Kako se finansiraju stranke

Prema Zakonu o finansiranju političkih stranaka, one su dužne da Odboru za finansije dostave završni račun za 2005, izveštaj o prilozima koji prelaze iznos od 6.000 dinara i izveštaj o imovini. Predstavnici političkih stranaka i stručnjaci, međutim, saglasni su da finansiranje partija i dalje nije javno i da ne postoji adekvatna kontrola.

Zakon o finansiranju stranka, donet 2003, prema oceni stručnjaka nije u potpunosti rešio problem finansiranja stranaka od bogataša i njihov uticaj. Nemanja Nenadić iz Transparensi Srbija kaže da u toj oblasti i dalje postoje dva problema. "Prvi je to što je očigledno da postoje neki neprimereni uticaji na vođenje politike zato što postoje interesi ljudi koji žele da svoj finansijski kapital obezbede ili prošire. Drugi problem je to što naša javnost ne zna prave i potpune podatke o tome kako se stranke finansiraju", kaže on.

Zoran Alimpić iz Demokratske stranke i Velibor Pešić iz Demokratske stranke Srbije ne vide ništa sporno u tome što im neki bogataši uplaćuju novac. Oni kažu da stranke ne mogu da funkcionišu samo od članarina, a da zloupotrebe mogu biti sprečene većim učešćem javnosti.

Pešić: Treba zaista voditi računa o tome, mada sam ja blizak stanovištu i načinu finansiranja stranaka kakav je zastupljen u Engleskoj, da nema ograničenja, ali da taj proces mora biti javan, da se zna ko daje taj novac i da se pri tom vodi računa o tome da li je stranka koja je na vlasti kada je primila od nekoga donaciju obezbedila neki posao dok je na vlasti. Naravno, kontrola kroz neku vrstu sistema trezora mogla bi da doprinese tome da sistem kontrole i javnih i privatnih izvora finansiranja bude mnogo bolji.

Alimpić: Prvo moramo da smislimo kako ćemo da zaštitimo donatore političkih partija od drugih političkih partija koje posle toga imaju loše namere prema njima. Da vam navedem samo primer Kostića, koji je prošao kroz golgotu, ili Markovića i Krmivo-produkta. To su ljudi koji nisu ni bili članovi DS-a, koji su možda pomagali, a koji su doživeli užasan medijski progon.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da je reč o strateškom interesu i da će zbog toga finansijski moćnici nastaviti da finansiraju političke partije. "Pošto se sve ključne odluke donose u sferi politike i političkih institucija, svako ko je zainteresovan da ostvari interes jeste zainteresovan da ima upliva u politiku i političke stranke i da direktno ili indirektno, zaobilazeći zakonsku regulativu, uloži izvesna sredstva. To je ono što je klasičan primer korupcije, da vi za donaciju tražite protivuslugu", kaže on.

Stojiljković objašnjava da se ta veza veoma lako može uočiti kada se pogleda ko zapošljava i zauzima mesta u Upravnim odborima javnih preduzeća i ko konkuriše i dobija poslove na javnim nabavkama.