"Naša duša pati": Zašto Moskva ne može da zaboravi prodaju Aljaske?

Geografija i istorija ove teritorije, koju je Rusija prodala Sjedinjenim Državama 1867. godine, simbolizuju postojanost veza između dve velike sile koje su se dugo sukobljavale tokom hladnog rata i čiji su odnosi pogoršani otkako je izbio rat u Ukrajini.

Samit u blizini grada Enkoridža stoga podseća na neke od najznačajnijih trenutaka detanta, odnosno popuštanja napetosti između SSSR-a i SAD-a u doba kada su sovjetski i američki lideri samostalno odlučivali o budućnosti sveta.

• Tramp se naoštrio: Ima da ih postavim za sto; "Da nisam predsednik zauzeo bi celu Ukrajinu"
• "Putin će završiti posao sutra"

"To je klasično organizovan samit, kao u doba detanta. Nema posrednika: velike sile odlučuju same. Kina nije blizu, a Evropa ne može biti dalje od Aljaske", rekao je ruski politikolog Fjodor Lukjanov na komunikacionoj platformi Telegram.

Uspomena na carsku Rusiju

Pored toga što predstavlja jedinstveno mesto za sastanak, Aljaska u Rusiji takođe budi uspomene na carstvo koje je prethodilo SSSR-u.

"Rusiji Aljaska simbolizuje vrhunac njenog širenja, kada je rusko kontinentalno carstvo jedini put uspelo da pređe okean poput evropskih carstava", ističe na internet stranici tink-tenka Carnegie Center ruski stručnjak Aleksandar Baunov, koji je u Rusiji proglašen "stranim agentom". Aljasku, koja je postala ruska kolonija u 18. veku, Amerikancima je prodao car Aleksandar II za 7,2 miliona dolara.

Rusiji je bilo veoma teško da iskorišćava i brani teritoriju zbog njene udaljenosti. Carski dvor je tada pozdravio prodaju, s obzirom na to da se zemlja suočavala sa budžetskim poteškoćama. Međutim, taj se stav kasnije promenio kada su tamo pronađeni rudnici zlata, a potom i nafta. Rusi su se u to vreme pretežno bavili krznarstvom i kožarstvom.

• Hladan tuš iz Mokve: Ništa od kraja rata?
• Putin sazvao hitan sastanak

"Sporna teritorija"

Poslednjih godina se u ruskoj javnosti redovno raspravlja o ceni za koju je Aljaska prodata, koju neki smatraju smešnom, ali i o pravnoj valjanosti transakcije.

U julu 2022. godine, usred patriotskog žara u Rusiji i napetosti između Moskve i Vašingtona nakon početka sukova u Ukrajini, predsednik donjeg doma ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin čak je govorio o "zemljama koje treba vratiti", nazivajući Aljasku "spornom teritorijom".

Drugi ruski političari i medijske ličnosti povezane sa državom takođe su davali slične izjave.

Međutim, u aprilu 2014. godine, nekoliko nedelja nakon aneksije ukrajinskog poluostrva Krima, Vladimir Putin je odbacio to svojatanje odgovarajući na pitanje jedne ruske penzionerke.

"Draga moja, zašto vam treba Aljaska?", uzvratio je, tvrdeći da Rusiju nije briga jer je "tamo toliko hladno", a da je "70 odsto teritorije" Rusije ionako u polarnim i severnim krajevima. Ipak, konstatovao je da je Aljaska prodata "jeftino".

Moguće ponovno osvajanje Aljaske česta je šala na ruskim društvenim mrežama. Jedna od poznatih tvrdnji jeste da "naša duša" pati zbog gubitka Aljaske jer tamo "žive naši medvedi".