Hrvatska pobedila? Evropski sud oglasio se nenadležnim za tužbu Slovenije

Strazbur -- Evropski sud za ljudska prava oglasio se nenadležnim za odlučivanje po međudržavnoj tužbi Slovenije protiv Hrvatske.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Depositphotos/Tatiana53
Foto: Depositphotos/Tatiana53

Naime sud se oglasio povodom tužbe Slovenije u vezi sa sporova pred hrvatskim sudovima koje je pokrenula slovenačka "Ljubljanska banka" radi naplate dugova od hrvatskih komapnija nastalih pre raspada SFRJ.

Ova odluka je konačna i doneta je većinom glasova od 17 sudija Velikog veća tog suda. U odluci suda koja je danas objavljena navodi se da prema odredbama Evropske konvecnije o ljudskim pravima koje se odnose na pojedinačne tužbe, pravno lice može pokrenuti postupak pred tim sudom pod uslovom da je „nevladina organizacija“, a ideja ovog principa je da se osigura da država ne može da deluje i kao podnosilac tužbe i kao tuženi u istoj stvari.

Odredbe Konvencije, koje se tiču međudržavnih tužbi, kao u ovom slučaju, ne dozvoljavaju Vladi Slovenije da brani prava pravnog lica koje se nije kvalifikovalo kao „nevladina organizacija" i koje stoga ne bi imalo pravo da podnese pojedinačnu tužbu.

“Kako Ljubljanska banka nije bila ‘nevladina organizacija’ ona nije imala mogućnost podnešenja pojedinačne tužbe”, ukazao je Evropski sud. Shodno tome, kako je dodao, odredbe Koncvencije nisu ovlastile Sud da ispita međudržavnu tužbu, koja se tiče kršenja bilo kog prava iz Konvencije u odnosu na ovo pravno lice.

O ovoj tužbi, podnetoj u septembru 2016. godine, odlučivalo je pomenuto Veliko veće, pošto mu je, zbog važnosti predmeta i potencijalnog dejstva odluke, sudsko veće 2018. godine prepustilo nadležnost za odlučivanje.

Slučaj se tiče neplaćenih i dospelih dugova koje su Ljubljanskoj banci dugovale razne hrvatske kompanije na osnovu zajmova datih u vreme postojanja nekadašnje SFRJ. Banka je osnovana je 1955. godine po zakonima SFRJ Narodne Republike Slovenije i reogranizovana u okviru pravnih reformi 1989-90.

Nakon proglašenja nezavisnosti od SFRJ, slovanačka država je nacionalizvala i restrukturirala banku. Većina imovine banke i deo obaveza prebačeni su u Novu ljubljansku banku.

Starom Ljubljanskom bankom u početku je upravljala Agencija za rehabilitaciju banke Slovenije, a sada je pod nadzorom slovenačke vladine agencije, Fonda za sukcesiju, navodi se u pres materijalu Evropskog suda.

Slovenija se žalila sudu u Strazburu zbog ponašanja sudskih i izvršnih vlasti u Hrvatskoj povodom imovine i potraživanja Ljubljanske banke dd, deoničkog društva osnovanog prema slovenačkom pravu i njene glavne filijale Ljubljanska banka Zagreb, u Hrvatskoj, u kontekstu raspada bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), naveo je Evropski sud.

Vlada Slovenije je u tužbi ukazala da su između 1991. i 1996. godine Ljubljanska banka i njena filijala u Zagrebu pokrenule postupke pred hrvatskim sudovima protiv određenog broja hrvatskih komapnija, tražeći otplatu dugova ugovorenih u bivšoj SFRJ, uglavnom tokom 80-tih godina prošlog veka. Tokom 1994. godine više od 80 takvih predmeta je bilo pred hrvatskim sudovima. Neki su i dalje u toku, drugi su okončani presudama kojima se odbija pravo Ljubljanske banke da bude stranka pred hrvatskim sudovima, dok u nekim drugim slučajevima presude donete u korist banke, nikad nisu mogle da budu izvršene.

Sporovi su pokretani zbog neplaćenih i dospelih potraživanja po kreditnim zajmovima i garancijama, uglavnom odobrenim kompanijama koje posluju u poljoprivrednom i prehrambenom sektoru Hrvatske. U više od polovine ovih slučajeva, pošto su dužnici bankrotirali ili su likvidirani, izvršenje potraživanja Ljubljanske banke postalo je nemoguće.

Od 2004. godine hrvatski sudovi, uključujući Ustavni sud, odricali su pravo na tužbu Ljubljanskoj banci tvrdeći da su potraživanja koja je imala prema raznim hrvatskim kompanijama po osnovu zajmova koje im je odobrila u bivšoj Jugoslaviji prešla na Novu ljubljansku banku, stupanjem na snagu 27. jula 1994. izmena i dopuna Ustavnog zakona Slovenije iz 1991. godine.

Zbog toga, prema mišljenju hrvatskih sudova, Ljubljanska banka nije imala pravo na tužbu kojom bi dobila otplatu takvih zajmova. Vlada Slovenije žalila se da su hrvatske vlasti sprečavale i nastavile da sprečavaju Ljubljansku banku da izvrši i naplati dugove svojih hrvatskih dužnika u Hrvatskoj. Navela je i višestruko kršenje prava iz Evropske konvencije, kao što je pravo na pravično suđenje, pravo na efikasan pravni lek i zabranu diskriminacije, kao i zaštitu imovine.

Slovenija je takođe tužbom od suda zahtevala da joj dosudi pravičnu naknadu koja odgovara gubicima koje je Ljubljanska banka pretrpela kao rezultat pomenutih kršenja prava.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 54 idi na stranu