna globalna kriza i zato je potrebna i ozbiljna globalna odgovornost", precizirao je Buš, u izjavi datoj novinarima, izražavajući uverenje da vodeće svetske ekonomije mogu da izađu na kraj sa tekućim izazovima, napominjući da će SAD koristiti sva raspoloživa sredstva da reše nastalu finansijsku krizu u zemlji.

Buš je, takođe, upozorio na ograničeno vreme u kome brzo treba raditi da bi se rešile sve teže posledice globalne kreditne krize koja je počela u avgustu minule godine, nakon sloma američkog hipotekarnog tržišta.

On je ocenio da se "korist od primene dogovorenih mera neće osetiti odmah, ali će navedene akcije pomoći da se stabilizuju tržišta i poverenje u finansijske institucije", naglašavajući da će G7 sa svim ovim u vezi tesno sarađivati sa drugim zemljama, označenim kao grupacija G20, u kojoj su i Kina, Indija i Rusija.

I američki ministar finansija Henri Polson je ocenio da je akcioni plan G7 "neodložnog karaktera".

Rusija podržala predlog o samitu G8

Rusija je podržala predlog Francuske da bude sazvan hitan samit Grupe 8 kako bi se što pre donelo rešenje za stabilizaciju finansijskog tržišta.

Kako prenose ruske novinske agencije, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je, nakon sastanka sa nemačkim kolegom Frank-Valterom Štajnmajerom u Dortmundu, rekao da je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev podržao predlog Francuske za sazivanje hitnog samita.

"Složili smo se da je neophodno da sazovemo sastanak na visokom nivou koji bi uključio i zemlje izvan formalnog kruga G8. Takođe, verujemo da bi taj sastanak trebalo vrlo pažljivo pripremiti i da ga nikako ne bi trebalo odlagati", izjavio je Lavrov, a prenose RIA Novosti.

Lavrov je istakao da bi na tom sastanku trebalo da učestvuju Kina, Brazil, Indija, Južna Afrika i Meksiko, kako je i predložio francuski predsednik, prenosi RIA.

G8 čine SAD, Kanada, Velika Britanija, Italija, Francuska, Nemačka, Japan i Rusija.

U neformalnom razgovoru sa Štajnmajerom, Lavrov je zaključio da Nemačka takođe "deli sličan pristup" ovom problemu i da smatra da bi forum trebalo proširiti.

Ruski zvaničnici su se sastali sa liderima Grupe 7, industrijski najrazvijenijih zemalja u Vašingtonu, gde su u petak i subotu razmatrali pitanja koja se bave svetskom finansijskom krizom.

Britanija spasava četiri najveće banke

Britanija će u ponedeljak preduzeti najveće spasavanje banaka kupovinom akcija četiri najveće banke HBOS, Rojal benk od Skotland, Lojds TSB i Barkliz, za ukupno 35 milijardi funti (60,5 milijardi dolara), piše britanski list "Sandej tajms".

Nakon tog poteza bez presedana, država će postati većinski vlasnik akcija u najmanje dve banke HBOS i Rojal benk of Skotland, piše list u svom internet izdanju ne navodeći izvor na koji se poziva.

Sandej tajms dodaje da je Rojal benk of Skotland, čija je tržišna vrednost pala za 12 milijardi funti, zatražila od vlade pomoć od 15 milijardi funti.

Banka HBOS, najveća britanska hipotekarna banka zatražila je pomoć od deset milijardi funti, banci Lojds TSB je potrebno sedam milijardi, dok banka Barkliz traži tri milijarde funti, piše britanski list.

strana 1 od 71 idi na stranu