"Najveća zabluda da građani malim HE daju subvencije" VIDEO

Malo energije, mnogo štete.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

To je samo jedna od mnogobrojnih parola na protestima protiv izgradnje mini-hidrocentrala, kojih je u poslednje vreme sve više u Srbiji. U našoj zemlji planirana je izgradnja ukupno 856 ovakvih postrojenja.

U Nacionalnom udruženju malih hidroelektrana tvrde da je sve ispolitizovano i da se protiv njih vodi zlonamerna kampanja.

Jesu li nam potrebna ova postrojenja, ko su investitori, da li se ovim projektima ugrožava životna sredina - samo su neka od pitanja na koja su u Jutru Prve TV odgovarali Bojan Milovanović, član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana, i Ratko Ristića, dekan Šumarskog fakulteta.

Milovanović kaže da su male HE potrebne svakoj zemlji i da ih je u Evropi 24.000, u Austriji 3.100 a u Švajcarskoj 1.000, a ona je primer ekološke države i donet je zakon prošle godine o izgradnji još 800.

"U Srbiji će se graditi male HE ali neće ih biti 850, po mom mišljenu manje od 400. Danas ih ima 90, u vlasništvu EPS-a je 16 a u vlasništvu privatnih investitora 74 . Uloženi novac će im se vratiti tek posle 12 godina da ostvaruju dobit", kaže Milovanović.

On je u studiju pokazivao elaborate i izveštaje Zavoda za javno zdravlje i Instituta za biologiju po kojima je kvalitet vode na ispustu kada prođe kroz turbine i dođe do obogaćenja kiseonika daleko bolji nego pre vodozahvata.

"Jedino zamućenje koje se javlja je tokom same izgradnje i zato investitor za period izgradnje plaća duple naknade. Što se tiče živog sveta navodi se da nema negativnih uticaja ili su oni zanemarljivi. To su podaci Instituta za biologiju, to se radi terenskim istraživanjem a ne kancelarijskim analizama", navodi Milovanović.

On napominje da su na Staroj planini izgrađene samo dve male HE i dve brane visine 15 i 14 metara koje su uradile Srbijavode za skupljanje vode za topove za osnežavanje gde se stavljaju hemijski aditivi i naveo da je profesor Ristić učestvovao u tome.

Ristić sa druge strane kaže da su male HE derivacionog tipa kakve se dominatno grade kod nas tehnološka praistorija i da je reč o prevaziđenom konceptu koji je u celom svetu izazvao dosta kontroverzi zbog opšte degradacije biodiverziteta, poremećaja režima podzemnih voda i narušavanja načina života lokalnog stanovništa.

"Te HE su građene šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka i gospodin kaže da ih ima 24.000, ali nije rekao da se one sada uklanjaju zbog negativnih ekoloških efekata. Kina i Indija sada suspenduju koncepte gradnje malih HE. U SAD je od 1993. do 2017. uklonjeno preko 1.200 tih objekata jer je Federalna energetska regulotorna komisija propisala visoke ekološke takse, vlasnicima nalaže da vrate ekosistem u prethodno stanje i oni nemaju ekonomski interes da nastave da ih koriste i sami ih ruše", navodi Ristić.

On ističe da njihova izgradnja nije nikakav nacionalni interes.

"Reč je o zloupotrebi nacionalnog akcionog plana o proizvodnji energije iz obnovljivih interesa jer je stavljen u prvi plan akcenat na male HE zbog interesa lobija kojem pripada i gospodin, određeni delovi Ministarstva energetike, delovi EPS-a i vidite puzajuću strategiju gde se to implementira na štetu svih nas", navodi Ristić.

Prema njegovim rečima, dosadašnja proizodnja prema EPS-ovim biltenima za ovih devedesetak malih HE je manje od dva odsto. "A izdvojeno je od 2012. do 2017. nekoliko desetina miliona evra sa računa građana i dobiti EPS-a da bi se oni namirili a učinak u energetskom bilansu zemlje je više nego skroman a ono što možete videte na rekama je više nego strašno u ekološkom smislu. Postoji nekoliko stotina referentnih naučnih i stručnih izvora iz svetske literature koji govore o tragičnim i fatalnim posledicama gradnje na biodivirzitet", navodi Ristić.

To je pravo pitanje, ističe on, kao i zbog čega se ne forsira proizvodnja energije iz biomase, gradnja kogeneracionih postrojenja, zašto se ne koristi neslućeni geotermalni potencijal Srbije za proizvodnju energije, zašto ne radimo više na energetskoj efikansosti, zašto EPS ima gubitke u porenosnoj i distributivnoj mreži.

Milovanović je kazao da je najveća zabluda da bilo koji građanin Srbije proizvođačima električne energije iz malih HE daje subvencije.

"Naknada se plaća državi, a ona nama plaća energiju. Onaj ko troši ta naknada je po kilovatu potrošene energije. Ako ne potrošite, nećete platiti, ko najviše potroši plaća najvaću naknadu", kaže Milovanović.

Kaže da je to lako izračunati jer se devet para po potrošenom kilovatu uplaćuje u poseban državni fond.

"Od ukupne potrošnje električne energije ako je ona 100.000 miliona kilolvatčasova na dnevnom niovu, pričamo o 90.000 evra dnevno prihoda za proizvođače obnovljivih izvora energije u proseku. U poslednje tri godine ukupan iznos nam je isplaćen od 7,8 do 10,2 miliona evra, ali smo mi isporučili energiju koju je EPS prodao krajnjem kupcu po istoj, nekad manjoj a nekad i daleko većoj ceni", navodi Milovanović.

Ristić kaže da proizvođači iz malih HE dobijaju svakog meseca 10 do 14 evrocenti po kilovat času isporučene energije. "A mi preko računa to nadoknađujemo."

On smatra da bi država trebalo da stavi moratorijum na koncept gradnje malih HE derivacionog tipa, da se napravi ozbiljna stručna rasprava i da se pažnja usmeri na druge izvore energije iz obnovljivih izvora - biomase, geoteremalne energija, solarne i tamo gde je moguće energije vetra.

Srbija

strana 1 od 281 idi na stranu