Srbi za Ruse, ali deca da žive u EU

To su pokazali rezultati istraživanja Ipsos stratedžik marketinga urađenog za agenciju Beta.

Pozitivan stav prema Evropskoj uniji ima trećina građana (32 odsto), a negativan 40 odsto ispitanika, dok prema Rusiji pozitivan stav ima 52 odsto, a negativan 17 odsto građana, pokazalo je istraživanje sprovedeno u novembru nad 1.000 ispitanika.

Međutim, ni svaki četvrti građanin (23 odsto) ne bi voleo da mu dete živi u Rusiji, dok bi se za Evropsku uniju opredelilo 70 odsto njih.

U Stratedžik marketingu ovo povezuju s koristima koje građani očekuju od pristupanja EU, budući da preovladava stav da bi to pozitivno uticalo na infrastrukturu, zaštitu ljudskih i manjinskih prava, zdravstvo, stopu zaposlenosti i druge značajne aspekte društva. Većina građana Srbije na referendumu bi se izjasnila za članstvo u EU, mada samo četvrtina zna u kojoj fazi pristupanja se Srbija nalazi.

Istraživanje je ukazalo na veliki pad informisanosti građana o pristupanju EU, budući da manje od svakog četvrtog građanina (24 odsto) zna da je Srbija počela pregovore o pristupanju, što je za 11 odsto manje nego u februaru 2014, kada je sprovedeno prethodno istraživanje.

U Srbiji 37 odsto građana misli da Srbija tek čeka na datum za otvaranje pregovora, dok ostali ili misle da je u ranim fazama pristupanja ili kažu da ne znaju, pokazalo je istraživanje sprovedeno u novembru 2014. u projektu Argus, koji agencija Beta sprovodi uz podršku EU.

Na referendumu o članstvu u EU za članstvo bi se izjasnilo 54 odsto građana, kao i pre devet meseci, a 25 odsto bi glasalo protiv, što je dva procentna poena manje nego u februaru 2014, pokazalo je istraživanje sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika.

Rezultati o podršci članstvu u EU donekle su u neskladu s odnosom građana prema EU, budući da je svaki treći (32 odsto) rekao da o EU ima pozitivan stav, što je za pet odsto više nego u prethodnom istraživanju u februaru 2014.

Kako navode u Stratedžiku, građani očekuju koristi od ulaska u EU, pa je to verovatno u osnovi veće podrške pristupanju.

Ispitanici su izjavili da bi se pristupanje povoljno odrazilo na infrastrukturu i zaštitu ljudskih prava (po 70 odsto), pravosuđe (69 odsto), zdravstveni sistem (67 odsto), obrazovni sistem (66 odsto), ekonomsku situaciju u zemlji (64 odsto), stopu nezaposlenosti i nivo korupcije (po 63 odsto).

Od prethodnog istraživanja, predstavljenog u martu 2014, zabeležen je blagi rast optimizma građana da će Srbija postati članica EU do 2020. godine, što sada misli 37 odsto ispitanika, dok ih je 35 odsto tako mislilo u februaru.

Manje od svakog petog građanina (18 odsto) smatra da Srbija nikad neće ući u EU, isto toliko njih smatra da će postati članica nakon 2020, a 27 odsto je reklo da ne zna.

Skoro tri četvrtine građana (74 odsto) smatra da će se Srbija tokom pristupnih pregovora suočiti s većim izazovima nego druge zemlje regiona koje su pristupile EU, dok 22 odsto smatra da je čeka isti tretman, a četiri odsto nema stav o tome.

U pogledu uslova za pristupanje EU, od februara su u uslove koji građani navode uvrštene i ekonomske reforme (pet odsto) i sankcije Rusiji (četiri odsto).

Kosovo je i dalje uslov o čijem značaju za ulazak u EU je saglasan najveći broj građana, više nego svaki treći (38 odsto), dok su svi ostali ispod 10 odsto.

Građani Srbije smatraju da će sledeća zemlja regiona koja će pristupiti EU biti Crna Gora (38 odsto), 27 odsto njih smatra da će to biti Srbija, osam odsto da će biti Makedonija, sedam odsto - Kosovo i osam odsto - BiH.