BIA uvodi "dupli ključ" kontrole

MUP je imao hiljadu puta više upita od VBA.

"Bezbednosna informativna agencija, po mojoj preporuci, okončava rad na uvođenju takozvanog „dvostrukog ključa“ za pristup komunikacijama građana, kako bi se mogućnost zloupotreba svela na još manju meru," kaže za Danas Saša Janković, zaštitnik građana, čiji petogodišnji mandat ističe u ponedeljak, 23. jula.

On ističe da je gotovo istovremeno, iz Vojnoobaveštajne agencije (VOA), gde je, kako kaže, još davno „uvedena“ demokratska civilna kontrola, obavešten da „za sada“ neće tražiti njegovu krivično-pravnu odgovornost, jer je na zvanični sajt, među akte upućene drugim organima, stavio i onaj kojim su utvrđeni propusti u radu VOA i date preporuke za njihovo otklanjanje. Janković napominje da u tom aktu, naravno, nema ništa što bi moralo i smelo da bude sakriveno od javnosti.

"Naše bezbednosne službe, policija i vojska, odmah posle promena 2000. godine počele su da iznose stav da su za punu demokratsku civilnu kontrolu nad svojim radom i da od kontrolnih organa nemaju šta da kriju. Sećam se, sa osmehom, jednog saopštenja sa sajta Ministarstva odbrane iz otprilike 2005. godine, koje je glasilo - „Ministarstvo odbrane i vojska su pod punom demokratskom kontrolom, o čemu svedoči i činjenica da je Ministarstvo organizovalo stručni seminar na tu temu?!“ U stvarnosti, kako kontrola zaista počinje da zaživljava u praksi i konkretnim slučajevima, tako se pokazuje iskrenost stavova i institucionalna i lična demokratska zrelost," naglašava Janković.

On dodaje da nikada i nigde procesi kontrole bezbednosnih službi nisu išli bez trzavica, ali da ipak treba jasno razlikovati pozitivne od negativnih trendova, kao i njihove nosioce.

"Na primer, nije tajna da se BIA pre dve godine protivila tome što zaštitnik građana i poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organi, imaju pravo pristupa tajnim podacima o radu službi, koji su potrebni za vršenje kontrole. Danas u BIA imamo neuporedivo manje takvih otpora, a više saradnje," ukazuje Janković.

Zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, više puta do sada su upozoravali na nelegitimnost korišćenja „zadržanih podataka“. Naime, „zadržani podaci“ su podaci koje poseduju telefonski operateri, a odnose se na to ko je s kim razgovarao, sa koje lokacije i koliko dugo.

"U Srbiji se donedavno pristup zadržanim podacima o komunikacijama građana smatrao bespogovornim pravom bezbednosnih službi i policije. Već odavno ti podaci, kada se sistematizuju i analiziraju za period od godinu dana, koliko su operatori dužni da ih čuvaju, ili kada im se pristupa on-lajn, govore o našoj privatnosti mnogo više od sadržine većine razgovora koje vodimo. Činjenica je da je to pitanje, dok ga poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana nisu otvorili, bilo u zoni „ne pitaj, ne pričaj“. Čak je u jednom momentu i Narodna skupština branila „pravo“ službi da po sopstvenom nahođenju pristupaju tim podacima, bez odluke bilo koga drugog, a kamoli suda, kako zahteva naš Ustav," naglašava Janković.

Međutim, posle prvih uvida ispostavilo se da je samo jedan operater za godinu dana zabeležio preko 4.000 pristupa po zahtevu i preko 270.000 pristupa neposredno.

"Telefonskih operatera u Srbiji ima četiri, te je jasno da je ukupna cifra oko milion godišnje. Ne znamo tačan broj, jer ostali operateri nisu pokušali ni da broje pristupe podacima o komunikacijama svojih korisnika, a kamoli da uskrate pristup kada za njega nema zakonom propisanih uslova. Poređenja radi, ovog meseca je jedan američki kongresmen napravio sličnu kontrolu kod američkih provajdera i utvrdio da je u toj državi, sa neuporedivo više stanovnika od Srbije, sa terorističkim pretnjama i „Patriot Act-om“, broj zahteva od strane svih „law enforcement“ agencija za godinu dana bio 1,3 miliona," napominje Janković.

Kada je reč o zemljama u okruženju, Janković ističe da je policija u Crnoj Gori imala 20.000 pristupa za četiri godine, kao i da je na zahtev jedne nevladine organizacije navela zbog kojih tačno krivičnih dela je pribavljala podatke o komunikacijama.

"Neki naši operatori su, međutim, ipak smatrali da moraju da pitaju BIA da li povereniku, kao kontrolnom državnom organu, smeju da daju takve podatke. Dobro je to što im je BIA odgovorila da joj takvo pitanje više ne postavljaju, već da poverenik ima svoje zakonsko ovlašćenje pristupa koje ne zahteva ničiju saglasnost. Interesantno je i da je poverenik kod operatora koji broji pristupe utvrdio da je BIA imala skoro duplo manji broj upita od Vojnobezbednosne agencije. MUP Srbije ih je imao hiljadu puta više od vojne, i dve hiljade puta više od civilne službe bezbednosti," objašnjava Janković za "Danas".

Dačić pruža podršku

Na pitanje kako misli da prevaziđe odbijanje MUP-a, kada je reč o odbijanju poštovanja Ustava u vezi sa korišćenjem zadržanih podataka, Janković ističe da su ministar policije Ivica Dačić i širi kolegijum MUP-a obavestili njega i poverenika Šabića da su u potpunosti saglasni sa preporukama koje su dali za prevazilaženje „sadašnjeg nedopustivog stanja“. „To znači da će bez odlaganja pred Ministarstvom pravde inicirati izmene zakona, kako bi bilo utvrđeno koji konkretan sud je nadležan da MUP-u daje odobrenja za pristup podacima o komunikacijama građana, da će sopstvene procedure, unutrašnje i one prema operatorima urediti i učiniti proverljivim i preduzeti ili podržati niz drugih mera koje su neophodne da bi se poslovi bezbednosti mogli obavljati efikasno, ali i u saglasnosti sa garancijama ljudskih prava“, ukazuje Janković.