Beograd se odriče noćnog života?

Beograd -- Stanovnici centralnih delova Beograda konačno bi trebalo da dobiju miran san, ali na račun ugostitelja. Zabrana i za kupovanje alkohola posle 22 sata.

Izvor: B92
Podeli

Naime, odbornici gradske Skupštine danas bi trebalo da donesu odluku kojom se ograničava radno vreme ugostiteljskih objekta u stambenim zgradama.

Kako Beograd nema dovoljno kvalitetnog poslovnog prostora u koji bi mogli da se smeste ugostiteljski objekti, više od 80 odsto ovih lokala smešteno je u stambenim zgradama.

Odluke o ograničenju radnog vremena kafića i noćnih klubova u stambenim zgradama do 24 sata, zabrani puštanja muzike posle 22, kao i ranije odluke da se zabrani pušenje na javnim mestima, mogu uticati na to da Beograd ne bude više prestonica noćnog života, po kome je nadaleko poznat i što je imidž koji je godinama građen i podstican.

Odluku o zabrani noćne prodaje alkohola podržava i ministar trgovine Slobodan Milosavljević koji priznaje da ranija rešenja nisu sprečila prodaju alkohola maloletnicima zbog čega Zakon o zaštiti potrošača od januara pooštrava kazne.

Direktor Turističke organizacije Beograda (TOB) Dejan Veselinov, ipak, kaže da ove odluke neće uticati na smanjenje broja turista Beogradu, kao i da prestonica ima dosta toga da ponudi gostima, ali i sugrađanima.

"Mislim da će Beograd i dalje biti primamljiv za noćni provod, stranci će nastaviti da dolaze, jer prestonica, pored noćnog života ima druge oblasti po kojima je poznata u inostranstvu", rekao je Veslinov.

Prema rečima direktora TOB-a, stranci dolaze zbog kulturnih i sportskih događaja, održavanja kongresa i sličnih poslovnih sastanaka ili kratkog vikend odmora.

Takođe, bez obzira da li će Vaša lokalna radnja raditi čitavu noć, u njoj posle 22 sata više nećete moći da kupite alkohol. Takva radikalna odluka je doneta jer ranije doneta zabrana prodaje alkohola maloletnicima ne daje zadovoljavajuće rezultate.

Ugostiteljima preskupa i muzika

Posle odluke o zabrani pušenja u javnim prostorijama i najavljenog skraćenja radnog vremena, ugostiteljski objekti se suočavaju i sa visokim iznosima naknada za autorska i srodna prava, koja moraju da plate Organizaciji muzičkih autora Srbije SOKOJ. Nedavno su oni isključili muziku na jedan sat kao znak protesta i upozorenje na visoke tarife.

Upozorenje je upućeno i organizaciji proizvođača fonograma Srbije (OFPS), ali i nadležnom Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj.

"Slobodna je volja ugostitelja da li će puštati muziku ili ne i njih država ne primorava da je koriste“, kaže stručna saradnica za odnose sa javnošću SOKOJ-a Marija Cvijanović i dodaje da "ukoliko ugostitelji žele da puštaju muziku u svom prostoru koja definitivno pozitivno utiče na njihov posao i zaradu, onda će uvesti muziku, ali moraju to i da plate".

Iz Unije poslodavaca Srbije upozorili su da će, ukoliko ne bude bilo napretka po tom pitanju, 22. februara biti organizovano potpuno izbacivanje uređaja za reprodukciju zvuka iz lokala.

Prema važećoj aktuelna tarifa iz 2007, jedan bod iznosi devet dinara. Diskoteke, klubovi, barovi i splavovi do 50 metara kvadratnih moraju da 'plate' 1.000 bodova za mesec dana, ukoliko imaju više od 16 radnih dana mesečno, a oni veći 1.300 ili 1.800 bodova.

Ako se organizuju pojedinačne zabave, kao što su svadbe, promocije i proslave, naknada se plaća po priredbi i obračunava prema kapacitetu objekta, odnosno broju stolica (50 stolica - 300 bodova, 100 - 500, 200 - 800, 300 -1.000 bodova).

Restorani, kafići i kafane bez žive svirke imaju povoljniju tarifu, dok ostali ugostiteljski objekti - kiosci brze hrane, hamburgernice i slični objekti koji ne poseduju deo za smeštaj gostiju, moraju mesečno da plate 60 bodova.

Zakon o pušenju drastično smanjio prihode

Nekoliko udruženja ugostitelja i preduzetnika na teritoriji Srbije traži od Ministarstva zdravlja da se Zakon o zaštiti stanovništva od duvanskog dima prilagodi i ugostiteljima, pušačima i nepušačima, precizirajući da je u prvih mesec dana primene zakona zabeležen drastičan pad prometa u lokalima.

Prema podacima prikupljenim od 11. novembra do 20. decembra, u 436 lokala iz sedam gradova, najugroženiji lokali su u tržnim centrima u kojima je drastično pao promet.

Pojedini lokali, do 80 kvadratnih metara, beleže pad prometa od 7,5 odsto do 16 odsto, dok u tržnim centrima lokali beleže pad prometa od 39 do 67 odsto.

Ukoliko se trend nastavi i tokom novogodišnjih praznika, navode oni, doći će do znatnog smanjenja prihoda od poreza na dodatu vrednost, stvaranja viška radne snage i potrebe za smanjenjem broja zaposlenih.

Nova radna vremena u Beogradu

U Beogradu više neće smeti da bude zatvorena prehrambena prodavnica pre osam uveče, a toliko će morati da rade i kisoci u užem centru. Kupci subotom mogu da pazare od 8 do 16 časova, a nedeljom dežurne prodavnice i samousluge treba da rade od osam do 12 časova.

Građani, takođe, više neće nailaziti na zatvorena vrata ni svojih banaka jer će sve biti u obavezi da primaju klijente do 19 sati. Menjačnice u hotelima biće otvorene svakog dana non-stop, uključujući i nedelju, a menjačnice na autobuskoj i železničkoj stanici od šest do 22 sata.

Restorani će raditi od 12 do 15.30 časova i od 19 do 22 časa, restorani na vodi od 10 do dva posle ponoći, noćni restorani od 20 do dva posle ponoći, kafane od sedam do 23 časa, barovi i kabarei od 21 do četiri sata posle ponoći, gostionice, bifei i krčme od sedam do 23 časa.

Poslastičarnice u užem centru grada radiće od devet do 22, a ugostiteljske radnje od devet do 24 časa.

Svi trgovinski, zanatski i ugostiteljski objekti mogu da rade i duže, osim kafića i restorana u stambenim zgradama, objašnjava Željko Ožegović.

Srbija

strana 1 od 406 idi na stranu