Ko je novi predsednik Irana? Sedeo u zloglasnom "veću smrti"

On je dobio najviše glasova na predsedničkim izborima koje je, između ostalog, obeležio i bojkot kritičara režima, zbog neuspelih ekonomskih reformi i političkih restrikcija. Raisi je do sada dobio 17,8 miliona glasova, Ukupno je glasalo oko 28 miliona Iranaca, od 59 miliona koliko ima pravo glasa.

Raisi je osvojio 17.8 miliona glasova, rečeno je na konferenciji za novinare koju je prenosila televizija.

Glasalo je više od 28 miliona Iranaca od njih 59 miliona s pravom glasa.

Raisi, sveštenik (60) i aktualni čelnik iranskog pravosudnog sistema, koji je pod američkim sankcijama zbog navodnih kršenja ljudskih prava, gotovo je sigurni pobednik izbora zahvaljujući potpori vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

Jedini umereni protivkandidat čestitao je Raisiju.

"Nadam se da će vaša vlada, pod vodstvom vrhovnog čelnika ajatolaha Alija Hamneija, učiniti Islamsku Republiku ponosnom, poboljšati životni standard i osigurati dobrobit i blagostanje nacije", citirali su mediji izjavu bivšeg šefa središnje banke Abdolnasera Hematija.

Predsednik na odlasku Hasan Rohani čestitao je "izabranom predsedniku" u govoru koji je prenosila televizija, ali ga nije imenovao.

"Budući da još nije službeno objavljeno, odložiću službene čestitke, ali pobednik je već jasan”, rekao je Rohani.

Ministar spoljnih poslova Džavad Zarig izjavio je da je Raisi novoizabrani predsednik.

Konačni rezultati očekuju se kasnije ovog vikenda, a novi predsednik stupiće na dužnost u avgustu, javlja agencija dpa.

Drugi kandidati takođe su čestitali Raisiju, oštrom kritičaru Zapada.

Kritičari optužuju Raisija za kršenje ljudskih prava, a takve navode njegovi pristalice odbacuju.

To nije smetalo Hamneiju da ga 2019. godine imenuje za šefa pravosuđa.

Raisi nije ponudio detaljan politički ili ekonomski program tokom svoje predizborne kampanje, ali podržao je oživljavanje nuklearnog sporazuma, čime bi se ublažile američke sankcije koje su slomile iransko gospodarstvo.

Ipak, Hamnei, a ne predsednik, ima zadnju reč o svim državnim pitanjima poput spoljne i nuklearne politike.