Budžetski deficit EU 6,9 odsto BDP-a, Evrozone 7,2 odsto

Brisel -- Budžetski deficiti i Evrozone i EU značajno su porasli lane u poređenju sa 2019, kao i njihov javni dug.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Epa/MAURITZ ANTIN
Foto: Epa/MAURITZ ANTIN

Do toga je došlo uglavnom zbog mera preduzetih kao odgovor na pandemiju kovida 19.

U Evrozoni je deficit budžeta prema bruto domaćem proizvodu (BDP) porastao sa 0,6 posto u 2019. godini na 7,2 procenta lani, a u EU sa 0,5 posto na 6,9 procenata, pokazuju upravo objavljene preliminarne procene evropskog zavoda za statistiku, Evrostata.

Kada je reč o javnom dugu, u Evrozoni se njegov udeo u BDP-u povećao sa 83,9 procenata na kraju 2019. godine na 98 posto 2020, a u EU sa 77,5 odsto na 90,7 posto, navodi se u saopštenju Evrostata, uz napomenu da su procene o deficitu i dugu urađene na osnovu podataka koje su dostavile države članice u svojim prvim izveštajima ove godine

Sve države članice su zabeležile rast udela budžetskog deficita u BDP-u, a najveći su imale Španija (-11 posto), Malta (-10,1%), Grčka (-9,7%), Italija (-9,5%), Belgija (-9,4%), te Francuska i Rumunija (obe po -9,2%).

Slede Austrija sa budžetskim deficitom od 8,9 procenata, Slovenija (-8,4%), Mađarska (-8,1%), Hrvatska i Litvanija (obe po -7,4%) i Poljska (-7,0%).

Iz Evrostata ističu da su sve zemlje 27-članog bloka, osim Danske sa minusom od 1,1 posto u državnoj kasi, imale deficit veći od 3,0 procenta BDP-a.

S druge strane, najniže učešće javnog duga u BDP-u zabeležile su Estonija (18,2%), Luksemburg (24,9%), Bugarska (25%), Češka (38,1%) i Švedska (39,9%).

Pokazatel j državnog duga u 14 država članica bio je na kraju prošle godine iznad 60 procenata BDP-a, a najveći je registrovan u Grčkoj (205,6%), Italiji (155,8%), Portugalu (133,6%), Španiji (120%), Kipru (118,2%), Francuskoj (115,7%) i Belgiji (114,1%).

U Evrozoni su 2020. godine državni rashodi bili ekvivalentni iznosu od 54,1 posto BDP-a, a državni prihodi 46,8 procenata. Za EU ti podaci iznose 53,4 odsto kad je reč o troškovima, odnosno 46,5 posto BDP-a na strani prihoda.

U oba posmatrana regiona, udeo državne potrošnje naspram BDP-a se znatno povećao, za razliku od državnih prihoda koji su zabeležili neznatni porast.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 128 idi na stranu