Porodične firme - kičma privrede: Ostvaruju veću dobit i zapošljavaju više ljudi

To je potvrdila studija kojom su obuhvaćene firme koje se nalaze na berzi.

Fondacija za porodična preduzeća je od Centra za preduzetničke i finansijske studije Tehničkog univerziteta u Minhenu naručila studiju koja je pokazala: u periodu između 2009. i 2018. mnogo više ljudi je zaposleno u porodičnim nego u ostalim vrstama firmi.

U porodičnim firmama koje su na berzi, godišnji rast broja radnih mesta iznosi šest odsto – dvostruko veći nego kod ostalih.

Porodična preduzeća registrovana na berzi i posluju uspešnije od drugih, a njihov obrt je veći. U pomenutom periodu se povećao za 122 odsto, dok je u firmama koje nisu u porodičnim rukama povećan za 50 odsto.

Udeo privatnog kapitala je u porodičnim firmama u proseku takođe veći nego kod drugih.

"Porodične firme posluju dugoročno i sa supstancom, te vrline prenose i na berzu", kaže Rajner Kirhderfer, šef Fondacije porodičnih preduzeća, prenosi Dojče Vele (DW).

I zaista, kada je reč o operativnoj dobiti, takve firme imaju mnogo bolje rezultate nego firme koje jesu na berzi, ali se nalaze u rukama investora ili različitih društava.

"Što je jači uticaj porodice u nekoj firmi, to su i pozivitni efekti snažniji", prenosi profesor Kirhderfer.

Studija pokazuje da preduzeće registrovano na berzi važi kao "porodično" kada osnivačka porodica poseduje najmanje 25 odsto glasova u upravi i ima bar jedan mandat u upravnom ili nadzornom odboru.

Prema toj definiciji, oko 40 odsto nemačkih firmi registrovanih na berzi su porodični koncerni.

I studije rađene u prošlosti su davale slične rezultate. U preduzećima kojima rukovode njihovi vlasnici su i troškovi manji, ustanovio je Institut za istraživanja srednjih preduzeća 2015. godine.

Pre godinu dana, švajcarska banka Kredi svis objavila je međunarodnu studiju koja je pokazala da porodične firme širom sveta ostvaruju veću dobit i imaju veći rast obrta nego druge firme.

Više od dva miliona zaposlenih

Takve firme su manje zavisne od tuđih finansija i više investiraju u istraživanje i razvoj. Zato investitori rado ulažu u porodične firme. Na nemačkoj berzi postoji tzv. porodični indeks koji se odnosi samo na njih. No, ima studija koje pokazuju i da porodice nisu obavezno i uspešni preduzimači. Ima slučajeva kada su deca preuzimala firme od svojih roditelja i posle toga upropašćavale posao.

Istraživanje je obavljeno na 500 firmi registrovanih na berzi. Među njima su firme kao što su svetski poznati proizvođač keramičkih predmeta Vileroj i Boh, ili lanac radnji sa robom i alatima tipa "uradi sam" Hornbah, a tu su i mnogo mlađe firme kao što je Zalando koja se bavi prodajom obuće i odeće na internetu.

Pet stotina najvećih porodičnih preduzeća u Nemačkoj je u periodu od 2007. do 2016. godine povećalo svoj broj zaposlenih za 23 odsto i trenutno ima oko 2,54 miliona zaposlenih.

Na vrhu liste nemačkih porodičnih firmi - po svemu - su Folksvagen (porodice Porše i Pih), Švarc grupe, Lidl Kaufland (Porodica Švarc) i BMV (porodica Kvant). Samo ove četiri porodice zapošljavaju oko milion ljudi.