Kako Delta dobija svoju maržu

Radi se o ponudama Delte za plasman proizvoda dobavljača prehrambenih proizvoda u prodavnicama Maksija, Mini-maksija i Tempa, koji su u vlasništvu Delte. U tim ponudama od njih se traži da spuste cene svojih proizvoda između 30 i čak 40 odsto. To ne znači da će proizvodi biti jeftiniji, već da će Delta i to uzeti kao deo svoje zarade.

Prema ponudi koju je nekoliko dobavljača prehrambrenih proizvoda dostavilo B92, da bi plasirali proizvode u Maksiju i Tempu, predlaže se da smanje svoje cene na sledeći način:

- osnovni rabat (popust koji proizvođač odobrava trgovcu za svoj proizvod) u Deltinim maloprodajnim objektima

- sve vste hleba za 30 odsto, a beli hleb za 20 odsto

- peciva za 33 odsto

- prezle za 38 odsto

- podloge za picu, kolači i kore za picu za 33 odsto

- smrznuti proizvodi za 37 odsto

Za poslovanje neverovatan potez jeste i to što u pisanoj ponudi direktora za prehranu Maksija Bojana Grbovića postoji i uslovljavanje da će od odgovora na ponudu Delte zavisiti i buduća saradnja i pozicioniranje asortimana u Deltinim maloprodajnim objektima.

Ali, tu nije kraj uslovljavanjima. Da bi poslovali s Miškovićem, kada mu daju traženi popust, moraju da prihvate i još jedan uslov - da im njegova kompanija isplaćuje zaradu tek za 60 dana za hleb, peciva i kore, a za čak 90 dana kad je reč o programu zamrznute hrane.

Dobavljači za B92 tvrde da je za plasman proizvoda u maloprodajnim objektima Delte neophodno platiti i takozvani ulaz od 200.000 dinara po proizvodu, dok je, primera radi, za tako nešto u Merkatoru, prema njihovim navodima, potrebno izdvojiti deset puta manje - 20.000 dinara po proizvodu.

Nesuglasice sa dobavljačima

Uprkos zvaničnom dopisu koji je B92 uputio kompaniji Delta u vezi sa ponudom do koje je došao, nije stigao nikakav odgovor na pitanje zašto su marže toliko velike i da li zbog njih građani toliko plaćaju prehrambrene proizvode u Deltinim maloprodajnim objektima.

Ekonomski analitičari smatraju da je neprihvatljivo da je marža za prehrambrene proizvode u zemljama Zapadne Evrope 8 odsto, dok je u Delti ona neuporedivo veća. Sve one koji ne prihvataju Miškovićev reket, kako kažu analitičari, više i nema u Deltinim prodavnicama.

Ruža Ćirković, novinarka NIN-a, kao primer navodi da dobavljač Nelt više ne isporučuje Delti čokolade Milka i da nema više Arijela u prodavnicama Delte, što, prema njenim rečima, znači da je došlo do nesuglasica između dobavljača tih proizvoda i Miškovića.

"Nije normalno da je marža kod Miškovića 40 odsto, kao što nije normalno da su naše plate mnogo manje nego u EU, a cene su mnogo veće nego u zemljama EU ", ocenjuje ekonomski novinar Dimitrije Boarov.

Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić rekao je da država ima rešenje za taj slučaj.

"Država mora da omogući ulazak velikog broja dobavljača i proizvođača prehrambenih proizvoda i lanaca velikih trgovina, kao i da se omogući malim i srednjim preduzećima da uđu u sistem dobavljača velikih kompanije jer će se samo tako povećati konkurencija i smanjiti cene. Svakako da će država reagovati ako se utvrdi da neko drži monopol", rekao je Dinkić.