Ovaj grad tone u vodu najbrže na svetu, a za to je krivo siromaštvo

Džakarta -- Jedan zid čuva Džakartu, glavni grad Indonezije, i njegovih desetak miliona stanovnika od nekoliko metara dubokih voda Džakartanskog zaliva.

Izvor: Express
Podeli
FOTO: EPA/ADI WEDA
FOTO: EPA/ADI WEDA

Naime, ovaj grad nalazi se dobrim delom ispod površine mora, ali čak ni zid više nije potpuno bezbedan.

Na nekim mestima je pukao, ponegde mutna i zagađena voda već prelazi preko zida.

Venecija, dragulj Italije i grad izgrađen na ostrvima tone svake godine oko 2 milimetra. Džakarta ih je davnih dana prestigla, a posebno je ugrožen severni pojas uz samu obalu gde živi oko četiri miliona ljudi. Taj deo Džakarte nalazi se oko 4 metra ispod nivoa mora, a čak i zid koji bi trebalo da ih čuva, tone oko 25 centimetara svake godine.

Džakarta tone zbog siromaštva i to u prilično doslovnom smislu. Grad ne može da dopremi dovoljno vode iz okolnih rezervoara pitke vode i građani su prisiljeni da se oslanjaju na duboke bunare. Zbog toga se podzemni rezervoari urušavaju i time doslovno snižavaju tlo.

Novi vodovodi su još uvek u fazi planiranja, a stručnjaci upozoravaju da se Džakarta približava tački sa koje nema povratka.

Rade na problemima

Holandski stručnjak Jan Jaap Brinkman već godinama radi na Džakartinim problemima i kaže da su pre dvadesetak godina znali da grad tone, ali nisu imali pojma koliko.

"Nakon poplava 2007. godine smo proučavali podatke i otkrili da grad tone prosečno desetak centimetara svake godine. Neki delovi grada i puno više", rekao je Brinkman.

Više od 300.000 ljudi je evakuisano, pedesetak ljudi je poginulo u katastrofalnim poplavama te godine. Rešenje na papiru izgleda jednostavno. Grad se mora rešiti zavisnosti od podzemnih izvora vode ispod sopstvenih temelja.

Tokio imao sličan problem

Tokio je imao sličan problem početkom šezdesetih godina. Tokom 20. veka grad je potonuo za četiri metra, ali onda su odlučili da dopremaju vodu iz okolnih regija. Tokio sada više uopšte ne tone.

Međutim, u Indoneziji, čak ni 9 godina kasnije nema nikakvih pomaka. Finansijski problemi, drugi infrastrukturni zahtevi, decentralizovane vlasti, sve to igra svoju ulogu u odlaganju gradnje vodovoda. Brinkman kaže da Džakarta ima još samo dve godine pre katastrofe.

Jedan drugi projekat, znatno ambiciozniji, sa procenjenim troškovnikom od 40 milijardi dolara, traži izgradnju divovskog morskog zida dugog četrdesetak kilometara preko Džakartanskog zaliva. Pobornici kažu da bi dobili ogromnu veštačku lagunu i mesto za gradnju novog luksuznog grada usred zaliva.

Nedostatak komunalne infrastrukture

Kritičari upozoravaju na hronični nedostatak komunalne infrastrukture u velikom delu Džakarte. U i oko samog grada teče desetak reka i u njih se ispušta većina otpadnih voda i velika većina toga bi završila u predloženoj laguni. Kako sami kažu, dobili bi veliku septičku jamu plaćenu desetina milijardi dolara.

Svi projekti zasad tapkaju u mestu.

Svet

strana 1 od 171 idi na stranu