Zaštićeni stanari plaše se da će završiti na ulici zbog visokih kirija VIDEO

Beograd -- U Beogradu ima 1400 zaštićenih stanara, od kojih je 850 podnelo zahtev za preseljenje, a na stanove koji su im obećani i dalje čekaju.

Izvor: B92, Prva TV
Podeli
foto:  Depositphotos, ArturVerkhovetskiy
foto: Depositphotos, ArturVerkhovetskiy

Nezadovoljni su oni, kao i vlasnici tih nekretnina koji ne mogu da raspolažu svojom imovinom.

Zakonom o stanovanju iz 2016. godine uvedena je nova kategorija zakupnine koja je uvećana za čak 120 do 200 odsto i to za stanare predstavlja preveliki trošak. Linearno se obračunava na veličinu stana, bez obzira na stanje i lokaciju stana i iznosi od 20.000 do 60.000 dinara, kaže Maja Nešič, predsednica udruženja zaštićenih stanara.

"Zaštićeni stanari su bivši nosioci stanarskih prava. To su ljudi koji su imali prava, kao i svi ostali građani Republike Srbije ili bivše SFRJ, koji su u vreme devedesetih otkupili stanove", navodi ona.

Neki napustili stanove

Ovi ljudi, po zakonu, imaju trajno stanarsko pravo i uglavnom su to penzioneri koji već decenijama čekaju na obećane nekretnine i iznos kirije im se godinama oduzima od plate. Veliki broj ljudi napustio je svoje stanove jer više nisu u mogućnosti da plaćaju stanarinu koja je znatno uvećana. Ako se isele, gube sva prava na stan u kome žive, kao i na nekretninu koja im je davno obećana zakonom. Stambene jedinice u kojima sada žive nisu u mogućnosti da prodaju jer nisu u njihovom vlasništvu. Opterećeni kirijom i višegodišnjim čekanjem kojem se ne vidi kraj, sve im je teže da nastave život u ovim stanovima i primorani su da traže drugo rešenje.

"Po nekim našim istraživanjima, grad Beograd, čija je nadležnost da nas preseli, ima stanove bar za prvu grupu preseljenja, što je oko 1000-2000 stambenih jednica koje su u vlasništvu grada a zaposednute su od pojedinih NN lica", otkrila je predsednica udruženja zaštićenih stanara i navela primer dobrog planiranja i rešavanja ovog problema u Vrnjačkoj Banji. U ovom mestu je ovaj problem znatno brže rešen. Stanovi su ponuđeni građanima, preseljenje je sprovedeno i ceo postupak, predviđen zakonom, je obavljen. Situacija u glavnom gradu je potpuno drugačija i kao da se ništa ne radi na rešavanju ovog problema i takozvani zaštićeni stanari su u sve lošijim pozicijama.

"Ako je ovo priča o nezaštićenim stanarima, možete misliti koliko je tek tužna i jeziva priča o potpuno nezaštićenim vlasnicima koji su vlasnici samo nominalno, na papiru", rekao je za TV Prvu Mile Antić iz Mreže za restituciju i dodao da samim tim oni nisu mogli da dobiju nove stanove iz državnog fonda a od svojih stanova nisu imali ništa jer neko drugi u njima živi.

"Država je trebalo da obezbedi da se ljudi rasele", dodao je Antić.

U Beogradu ima dovoljno stanova za sve

Prema procenama udruženja zaštićenih stanara, u glavnom gradu Srbije ima više stambenih jedinica nego zaštićenih stanara i ovaj problem se može jednostavno rešiti uz ulaganje države.

"Ja bih samo da navedem da molim gradsku upravu, kao nekoga ko je nadležan, da hitno pristupi rešenju ovog problema", apelovala je predsednica udruženja zaštićenih stanara.

Rešenje problema između vlasnika i zaštićenih stanara i dalje se ne nazire. Rok za rešenje ovog problema je 10 godina, ali nestrpljivi su kako prvobitni vlasnici stanova koji žele što pre da uđu u svoj posed, tako i zaštićeni stanari, jer ne znaju gde će i kada dobiti novi krov nad glavom. Do tada, plaćaće stanarine koje su udvostručene, ali i dalje ispod tržišne vrednosti.

Srbija

strana 1 od 201 idi na stranu