Izvori EU: Što pre sporazum

Zato bi najbolje bilo da se najpre stvore demokratski uslovi, pa onda zakaže datum referenduma u Crnoj Gori, uz dopuštanje mogućnosti da se, u slučaju da Crna Gora izađe iz državne zajednice, mandat za pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom dopuni. Pregovori EU sa Srbijom, koja nastavlja državni kontinuitet, bi tekli dalje.

To su agenciji Beta preneli izvori EU u Briselu, koji su ponovili stav da je za pridruživanje s Unijom brže i bolje da se sklopi jedan sporazum, uz opasku da je, bez obzira na prirodu državnih veza, za ekonomske i političke interese Crne Gore jako važna bliska povezanost sa Srbijom.

Isti izvori su, međutim, naveli da bi mogla, takođe, da se brzo sagleda i mogućnost daljeg procesa pridruživanja s Crnom Gorom, ukoliko bi referendum bio održan u istinski demokratskim uslovima, uz saradnju s Evropskom unijom, poštovanje evropskih standarda i unutrašnji politički konsenzus.

To i proističe iz odredbi Ustavne povelje i to je "pravna situacija", kako su objasnili zvaničnici koji se bave zapadnobalkanskim političko-bezbednosnim pitanjima.

Buduænost...

Ovi izvori i funkcioneri u Evropskoj komisiji objašnjavaju da sadašnji mandat EU za pregovore sa SCG ima za cilj potpisivanje jednog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i zato bi taj proces bio poremećen, ako bi referendum u Crnoj Gori bio održan "u pogrešno vreme, na pogrešan način".

Sad se samo govori o datumu - u aprilu - a, kako je stavljeno do znanja, pravi put bi bio da se najpre utvrdi da su uslovi jasni, da postoji najšira moguća osnova u Crnoj Gori da će rezultat referenduma biti prihvaćen, kakav god bio, i da to otvara vrata za dijalog.

U Briselu podvlače i da niko u Evropskoj uniji ne bi baš bio previše "nesrećan" da referendum u Crnoj Gori bude održan u aprilu iduće godine, ako bi uslovi održavanja bili najbolji mogući i ceo proces protekao sasvim "glatko". I dodaju da je glavna poruka koju je Evropska unija već odavno uputila vladajućem vrhu u Podgorici, jeste da moraju biti stvoreni pravi uslovi za održavanje referenduma.

To najpre znači da se sačeka da Venecijanska komisija da tumačenje crnogorskog zakona o referendumu, kao i mišljenje OEBS-a. Na toj osnovi će se utvrditi međunarodni okvir za referendum.

Potom vlada i opoziciji treba da dogovorno utvrde kakve bi promene, na temelju tog okvira, trebalo uneti u zakon o referendumu koji bi onda mogao biti sazvan.

Mora se razjasniti i pitanje da li na referendumu imaju pravo da učestvuju crnogorski državljani koji stalno žive u Srbiji. Stav o tome će svakako dati Venecijanska komisija, uz objašnjenje posledica šta to znači ako oceni da treba i šta sobom povlači stav da ne treba da glasaju.

Nije, dakle, stvar u tome da Evropska unija baš želi da po svaku cenu  referendum bude odložen, već da se izbegne težnja u Crnoj Gori da se gura napred, a da praktično nijedan uslov nije ispunjen.

A ako bi na referendumu pala odluka o izdvajanju Crne Gore iz državne zajednice, onda  baš pravno nije sasvim jasno kako bi se nastavili pregovori, jer je tad nužno da Crna Gora bude priznata od UN i međunarodne zajednice kao država.

Ipak, moglo bi se pretpostaviti da, ukoliko bi uslovi i održavanje referenduma bili saglasni demokratskim načelima, onda ni međunarodna zajednica i Evropska unija ne bi imale neki jači interes da "kazne", već da se, ipak, učini sve kako bi se sporazum o stabilizaciji i pridruživanju što pre zaključio i sa Crnom Gorom.

Ali ako bi se dogodilo suprotno, i referendum održao u nedemokratskoj atmosferi, onda će posledice pre biti vrlo nepovoljne.

Kad je reč o uticaju pitanja i pregovora o statusu Kosova na budućnost državne zajednice i referenduma u Crnoj Gori, izvori EU su naveli da je to prilično složeno i teško se može jasnije sagledati iz prostog razloga što je nemoguće znati kako će se i kojom brzinom odvijati kosovski proces.