Varufakis: Sve je bilo pogrešno

Nemačka državna TV ARD je u nedelju u satiričnoj emisiji objavila montirani izvod od 35 sekundi iz jednog Varufakisovog govora 2013. u Zagrebu.

Na snimku profesor ekonomije, a sada ministar Varufakis kaže da je Grčka, umesto da prihvati kreditnu pomoć koja ju je zadužila još više, trebalo da 2010. "zabije srednji prst Nemačkoj" tako što bi bankrotirala, a Berlinu prepustila da sam reši problem kredita koje su nemačke banke godinama davale grčkoj državi. Varufakis objašnjava zašto je još početkom 2010, "kada je grčka država postala nesposobna da servisira dugove prema francuskim, nemačkim i grčkim bankama, vodio kampanju protiv pohoda Vlade Grčke da od evropskih poreskih obveznika uzme ogroman zajam".

Novi zajam, objašnjava Varufakis, nije spasao Grčku, već je "dugove privatnih banaka cinično prebacio na slaba pleća državljana Grčke" jer je, kako se sada zna, više od 90 odsto od 240 milijardi evra od 2010. pozajmljenih Grčkoj, neposredno otišlo stranim bankama-poveriocima ranijih kredita, a ne grčkoj državi ili njenim građanima.

Drugi razlog njegovog protivljena je to što je bilo očigledno da će mere štednje kao uslov za nove kredite, "zdrobiti prihode Grčke čime će njen dug postati još manje održiv" što se i desilo.

Treći razlog nejegovog protivljenja, piše Varufakis, bilo je to što će teret novih kredita pasti na poreske obveznike drugih zemalja Evrope kada "slaba Grčka poklekne pod rastućim dugom", a to se već pokazalo time što su Grci uloge iz domaćih banaka preneli u Frankfurt i London.

Poslednji, četvrti razlog Varufakisovog protivljenja uzimanju "kreditne pomoći" je bilo to što će "to što se predstavlja kao 'solidarnost pema Grčkoj', obmanuti narode i parlamente i okrenuti Nemce protiv Grka, Grke protiv Nemaca i, na kraju, Evropu samu protiv sebe".

Po Varufakisu, kako danas piše, Grčka 2010. godine "nije dugovala ni jedan jedini evro nemačkim poreskim obveznicima", a, "kada je naš javni dug postao neodrživ, nismo ni imali pravo da pozajmljujemo novac od njih ili drugih u Evropi".

Zato je njegov stav tada bio da Grčka ne pozajmi ništa, već da pokrene retrukturiranje duga i da "delimično bankrotira, kod svog privatnog sektora (banaka)".

Ipak, od maja 2010. EU je Grčkoj davala "kreditnu pomoć" i to iz javnih sredstava svojih članica čime se grčka država još više zadužila, Grčka je zbog pratećih mera štednje izgubila četvrtinu bruto domaćeg proizvoda, "te nije sposobna da otplati... dug, a nastala je i gadna humanitarna kriza".

Sada, pošto se to dogodilo, "Grci i Nemci su žalosno i predvidivo utonuli u 'igru uzajamnog optuživanja' " što je prvo što treba obustaviti, piše Varufakis.

Drugo što ministar traži, jeste usredsređivanje "na zajednički interes: kako da Grčka brzo raste i reformiše se tako da država može da otplati svoje dugove koje nikada ne bi napravila da je vodila računa o svojim građanima".

Za to je najbolje, zaključuje Varufakis, da se, po sinoćnom stavu Samita EU u Briselu, "smesta sprovede" sporazum Evrogrupe od 20. februara kada je pomoć Grčkoj produžena do juna, pod uslovom da sprovede mere restrukturiranja koje je sama predložila, a sada ih konkretizuje.

"Gledajući unapred, dalje od sadašnje napetosti, naš zajednički zadatak je da preoblikujemo Evropu tako da Nemci i Grci, zajedno sa svim drugim Evropljanima, ponovo uvide da je naša monetarna unija carstvo zajedničkog prosperiteta", piše na kraju Varufakisovog članka.