Bela lista, supstanca i nastup

Gost: Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije

Novinarka: Danica Vučenić

Podeli

B92: Izmenjeni nacrt rezolucije o Kosovu Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije predviđa da se nadgledana nezavisnost odloži na 120 dana. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija ima zadatak da kontaktira sa svim stranama kako bi se nastavili razgovori o konačnom statusu. U međuvremenu stižu najave o perspektivi Srbije u Evropi. Vicepremijer je bio u trodnevnoj poseti Briselu, sinoć se vratio. Razgovarali ste sa predstavnicima Evropske unije i o Kosovu. Rekli ste juče da je Evropska unija voljna da razmotri nove pregovore o Kosovu, da se u julu usvoji nova rezolucija, i nakon toga je stigla vest da se donošenje odluke odlaže za 120 dana. Koliko sam razumela, mi nismo baš zadovoljni ovom vešću.

Đelić: Pa rekao bih prvo da sam imao priliku da sretnem pet ministara inostranih poslova Evropske unije u Luksemburgu u ponedeljak, među njima i Bernara Kušnera i sve one druge koji će predsedavati u Evropskoj uniji u mesecima koji dolaze. Očigledno je da je ova rezolucija proizvod onog prethodnog razmišljanja i ona je tu za dalju diskusiju. Ono što možemo da kažemo bez ikakve sigurnosti, i to dolazi iz ovih utisaka, raznih kontakata koje imamo i mi, koje imaju i razne strane međusobno, u kojima mi i saznajemo kroz razne kanale, to je da postoji određena volja, ne samo, kao što se sada vidi, da se dâ više vremena da se pronađe rešenje, i to je, možemo već reći, određeni uspeh naše zemlje, neću da kažem vlade, nego naše zemlje. Očigledno je da se sada pažljivije slušaju naši argumenti. Ja vam mogu reći da u ovih tridesetak sastanaka, da ovoga puta priča o regionalnoj stabilnosti i ono što treba i što može da kaže Srbija se veoma pažljivo sluša.

B92: A zašto se sada pažljivo sluša?

Đelić: Pa zato što smo kao vlada imali veoma dobar start, bar u njihovim očima, što smo dokazali da delimo evropske vrednosti i da želimo da uđemo u Evropu, a samim tim i argumenti prema kojima mi želimo da očuvamo naš teritorijalni integritet i prema kojima želimo da očuvamo Kosovo se bolje čuju. Istovremeno, mogu da kažem da postoje naravno određene zemlje koje žele da se to što pre ’reši’ ako treba i nekim jednostavnim unilateralnim potezima. Međutim, očigledno je da Evropa, prema onome što je bio rezultat njihovog sastanka u ponedeljak, preksinoć su imali jednu večeru tokom njihovog samita, gde su pričali o zapadnom Balkanu, oni žele da očuvaju, pod jedan, jedinstvo, koje danas ne postoji, i to smo videli kroz ove diskusije, zbog toga se i odlaže, pod dva, da sve što treba da se uradi ide preko Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ne treba zaboraviti da bi na Kosovu i Metohiji prvi put prema inicijalnim planovima Evropske unije, naime, trebalo da preuzme ne samo ekonomski i tehnokratski deo posla, nego i bezbednosni. I sigurno je da je za njih mnogo bolje, kao i za sve, da se to dešava na jedan pravno utemeljeni način, znači kroz Savet bezbednosti. Kako kaže Savet bezbednosti? Kaže – Nužnost konsenzusa međunarodne zajednice. Te ovo što vidimo je mogućnost da se kroz dodatne pregovore u Ujedinjenim nacijama dođe eventualno do rezolucije koja bi bila prihvatljiva, koja bi dala period za prave pregovore, kao što je i u ovom nacrtu trenutno, Srbija i Rusija su je zbog toga i odbacile, da to ne bude samo odlaganje neke nadgledane nezavisnosti, nego da bude mogućnost za istinske pregovore. Ja sam u ime Vlade Republike Srbije i predsednika republike predočio da ako se to tako uradi, onda je Srbija spremna da izađe sa nekim novim idejama, sa novim predlozima koji će biti konstruktivni.

B92: A kakvi su to naši predlozi, naše ideje koje su konstruktivne?

Đelić: Pa da sačekamo da imamo proces u koji možemo da uključimo naše ideje, to se tako radi. Ne želimo da izlazimo sa idejama, koje bi onda mogle na različite načine da budu upotrebljene i zloupotrebljene. Jednostavno, rekli smo da smo mi spremni da veoma ozbiljno pregovaramo o ovom pitanju.

B92: S obzirom na to da su Evropska unija i SAD predlagači ideje o odlaganju na 120 dana, ukoliko se do tada nešto ne desi, nadgledana nezavisnost pod protektoratom Evropske unije je izvesna. Da li Vi ovu ideju razumete kao ustupak ili kao ucenu?

Đelić: To može biti ili jedno ili drugo, ono što je sigurno to je da je pomak. Jer, setimo se, tek pre nekoliko nedelja sve je ’trebalo’ da bude završeno u maju, trebalo je da se ide, očekivalo se da to bude za vreme predsedavanja Velike Britanije. Pa i u ovom studiju, koliko se sećam, su bili ambasadori Velike Britanije i SAD-a, koji su to i najavljivali, to se jednostavno nije desilo. Očigledno je iz kontakata sa gospodinom Havijerom Solanom, koga sam sreo juče, da Evropska unija sada pažljivo pokušava da ponovo mnogo više uključi Srbiju u ceo taj proces, i iz toga proizilazi ovo što ste sada Vi rekli, a to je način na koji Ujedinjene nacije pozivaju Srbiju da iskaže njeno mišljenje, da bude konsultovana ne samo u tome šta će se desiti, nego je to jedan drugi način da se kaže da žele da budemo konsultovani o samoj rezoluciji. Ako već SAD i Evropa idu prema Savetu bezbednosti, to znači da žele da naprave određeni konsenzus, to je isto razlika. Setimo se, pre nekoliko nedelja govorilo se da će se ići mimo Saveta bezbednosti, i tu je pomak. Znači, daleko od toga da smo mi dostigli naše ciljeve, izuzetno teški dani su pred nama, ali očigledno je da naša politika počinje da daje određene rezultate, ja sam veoma oprezan. I isto tako, počeli ste o Kosovu i Evropskoj uniji, istovremeno, dok pričamo o Kosovu i Metohiji ono što je za mene bio jedan izuzetno važan rezultat to je da od Havijera Solane, predsednika Parlamenta i svih ministara inostranih poslova koje sam sreo sa našom delegacijom, svi se slažu sa sledećom propozicijom, a to je da je rešenje statusa Kosova i Metohije, naše južne pokrajine, sa jedne strane, koje ide kroz Ujedinjene nacije, a sa druge strane, pristupanje Srbije Evropskoj uniji kroz pregovore sa Evropskom komisijom i zemljama članicama, da su to dva odvojena pitanja, koja ne treba da budu mešana. Znači, niko ne očekuje od nas da mi dajemo ustupke oko Kosova da bi dobili nešto brži pristup Evropi. Niko od nas, o tome se često priča u našoj javnosti, niko od nas ne očekuje nikakvu trgovinu oko ta dva pitanja.

B92: Ali, Brisel je adresa i za Kosovo i za Evropsku uniju, dakle to je ista adresa. Vi ste razgovarali i o jednoj i o drugoj temi sa Vašim sagovornicima.

Đelić: Ali, odvojeno. Naravno, moramo govoriti o svim važnim temama, ali jasno je da se one rešavaju na dva različita, odvojena načina.

B92: Mi imamo odnose sa Briselom sada, imaćemo ih za godinu dana, imaćemo ih i za dve godine. Kako je moguće da se ti odnosi ne ukrštaju sa našom perspektivom u Evropskoj uniji, odnosno sa perspektivom Kosova? To su iste adrese. Kako je moguće da Evropska unija ne razmišlja šta će činiti ukoliko nadgledana nezavisnost bude na snazi, a mi se tome usprotivimo?

Đelić: Jednostavno, prevashodno je pitanje političke volje. Izuzetno je snažna volja Evropske unije, i to mogu da kažem kroz ovih tridesetak sastanaka koje smo imali. Recimo, videli smo pet komesara, to je skoro petina Evropske vlade, videli smo seriju ljudi koji su izuzetno uticajni parlamentarci. Jasno je da u ovom momentu zbog stabilnosti koja je nužna u jugoistočnoj Evropi, perspektivi, nužnost je isto u Evropi da nema još neki novi problem sada kada i ona sama, kao što se vidi, ima velike probleme sa institucionalnom reformom, njima je veoma važno da imaju Srbiju kao partnera. I zbog toga postoji politička volja da se saslušaju naši argumenti, i postoji volja da se omogući ekonomski i politički, da se omogući demokratizacija, koja bi, svima je jasno, bila značajno unazađena ukoliko bi bilo ko tražio od Srbije da daje ustupke oko državnog pitanja, koje je Kosovo i Metohija, zbog Evrope, i zbog toga se to posle preslikava na sve ono što je duboka tehnokratija i mehanika pregovaranja. I u samom sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji mi veoma pažljivo pazimo da ne postoji neka klopka, ako smem tako da kažem, i neki način na koji bi možda Srbija sutra, da bi napredovala prema Evropi, morala da na neki možda čak i neposredan način prizna ono što nikada nećemo priznati, a to je nezavisno Kosovo i Metohija.

B92: Samo da razjasnimo zbog svih nas, koji Vas sada slušamo. Od čega zavisi konačna odluka o tome šta će biti sa tim predlogom o odlaganju od 120 dana, koji se nama i Rusima ne dopada, koji je odbačen? Od susreta u Mejnu ili od nečeg drugog?

Đelić: Aktivnost je ogromna te naše zemlje, te naših saveznika, te svih onih koji su uključeni u ovom procesu. U subotu će predsednik republike sresti predsednika Putina u Zagrebu na marginama jedne konferencije o energetici. Da, imate susret početkom jula predsednika SAD-a i predsednika Rusije. Ima puno tih foruma gde je moguće o tome pričati, da ne govorim o neformalnim kontaktima koji postoje. Sada je cilj Srbije da se usvoji jedna rezolucija koja otvara istinski ciklus pregovora, koji nema unapred određeni ishod, jer u tom slučaju to je samo odlaganje nečega, a ne suštinski pregovori.

B92: A kakve su naše šanse da to proguramo, da tu ideju...

Đelić: Pa mislim da slušaoci i gledaoci vide da u ovom momentu nama puno služi nacionalno jedinstvo u ovom pitanju, jer veoma lako pokušava da se iskoristi bilo kakva razlika između nas i...

B92: Vi ste se susreli sa pet ministara spoljnih poslova Evropske unije.

Đelić: Da.

B92: Šta su Vama rekli na tu ideju? Kakav je Vaš utisak...

Đelić: Pa i tu postoje nijanse, naravno. Postoje zemlje kao Slovenija, koja je bliže, koja ima osećaj za potrebu ravnoteže, imate druge zemlje koje žele da se to pitanje reši. Ali, suštinski, ono što je važno to je da Evropa pokušava da ima jedinstveni stav o tom pitanju. I sve ovo što vidimo na površini je rezultat svakodnevnog, mukotrpnog i izuzetno intenzivnog rada koji mi imamo u ovom momentu. Kamo sreće da smo na ovaj način nastupali proteklih godina, ali dobro, tu smo gde smo, situacija je teška. Ali, kao što vidimo, pod jedan, Srbija ima ponovo jasnu evropsku perspektivu, možda ćemo malo i o tome pričati, pod dva, očigledno smo uspeli da ta dva pitanja, Kosovo i Evropu, razdvojimo, pod tri, što se tiče Kosova i Metohije, sada imamo i konkretne dokaze da naš principijelni stav počinje da daje rezultate. Daleko od toga da smo dostigli naše ciljeve, ali SAD i Evropa, koji su pre nekoliko meseci i nedelja govorili da će Ahtisarijev plan do leta biti... Setite se, imali su planove do 2. septembra, sve do najmanjeg detalja je već bilo urađeno na šta će to ličiti, od toga očigledno nema ništa. I kao što vidite, u ovoj rezoluciji se ne govori o Ahtisarijevom planu. Tako da, taj plan je odradio njegovo vreme, on je bio na bazi neke prethodne odluke Saveta bezbednosti, i sada se prelazi na nešto novo.

B92: Ali, na kraju toga piše ’nadgledana nezavisnost’, a to jeste Ahtisarijev plan. Vi ste pragmatičan čovek...

Đelić: Ja sam pragmatičan, ali ovo je nacrt rezolucije, te nije rezolucija, te neće biti usvojena ukoliko ne dođe do dodatnih konsultacija. Znači, ono što je važno to je da mi je gospodin Solana rekao da je rešenost Evrope da dođe do odluka u Ujedinjenim nacijama, po mogućnosti rezolucije, što je već naznaka da su spremni da pregovaraju o nacrtu. I vidite da nema nikakvih ucenjivačkih tonova u toj rezoluciji, nego je ona podneta za diskusiju. I sada je na diplomatama da urade njihov posao i da dođemo, i to je cilj naše zemlje, do rezolucije koja će nam omogućiti da napokon isti pritisak bude prisutan na obe strane. Ako bi trebalo da bude neko merilo, mi smo sad i po vremena proveli u Međunarodnoj kriznoj grupi, koja je već nekoliko godina, ako merimo po jednostavnim stavovima, sigurno šampion protiv naše zemlje. Bio sam sa predsednikom Gartom Evansom, bivšim ministrom inostranih poslova Australije i Stafom, i mi smo onako baš ušli u detalje, i meni se čini, pošto ja održavam kontakte i sa ljudima sa kojima se ne slažemo, da vidimo te argumente. Ovoga puta očigledno je bilo da su argumenti Srbije mnogo pažljivije saslušani, a oni imaju uticaj, i setimo se da je gospodin Ahtisari njihov počasni predsednik.

B92: Gospodine Đeliću, odmah Vas pitam kao pragmatičnog čoveka i političara, da li se ta promena dogodila zbog principijelnog stava Srbije ili Rusije?

Đelić: Naša zemlja traži saveznike, izuzetno cenimo stav Ruske federacije, tražimo podršku od svih zemalja. I čak kada bi neki onako pričali u šali – Pa dobro, šta sad? Jeste li vi sad sa Rusima? Kažem – Ne, mi smo i sa Rusima, i sa vama, i sa Amerikom, i sa svim ljudima koji žele mir i stabilnost na Balkanu. Znači, to je naša inostrana politika.

B92: Da li možete kao potpredsednik vlade da nam razjasnite jednu dilemu? Ministar za Kosovo nas uverava da postoji inicijativa Srbije koja je predata Rusiji, međutim, odande su stigle vesti da oni ne znaju o kakvoj inicijativi je reč. Da li Vi možda znate o čemu se tu radi?

Đelić: Čeka se početak istinskih pregovora da Srbija izađe sa jednom pravom platformom.

B92: A da li građani ove zemlje zaslužuju da čuju šta je naša ideja o tome?

Đelić: Pa nije da sad mi tu nešto krijemo, jasno je da branimo teritorijalni integritet naše zemlje, a o detaljima ćemo pričati. Mislim da naši građani mogu imati puno poverenje. I mislim da su ovi prvi rezultati dokaz kako se stvarno nastupa na međunarodnoj sceni, bez uvreda, bez pretnji i bez ikakve želje da obezvredimo bilo koga, ali da veoma snažno branimo naše stavove na pravno utemeljeni način.

B92: Gospodine Đeliću, da li ste imali prilike da razgovarate sa Vašim evropskim sagovornicima o tome ko bi mogao biti taj novi posrednik? Pominje se gospodin Ahtisari kao mogućnost, ali i gospodin Volfgang Petrič, koji je bio ambasador Austrije u Beogradu, koji je bio visoki predstavnik Evropske unije za Bosnu.

Đelić: Nije bilo priče o tome.

B92: Niste o tome uopšte razgovarali?

Đelić: Pa hajde da vidimo da li imamo rezoluciju, pa ćemo posle videti ko će to voditi.

B92: Gospodine Đeliću, još jedno pitanje. Da li ste Vi i premijer potpuno saglasni o ovoj akciji za Kosovo?

Đelić: Pa očigledno je da postoji jedinstvena državna politika, konsultacije su svakodnevne. I mi u ovom momentu, naravno, u svakom kontaktu nastupamo jedinstveno, to je jedini način da uspemo. I u tom smislu, da, o tom pitanju nema nikakvih razlika između DS-a i DSS-a.

B92: Dobro. Pre nego što ste otišli u Brisel rekli ste da ste zadovoljni što se Srbija polako vraća ponovo na evropsku scenu, rekli ste da će naš povratak biti energičan, da će biti funkcionalan i maštovit. E, pa ova maštovitost me zanima. Na šta ste konkretno mislili kada ste to rekli?

Đelić: Pa sve je pitanje supstance i nastupa. Znači, što se tiče same supstance stvari, to je da smo došli sa dokumentom. Znate, često mi Srbi dođemo pa pričamo, a ovog puta smo mi mukotrpno ovo pripremili, dali smo prezentaciju koja je analitički bila utemeljena, koja je pokazivala šta je urađeno u prethodnom periodu, šta smo uradili u prvih mesec dana, koji su veoma precizni planovi rada u sledeća tri meseca, te šta želimo i koji su naši ciljevi, i šta je to što smo mi spremni da preduzmemo, a šta očekujemo od naših individualnih sagovornika, ne onako uopšteno, da bi omogućili da zajedno dostignemo te ciljeve. To je način na koji se govori u ’Evrolendu’, a sa druge strane, maštovitost. Da kažem prvo, imali smo svaki put za nekoga jednu ideju, jednu ideju kako ta osoba i njihov deo administracije može na novi način da dâ doprinos. Na primer, sa komesarom Špidlom, koji je veoma cenjeni bivši češki premijer, vicepremijer zadužen za socijalna pitanja, odlučili smo sa njime da animira celu mrežu njegovih kontakata, koja je veoma bogata, da pomogne našoj zemlji u predstojećem periodu da izradimo novu generaciju mera za socijalnu koheziju naše zemlje i za borbu protiv siromaštva, na neki način da ga uvučemo kao konsultanta za našu vladu. A o šarmu i nastupu, tu je bilo i nekoliko poklona, imali smo i neke pirotske ćilime, imali smo neke frulice, malo rakije. Tu i tamo ja sam poklanjao, naravno, iz mog džepa, i moju knjigu, koja je prevedena na engleski jezik, gde je, uzgred budi rečeno, suizdavač B92. Tako da, to je bila forma. I u nastupu, imali smo nekoliko javnih nastupa, jedan je Konrad-Adenor-Štiftung, koji smo uradili jedne večeri u Briselu, a dan posle smo radili sa drugim...

B92: Samo da upozorim televizijske gledaoce da se isključujemo za minut iz TV prenosa i nastavljamo na radiju.

Đelić: Pređite na radio.

B92: Da, da. Ali, da Vas pitam, koji su najkonkretniji rezultati Vaše trodnevne posete? Šta je ono što ste Vi uspeli da izdejstvujete za ova tri dana?

Đelić: Ovako, ja bih rekao četiri stvari. Ako treba da izdvojim nešto, to su te četiri stvari. Prva, i ne bih se sad vraćao na to, to je pitanje Kosova i Metohije, gde na najvišem nivou i dosta duboko u Evropskom parlamentu i ovoj strukturi, ne samo zvanično, nego i ona koja nije manje važna, a to je ta nezvanična lobi grupa nevladinih organizacija, šta je ta nova vlada, šta ona želi, koji su njeni predlozi o Kosovu i Metohiji, i odvajanje ta dva pitanja, Kosova i Evropske unije, to je prva stvar. Druga stvar veoma važna, i mogu da kažem da smo svi bili izuzetno, ako mogu da kažem, čak i uzbuđeni u delegaciji, jer nismo čak ni očekivali toliki pomak, to je kada smo sa potpredsednikom Evropske komisije, komesarom za pravdu i unutrašnje poslove gospodinom Fratinijem dobili otvaranje procesa Bele šengenske liste, naravno to je uvijeno u ono što je jezik Evropske unije. Rečeno je da posle jedne tehničke misije, koja će doći u Beograd u septembru, koja treba da napravi presek stanja u domenu pravosuđa, policije, našeg menadžmenta, naše granice, gospodin Fratini će doći do kraja godine, i to će biti početak dijaloga, dubokog dijaloga, kao što je rekao, koji vodi ka liberalizaciji viznog režima. Naravno, da bi brzo napredovali na tom putu, moramo da imamo uspešnu primenu. I to nas je obradovalo, rekao je da će sa svoje strane Evropska unija uraditi ono što treba da se uradi da ovaj režim viznih olakšica počne da funkcioniše 1. januara sledeće godine, te da sada imamo jasan institucionalni dijalog, prema kom možemo da radimo. I ja sam rekao, naravno u ime Srbije, da mi to očekujemo do kraja 2008. godine, ako je koji mesec gore-dole, verujte, to bi bio fantastičan uspeh. Rekli smo da smo spremni da o svemu pregovaramo, to je druga stvar. Treća stvar za mene, to je činjenica da je, onako slikovito, sa gospodinom Kušnerom sam rekao da očekujem da između 16. novembra i 20. decembra 2008. godine, tu negde u Jelisejskoj palati, posle Brisela bude pozvan srpski vrh i da sa Evropskom unijom i Francuskom zajedno proslavimo dobijanje statusa zemlje kandidata za ulazak u Evropsku uniju.

B92: A šta je gospodin Kušner odgovorio na to?

Đelić: Znam ja njega dobro, i on mene, i rekao je da vidi da je ambicija i dalje prisutna, da Francuska...

B92: Ali, nije odgovorio konkretno?

Đelić: Ne, on ne može da dâ datum zato što nije Francuska jedina. Ali, znate kako? U životu ako nemate jasan cilj, ako ljudima ne kažete šta je to što vi želite i šta ste spremni da uradite, i kako možemo da radimo zajedno do tog cilja, jasno je da najranije moguće je pri kraju francuskog predsedavanja, nije lako jer Evropa ima velike probleme sa svojom institucionalnom reformom. Hiljadu je tu problema, ali tu je naš cilj, imamo 18 meseci. I verujte, rekao sam svima u Briselu i svima iz zemalja članica koje smo videli da oni od Srba neće moći živeti, da ćemo biti strašno prisutni, aktivni, konstruktivni, sa predlozima, i to je ono...

B92: I četvrti?

Đelić: Pa četvrta stvar se tiče novca.

B92: Koliko novca?

Đelić: Vidite, prvo, ono što moramo da kažemo to je da mi imamo IPA fondove, koji nisu neznačajni, to je 190 miliona evra. I ne treba zaboraviti da Evropska unija, naime, ona koja nam je dala najviše bespovratne pomoći, čitavu 1,1 milijardu evra, naši građani možda to dovoljno ne znaju, su evropski poreski obveznici dali nama, i to je pomoglo mnogo za energetiku, za reformu, za puteve, za škole, ima mnogo toga. Ja bih hteo da u sledećim mesecima još više vidimo šta je sve to što Evropa radi za nas. I sa druge strane, mi želimo da pri kraju mandata ove vlade, a to je negde 2010., 2011. godina, dostignemo bar deo onoga što će Bugarska dobijati tada, a to će biti milijardu i šesto.

B92: Ali, to podrazumeva da budemo u statusu kandidata, je l’ tako?

Đelić: U pravu ste. Znači, za sledeću godinu na nama je da se uradi ono što je ministarka nauke Ana Pešikan uradila, a to je da se potpišu protokoli, koji mimo našeg pristupa Evropskoj uniji otvaraju nove fondove, i tu sve zavisi koliko naši naučnici imaju dobre projekte, bez ikakvog ograničenja mogu da učestvuju u ogromnom budžetu, koji je 40 milijardi evra. Daleko od toga da ćemo dobiti sav taj novac, ali možemo ovoga puta da se kvalifikujemo za sve projekte. I mogu da kažem isto da ta aktivnost, nisam samo ja nego i ministar Šutanovac, i ministar Dragin, i sledeće nedelje Jeremić, mi moramo od momenta kada dobijemo status zemlje kandidata za ulazak u Evropsku uniju, od tog momenta prelazimo, ako mogu da kažem tako, u novu evropsku dimenziju i otvaraju nam se potpuno svi elementi evropskog budžeta. Naš cilj je da 2009. godine onda dođemo bar do dva do tri puta većeg budžeta, ja bih ciljao na 500-600 miliona za 2009. godinu, a milijardu, to je skoro nemoguće dostići, ali to je onako maksimalni cilj, do kraja našeg mandata. To je mnogo novca, ceo budžet Srbije je šest milijardi, tako da...

B92: To sve dolazi u obzir ako mi završimo saradnju sa Haškim sudom, je l’ tako? O tome govorimo?

Đelić: Ovoga puta mogu da Vam kažem da, verovali ili ne, u nekim delovima ’Evrolenda’ smo čuli kritike na račun Karle del Ponte, jer se pretvorila u srpskog lobistu. Imala je neke izjave koje za neke od onih koji još nisu dovoljno promenili možda i sliku o tome šta je naša zemlja uradila i šta može da uradi... Ona ovoga puta, i tu vidim da suštinski činjenice su ono što je važno, je rekla da Srbiju ne treba pritiskati na razne načine, da ona ima određeni kapacitet da teške stvari odradi. Ona, kao što smo videli u izveštaju u Ujedinjenim nacijama, s jedne strane, i u kontaktima koje će imati u danima koji dolaze... Jer, svi ti ljudi se stalno viđaju, i mi zbog toga moramo stalno biti u igri, moramo biti prisutni. Želim da se ovde javno zahvalim, i da pohvalim našu misiju pri Evropskoj uniji, ambasadorku Roksandu Ninčić, Vašu koleginicu, bivšu novinarku, i njene kolege, koji su veoma dobro propratili sve ovo. Mi moramo da budemo prisutni. I što se tiče Haga, naravno da izručenje preostalih haških begunaca bi bio jedan veliki plus, ne samo za Evropsku uniju, nego i za sva druga teška pitanja koja naša zemlja ima. Mogu da kažem, isto sam video predsednika Republike Srpske, on je video i Havijera Solanu neposredno pre mene, i imali smo istu priču, a to je da treba da se poštuje teritorijalni integritet Bosne, ali i Dejtonski sporazum, te ne treba ići u reformu policije, jer bi to ukinulo Republiku Srpsku.

B92: Dobro. Šta zameraju Vaši sagovornici Karli del Ponte?

Đelić: Pa dobro, recimo da posle mnogo godina veoma žustrih osuda našeg manjka kooperativnosti ona je ovoga puta osetila značajni napredak. I želim isto da...

B92: A da li im je zasmetalo to što je tražila odlaganje rešenja statusa  Kosova ili nešto drugo?

Đelić: Naravno da ona nema nikakvu vezu sa Kosovom. Nisam pročitao tačnu izjavu, te ne bih komentarisao, ali je jasno da se ona bavi njenim poslom, koji je dovoljno težak i za nas, a bogami i za nju. I ono što mogu da kažem, da bi ipak i slušaoci to saznali, to je da smo dobili sa najvišeg mesta izričitu pohvalu za akciju naše policije u borbi protiv organizovanog kriminala.

B92: A koje je to najviše mesto sa kog smo dobili pohvalu?

Đelić: Od Havijera Solane, preko Fratinija i drugih. Sviđalo se to nekom ili ne, činjenice su tu. Ono što je veoma važno za imidž naše zemlje i za evropske integracije je borba protiv organizovanog kriminala. Kada to ukombinujete sa izručenjem haških optuženika, onome što je borba protiv onog ordinarnog kriminala, istovremeno je to važan deo, o kome se malo priča. Ali, i Bela šengenska lista, to ću sigurno danas reći i na sednici Vlade Republike Srbije, je u velikoj meri u rukama kolege Petrovića i Jočića.

B92: A da li su Vas pitali, da li su zainteresovani makar i u neformalnim razgovorima za ovu našu aktuelnu priču u vezi sa duvanskom mafijom? Da li su bili zainteresovani da čuju šta se dešava u vezi sa Stankom Subotićem, za kojim je raspisana poternica, koji je jedan od najbogatijih ljudi u Evropi, koji je i poslovni partner nemačkog koncerna? Da li ste o tome razgovarali?

Đelić: Ne, nismo ulazili u takve detalje.

B92: A da li ste čuli, s obzirom na to da ste bili u Briselu, za sukob gospodina Mihajlovića, bivšeg ministra u vladi Zorana Đinđića, u kojoj ste i Vi bili...

Đelić: Čitao sam, naravno.

B92: On je rekao da je postojala paralelna policija dok je on bio ministar policije u Đinđićevoj vladi. Kakav je Vaš utisak o tome?

Đelić: To je sve meni i mučno i mutno. Jedino što mogu...

B92: U kom smislu?

Đelić: Mislim, što se mene tiče, setite se konfiskovanja paklica bez akcizne markice, setite se akcije i koordinacije službi da se suzbije šverc cigareta, setite se posete Prištini koju sam imao, da i oni urade njihov deo posla, pa vidimo da su neki iz UNMIK-a posle bili uhapšeni jer nisu radili, nego su s njima šurovali. I sa druge strane, vidite način na koji smo bez trunke sumnje u bilo kakvu korupciju privatizovali DIN i DIV, to je bila moja akcija, a za sve ovo drugo neka organi odrade njihov posao.

B92: A kako razumete sada ovu svađu koja postoji između gospodina Popovića i gospodina Mihajlovića?

Đelić: Ja jedino što želim to je da svi kriminalci budu prvo uhapšeni, a posle toga osuđeni. To je veoma važan deo ozdravljenja naše zemlje, i veoma je dobro što vidimo da čak i neka krivična dela koja su možda počinjena ’95. godine ne zastarevaju. Tako da ljudi znaju da napokon i kod nas bude ona poznata da je pravda možda spora, ali uvek vas dostigne.

B92: Da li ste, dok ste bili ministar finansija, znali nešto o toj akciji ’Mreža’, koja je sada aktuelna, posle toliko godina?

Đelić: Ne.

B92: Nikada ništa o tome niste znali?

Đelić: Ne.

B92: Dobro. Gospodine Đeliću, mnogo pitanja za Vas je stiglo. Petnaestak pitanja je u vezi sa crnogorskim tablicama. Dakle, kada će to biti rešeno i na koji način? Pošto je očigledno da ne postoji saglasnost na koji način to da se reši.

Đelić: Pa Vi ste tri puta danas rekli da sam pragmatičan čovek, to znači da pokušavam da nađem rešenja.

B92: Rekla sam ’pragmatičan’.

Đelić: Pa rekli ste da sam pragmatičan, da.

B92: Razumela sam da ste rekli ’problematičan’.

Đelić: Valjda to sigurno nisam, ali nisam čuo ni da ste to rekli. Znači, kao pragmatičan čovek mislim da treba da rešimo probleme građana, a ne kao neki, čak i u ovoj sadašnjoj vladi, što pokušavaju da dobiju neki politički poen tako što će reći da imaju neverovatnu principijelnost o jednom pitanju, a voleo bih da vidim kakva je bila principijelnost o mnogim drugim pitanjima.

B92: Govorite o ministru Dinkiću?

Đelić: Tako da, ja mislim da mi moramo da nađemo rešenje da ljudi koji su prošli kroz taj proces ni na koji način ne samo da nemaju privilegiju nego se prikaže i to da ta vozila nisu po ’evro tri’ standardu uglavnom, da to zagađuje, i da zbog toga moraju da plate to što zagađuju. Uzgred budi rečeno, mnogo ljudi koji imaju uredno registrovane srpske tablice nemaju ’evro tri’, koje su kupili ranije. Moja pozicija se nije promenila, ingerencija za to je u Ministarstvu privrede, tako da ćemo morati imati dodatne konsultacije da nađemo rešenje. Ono što mogu ipak da kažem ljudima koji nas slušaju danas to je da postoji dogovor da ljudi koji su u toj situaciji nemaju nikakve neprijatnosti, to znači da oni mogu da nastave da žive njihov život do onog momenta kada će doći to na dnevni red.

B92: Ali, kada mogu oni da očekuju rešenje?

Đelić: Videćemo.

B92: Dobro.

Đelić: Ovih dana nisam imao mnogo vremena, da Vam kažem iskreno, da se bavim...

B92: Pa dobro, imamo obavezu prema slušaocima.

Đelić: Da, shvatam, nego šta.

B92: Zoran Božić, on je naš slušalac, još juče je poslao mejl u kome iznosi svoj problem sa kreditima koji su subvencionisani. Ima petočlanu porodicu, nemaju mogućnost da reše stambeno pitanje ukoliko im se ne subvencioniše, ukoliko ne konkurišu za državni kredit. Međutim, da bi petočlana porodica rešila stambeni problem, dakle troje dece i muž i žena, za to je potreban veliki stan, za koji oni nemaju uslova. Takvih porodica ima jako mnogo, a oni su inače podstanari, znači ne govorimo samo o jednoj familiji ovde.

Đelić: Pa ovako, hajdemo nekoliko stvari, korak po korak, ponovo pragmatizam i realnost, ali rešavanje problema. Pod jedan, kao što smo rekli, u ovom budžetu koji trenutno ide, a on bi trebalo da bude izglasan najkasnije do utorka-srede sledeće nedelje, prema poslednjim informacijama koje sam dobio iz skupštine. Imaćemo u budžetu dovoljno novca za subvencionisanje stambenih kredita po trenutnim uslovima, to je prva stvar. Druga stvar, kao što je i bilo obećano, ukida se porez na kupovinu prvog stana, a isto tako prepolovljava se porez na prenos apsolutnih prava sa pet na 2,5 odsto za sve, za ceo promet nekretnina, to je već nešto što smo obećali, što smo sada uradili. Postoje dva druga pitanja, i mislim da je to, ako gledamo malo sva ta pitanja, očigledno je da iza toga leži taj bolji život, i na taj način možemo da obezbedimo širim slojevima, pa i ovoj porodici pristojniji život. Sledeća dva koraka koja ćemo razmatrati, a to je sad budžet za 2008. godinu, moramo da razmotrimo uslove pod kojima ljudi dolaze do tih subvencionih kredita. Postoji određena starosna granica...

B92: To je 45...

Đelić: ... 45 godina. Za mene, imajući u vidu da je izgubljena ne samo jedna decenija, možda čak i dvadeset godina, od ’85. recimo do 2000. i neke godine, treba i to da razmotrimo. A što se tiče mnogočlanih porodica, mi moramo da napravimo jednu strategiju, i to je jedna od inicijativa koju ćemo imati, da ljudi koji su dovoljno hrabri da imaju veliku porodicu da imaju podršku, jer naša stopa nataliteta je katastrofalna. Mi gubimo 25 hiljada građana godišnje, mada to sada izgleda kao fatamorgana, kroz dve decenije mi ćemo biti zemlja koja će imati veliki problem sa radnom snagom, znam da to sad izgleda čudno. Ali, još više zabrinjava da kad kombinujete to sa određenom dozom emigracije, onda vidite da smo mi narod koji nekako polako nestaje. I u tom smislu jedan od prvih koraka to je da stvarno porodice koje imaju troje dece i više da imaju stvarno jednu formu privilegije, da društvo pokaže solidarnost sa njima.

B92: Inače, ovde od pre dva dana postoji inicijativa, ne znam da li znate, da se ukine PDV na bebi opremu.

Đelić: To nije dobra ideja.

B92: Zašto nije dobra ideja?

Đelić: Sad ću da Vam kažem zašto. Dobra ideja je da se pomogne porodicama kojima je potreban novac, jer kada ukinete porez često se povećava marža, a cena ne padne, pod jedan. A pod dva, kada smanjujete poreze na isti način vi dajete privilegiju onima koji imaju puno novca, ne onima koji imaju vrlo malo. Znači, mnogo ste efikasniji da na rashodnoj strani budžeta, znači da prvo prikupite porez, a da onda ciljano idete na one porodice, kao što je ova, kojima je potrebna pomoć, tu ste mnogo pravičniji. I oni koji imaju dete i imaju sve, i oni koji imaju dete, a nemaju bog zna šta, oni u tom slučaju imaju istu privilegiju. Mnogo je bolje da se porez prikupi, a da onda ciljamo na te porodice i da im damo mnogo više novca.

B92: Znači, Vi niste za ovo da se ukine? Meni to zvuči dobro.

Đelić: Pa svima to zvuči dobro, ali, kako da vam kažem? Neutralnost poreza se pokazala kao prava stvar, u tom smislu mnogo je bolje ciljati na one kojima je stvarno potrebna pomoć, jer onda ste u stanju da im date mnogo više novca...

B92: A da li postoji šansa da nekako država kontroliše te cene, mada se zalažemo za liberalizaciju tržišta?

Đelić: Ne, to je nemoguće, onda ulazite u kontrolu cena, a to se nikada nije pokazalo kod nas. Znači, prava stvar... Ne izbegavam ja ovo pitanje, naprotiv.

B92: A šta je prava stvar za bebi opremu, na primer, koja je užasno skupa?

Đelić: Prava stvar je naravno da se proveri da slučajno nema monopola na tom tržištu, da vidimo da li tu slučajno ima nekog ko je uspeo da monopoliše neki uvoz ili neku proizvodnju, to je prva stvar. Druga stvar, da vidimo do koje mere i kakve mere ćemo preduzeti da pojačamo našu politiku nataliteta, a da to ne bude neka retrogradna stvar koja kaže – Sestre Srpkinje, nazad na ognjišta pa da patriotski rađate. Jer, moderne žene u ogromnom broju slučaja žele da rade. I one koje ne žele, koje žele da se posvete porodici nisu manje vredne, ali moramo da damo ženama i mogućnost da izaberu njihovu budućnost i način života. Moramo, pod jedan, i to je jedna od mera, pričao sam sa kolegom Tomicom Milosavljevićem, koju ćemo do kraja godine zajedno odraditi, a to je da se vrati nadoknada za žene koje održavaju trudnoću sa 65 odsto plate na 100 odsto plate. Pod dva, treba da razmotrimo celokupnu strategiju da pomognemo natalitetu, a to sigurno znači da oni koji se odluče da imaju dete prvo, pa drugo, a naročito posle toga treće i četvrto, da ovo društvo pokaže...

B92: Da im se ozbiljnije pomogne.

Đelić: ... i tu je stan, tu je bebi oprema, tu je ono što se dobije, onaj paket koji dobijete kada dobijete po prvi put dete. Ima mnogo toga što naše društvo mora da uradi. A da ne zaboravimo isto da je tu pitanje vrtića, dostupnosti... One malo naprednije kompanije su dobro otkrile da sačuvaju vredne, pametne, profesionalne žene koje žele da imaju porodicu, da je u njihovom interesu da zajedno sa državom pomognu da postoje dobri vrtići, da postoji ta fleksibilnost za žene, da nemaju taj grč između rada i posla. Evo, vidite, rekao sam ’žene’, trebalo bi možda malo više i muškarci da imaju taj isti grč, ali to je ređi slučaj kod nas.

B92: Ali, dobro, mi smo patrijarhalno društvo i dalje. Opšti utisak je da je Vlada Srbije podeljena. Gospodin Čanak je to opisao kao dve vlade u jednoj vladi, jednu vodi gospodin Đelić, drugu vodi gospodin Koštunica.

Đelić: Ovo je koaliciona vlada, koja je jedinstvena, ona je jedinstvena o programu, i ona je jedinstvena u delovanju. Postoje momenti kada moramo da diskutujemo. Evo, ja sam sinoć do dva ujutro pričao sa koalicionim partnerima o nekim pitanjima koja se tiču budžeta.

B92: Taj budžet je recimo bio jedan od povoda za komentar o podeljenosti vlade. Gospodin Dinkić je bio suzdržan o  budžetu, onda smo čuli kritike budžeta u skupštini čak i od koalicionih partnera.

Đelić: Budžet je najteža stvar, jer na kraju krajeva nikad dovoljno para i onda moramo... Ali, kao što vidimo, ovi prvi koraci su veoma ohrabrujući iz razloga što imamo rezultate. Suštinski, ja mislim da energija vlade u svakom momentu mora da bude okrenuta prema rešavanju problema države i građana, a ne u neke unutrašnje igre, da nadmudrujemo jedni druge, i da pokazujemo da smo mnogo principijelniji jedni od drugih, nego da rešavamo probleme građana. I u tom smislu mislim da meseci koji predstoje... Ne zaboravimo da imamo ne mali broj izbora koji nas očekuju – predsednički, oni za lokalne izbore, za Vojvodinu, za grad Beograd, Novi Sad itd. I u tom smislu je od prvoklasnog državnog značaja da ovakva koalicija, naime, nastavi rad, i da se otvori novi period posle tog ciklusa izbora kada ćemo moći da dovedemo zemlju do praga Evropske unije, naša zemlja apsolutno ima kapacitet za to.

B92: Gospodine Đeliću, koliko je pitanje guvernera Narodne banke Srbije u ovom trenutku ozbiljno?

Đelić: Nema nikakvog problema, dogovoreno je...

B92: Šta je dogovoreno?

Đelić: ... da guverner Jelašić završi njegov mandat.

B92: To je definitivan dogovor?

Đelić: Apsolutno. I sada, jednostavno, postoje konsultacije da nađemo pravu formulaciju da se taj dogovor sprovede, i taj dogovor...

B92: Jer je to kršenje Ustavnog zakona, kao što znate.

Đelić: Pa piše da treba da se izabere guverner, hajde da ga izaberemo ako tako piše u Izbornom zakonu.

B92: Na pet godina.

Đelić: Ali, ne, ne piše to. Je l’ piše u Ustavnom zakonu da treba da se izabere guverner na pet godina? Ne piše.

B92: Pa to je mandat.

Đelić: Piše da treba da se izabere guverner.

B92: Tako je.

Đelić: Postoji nešto što je dogovor koji kuću gradi, a postoji nešto drugo što je iživljavanje oko nebitnih tema. Jer, ono što je najvažnije to je da monetarna politika u predstojećem periodu postane nešto jeftinija, da novi Savet istovremeno bude izabran. I dogovor je isto, mogu da Vam kažem, to još nije možda obelodanjeno, da do septembra Ministarstvo finansija u ime Vlade Republike Srbije predloži određene izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije, koje će, pod jedan, ojačati snagu Narodne banke Srbije, jer treba da obezbedimo da ona prođe kroz ove političke cikluse, a da naš dinar ne bude oštećen, i u tom smislu treba ojačati njenu snagu naspram Vlade Republike Srbije. Jedna od ideja koju sam ja predložio to je da guverner Narodne banke obavezno mora da izađe pred poslanike i da obrazloži njegovo mišljenje ili njeno mišljenje na predlog budžeta, i da onda cela nacija vidi šta je to što onaj koji čuva dinar misli o ovom budžetu, i da u slučaju da političari pokušavaju da kupe neke glasove, da se to čuje od onog koji brani ono što je u njihovim džepovima.

B92: Mada je guverner u novinama kritikovao budžet, ne oficijelno pred skupštinom, ali je davao izjave.

Đelić: Ali, ovo je oficijelno, ovo ostaje. I kao što znamo, naši građani vole da gledaju taj prenos, i mislim da je to dobro, to je jedan od mojih predloga, predlog koji će, čini mi se, biti prihvaćen. A sa druge strane, istovremeno moramo obezbediti veći nadzor rada, koji će uraditi Savet guvernera, jer nije dobro da jedan čovek sam odlučuje. Pogledajte, i sam guverner je, mada u tome nema prostora u trenutnom Zakonu o Narodnoj banci Srbije za neke stvari koje su osetljive, kao oduzimanje licenci ili davanje licenci, pravio neka kolektivna tela. Nije dobro da nateramo nekoga da o tome odlučuje sam, jer onda hteo-ne hteo postoje neke sumnje, i dobro je da neko drugi nadgleda šta se tu dešava, i u tom smislu ojačaćemo ulogu Saveta guvernera. Dobra je stvar... Evo, sad vam kažem i jedno mišljenje, to je bio deo koalicionog dogovora. Budimo realni, G17 plus drži Narodnu banku od novembra 2000. godine, nije niko došao tu a da je bio čisti ekspert, znači to je kvaziteza, koja nije istinita. Sa druge strane, isto je dobro da po prvi put ne dođe do promena na čelu Narodne banke posle nekih izbora, za razliku od onoga što se desilo na nelegalni način kada je došla prethodna vlada na vlast. I u tom smislu to je dobro, i pozdravljam, mogu da vam kažem, i u ovim razgovorima koje sam imao u Evropskoj uniji. I da Vam kažem još jednu stvar, niko nije rekao da guverner Jelašić, ukoliko on to želi, ne bi mogao da se kandiduje i da dobije još jedan mandat posle ovoga. To je po zakonu moguće, i ja u globalu pozdravljam njegovu akciju.

B92: A da li ste saglasni sa guvernerovim kritikama budžeta, odnosno sa njegovim strahovanjima da je budžet inflatoran?

Đelić: Pa on je u njegovoj ulozi...

B92: On je zabrinut, upozorio je da će upotrebiti sva sredstva da zadrži...

Đelić: Tako je. Znači, on je u njegovoj ulozi. Ja samo kažem, ovaj budžet imali smo zato što je privremeno finansiranje isticalo. Imali smo bukvalno pet nedelja da napravimo budžet, odradili smo što smo mogli i smanjili smo... Znači, budžet je mnogo manji od onog deficita, i mnogo manji od onog nacrta budžeta koji je prethodna vlada poslala, znači napredak je napravljen. Kao što rekoh, dobro bi bilo da u izmenama i dopunama zakona se ojača uloga Narodne banke i samog guvernera kroz ovakve ideje, ali istovremeno on je i sam rekao da će biti u stanju da održi inflaciju od šest odsto ove godine i da naši građani ne moraju da strahuju za stabilnost dinara. Tako da, hajde da i u budžetu za 2008. godinu napravimo još dodatni napredak, pa onda ćemo korak po korak, i to je deo prilagođavanja. I to je dobra ideja da se uđe u novi aranžman sa MMF-om kao neka dodatna forma osiguranja, dodatna forma provere onoga što radimo, ne da nam treba njihov novac, nego da budemo u stanju da preuzmemo mi sami obaveze za ono što treba da se uradi na nivou javne potrošnje, koja je prevelika. Danas nismo pričali, mene toliko ne brine u ovom momentu dinar koliko me mnogo brine trgovinski deficit, koji puno raste, koliko me još više brine deficit tekućih plaćanja, rekorderi smo Evrope. I očigledno je da je ova javna potrošnja deo problema, mora se smanjiti. Sa druge strane, problem je konkurentnost naših preduzeća, mada smo imali određene uspehe i nedovoljne investicije. Evo, ja sam se vratio sa ove turneje. Možda jedna misao, koja je analitička, a možda i nije toliko, to je da ja sam po prvi put posetio Evropski parlament, i moram da kažem da je tog momenta prostrujao kroz našu celu delegaciju taj evropski duh, tih 780 ljudi, koji govore toliko jezika, koji zajedno rade na zajedničkim projektima. Na primer, istog dana debatovali su da se zabrani uvoz nekog krzna zbog toga što je u Kini dolazilo do torture životinja, pa do pitanja koja su se ticala međunarodne politike, kada bi neko na portugalskom, na litvanskom, na drugim jezicima uzeo reč, način na koji su se uvažavali, mada i oni imaju velike političke razlike. Ja sam gledao tu salu i samo sam brojao da li ima dovoljno mesta za naše deputate.

B92: Hvala Vam što ste bili gost „Kažiprsta“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.