LABUS, SVILANOVIC I DJELIC U TRODNEVNOJ POSETI VASINGTONU

Dolazak potpredsednika Savezne vlade SRJ Miroljuba Labusa, ministra inostranih poslova Gorana Svilanovica i ministra finansija Srbije Bozidara Djelica u sredu Vasington, koincidirao je sa odlukom americke vlade da Se Medjunarodnom crvenom krstu izdvoji dodatnih 1,6 miliona dolara za pomoc u zbrinjavanju izbeglica u SR Jugoslaviji. Do petka popodne - kad je predvidjen povratak u Beograd trojke visokih predstavnika vlada SRJ i Srbije - pokazace se da li je to sa Crvenim krstom bio dobar znak u odnosu na one neophodne, mnogo vece pare zbog kojih su se Labus, Svilanovic i Labus prevashodno zaputili u Ameriku.

Krajem juna, na donatorskoj konferenciji za Jugoslaviju, SAD su se obavezale da sa 182 miliona dolara pomognu programe demokratske i ekonomske reforme u Srbiji i Crnoj Gori. Uobicajena birokratska procedura u realizovanju te pomoci dodatno je usporena u ovom slucaju odlukom Vasingtona da se uspostavi mehanizam kojim ce se obezbediti da sredstva za finansiranje reformskih projekata u SRJ ne zavrse u privatnim dzepovima. Varijanta koja se priprema svodi se na sistem nadoknade troskova - na osnovu preciznih obracuna za projekte koje su preuzele vlasti u Beogradu i Podgorici - sto je mera, kako se navodi u Stejt departmentu, koju su "nametnula veoma losa iskustva, proteklih godina, sa kradjom i korupcijom u realizaciji medjunarodne pomoci Bosni i Hercegovini i ostalim drzavama nastalim posle raspada bivse SFR Jugoslavije". Pored toga, u Vasingtonu se ocekuje da ce u susretu Miroljuba Labusa i Bozidara Djelica sa predstavnicima Ministarstva finansija SAD biti pokrenuto i pitanje zamrznutih jugoslovenskih sredstava i ostalih brojnih neresenih problema te vrste, zaostalih iz nekadasnjeg perioda medjunarodnih sankcija prema SR Jugoslaviji. Pokrenuce se kljucno pitanje otpisivanja znacajnog dela dugovanja SRJ razvijenim drzavama iz sastava "Pariskog kluba". Rec je o izuzetnom velikom dugu (vise milijardi dolara), cije je eliminisanje od presudnog znacaja za uspeh reformi postavljenih kao cilj posle rusenja Milosevicevog rezima. Domacini u Vasingtonu i gosti iz Beograda saglasni su u proceni da osnovni preduslov za uspeh zapocetih reformi u Srbiji i Crnoj Gori predstavlja u ovom trenutku oslobadjanje dela ubistvenog pritiska koji izazivaju obaveze Jugoslavije prema "Pariskom klubu". Razlike su, medjutim, veoma znacajne oko obima i dinamike tog predvidjenog duznickog rasterecenja, prenosi Sense.