Osnivač tolara za B92: Idemo na 200.000 transakcija u sekundi

Iako nastao tek prošle godine, po prikupljanju kapitala za petama je Rimcu, a grabi simpatije čak u Južnoj Koreji.

U intervjuu za B92. net, osnivač Tolar HashNET Josip Maričević objašnjava kakvu to tehnologiju razvijaju, kako napraviti uspešan startap, imaju li veze sa slovenačkom valutom tolar, ali i vredi li priključiti se kripto-ludilu. * Tolar je startap kome se predviđa da će vredeti 100 miliona dolara, koliko je to daleko od istine?

- Tolar je valuta kojoj bi ukupna vrednost mogla i premašiti 100 miliona dolara, ali to ne znači da je to ujedno i vrednost same kompanije. Štaviše, rast vrednosti Tolara će se postići samo povećanjem broja korisnika i mogućnostima korišćenja te valute na mreži, tako da što Tolar budu decentraliziraniji, to će više da vredi.

*U Sloveniji je ranije postojala valuta tolar koja je bila regularno platežno sredstvo, koliko ta moneta ima veze s vašim tolarom?

- Poslužila je kao inspiracija i ujedno igra reči, pošto nam je sedište u Sloveniji, svi ovde znaju da je Tolar valuta, a stranci je automatski povezuju s ’Token dollar’ ili ’elecTronic dollar’.

*Razvili ste sistem koji omogućuje veće brzine transakcija od onih koje nude neke druge blokčejn mreže, objasnite nam tehnologiju na kojoj se zasniva tolar?

- Tolar je kompletno nova tehnologija konsenzusa, u kojoj svi učesnici bez potrebe za nekim centralnim entitetom dolaze do istog stanja sistema. Brzinu dobija optimizacijom propagacije podataka mrežom, tako da se podaci nikad ne propagiraju nepotrebno više puta, a prilikom postizanja konsenzusa koristi se virtualno glasanje, gde se neki glasovi mogu izračunati, bez potrebe da se čeka pravi glas, te samim time dolazi do velikog ubrzanja.

*Koliko je tolar sličan bitkoinu, ili etereumu, na primer?

- Sličan je utoliko što je tehnologija koja omogućava postizanje konsenzusa u potpuno decentraliziranoj mreži, na anoniman način i istovremeno su svi tokovi podataka transparentni (bilo ko može proveriti ispravnost transakcija). Takođe, poput ethereuma, ima virtualnu mašinu koja omogućava izvođenje tzv. "Smart Contracta“, neke vrste tehnoloških ’ugovora’.

*Po čemu se tolar razlikuje od konkurencije? Da li je to brzina, potrošnja energije?

- Primarno se razlikuje po višestruko većoj brzini. Dok bitkoin trenutno može podneti do 10 transakcija u sekundi, Ether oko 20, Tolar vec u ovoj fazi može preko 100.000, a s daljnjim optimizacijama očekujemo i brojeve do 200.000 transakcija u sekundi.

"Bitkoin je prestigao dolar"

(Foto:Tolar HashNET)

*Šuška se da je kompanija Rimac automobili vaš najozbiljiniji konkurent kada je reč o prikupljanju kapitala, (žele da budu prvi domaći startap vredan više od milijardu dolara), šta vi kažete, i kako uopšte gledate na konkurenciju?

- Rimac automobili nam nisu konkurent, pošto su u kompletno drugoj industriji, oni se bave proizvodnjom električnih automobila i baterija, dok mi radimo softversku platformu za distribuirano postizanje konsenzusa. Štaviše, vidimo ih kao mogućeg potencijalnog partnera kojem bi neke poslovne procese značajno optimizovli implementacijom naše tehnologije.

*O uspehu tolara govore i vaše nagrade, koja vam je najznačajnija?

- Dobili smo razne inovatorske nagrade, ali ipak smatramo kao najveće postignuće i ’nagradu’ uspešan ICO u kojem su učestvovale hiljade ljudi i investirali kao rani usvajači tehnologije.

*Predstavljate tolar širom sveta, nedavno ste bili u Južnoj Koreji, iz vašeg iskustva, koliko je to tržište drugačije kada je reč o digitalnim valutama i uopšte, uslovima za osnivanje startapa

- Ta tržišta su kompletno drugačija, ne samo u području kriptovaluta, već generalno u biznisu. Mogli smo potrošiti i još 10 puta više novca na razne online marketinge, ali da nismo tamo bili lično i organizovali svoje konferencije, nikad ne bismo došli do tog tržišta.

Prednost koju oni imaju nad nama je puno brže prihvatanje novih tehnologija, dok se kod nas to još uvek nalazi u sivoj zoni.

*Koji je vaš prvi savet nekome ko želi da osnuje startap?

- Ovde bi se mogle (i jesu) napisati cele knjige, no ovako ukratko bi se fokusirao na dve stvari, koje su se i ovde, a i drugim projektima pokazale kao najjbitnije.

Prvo je napravite Minimum Viable Product, dakle neki demo s minimalnim nivoom truda koji pokazuje, ako ništa drugo, da vaš koncept uopšte može da funkcioniše. To čini veliku razliku kod prezentacija, traženja investicija te da vas bilo ko uopšte shvati ozbiljno (i sa strane budućih zaposlenika, a i sa strane budućih kupaca ili poslovnih partnera).

Drugo, čak i kad novac počne da pristiže, važno je paziti na budžet. Najlakše je kad krene uzbuđenje rasta prodaje, odmah povećati i troškovnu stranu. No bolje je neko vreme ostati u startap mentalitetu dok se stvari ne stabilizuju. Plus još se dobije neka zaliha koja može pomoći u slučaju nepredviđenih okolnosti. A kao što smo videli s nedavnim kretanjem stanja na tržištu kriptovaluta, svašta se može dogoditi.

*Planirate li sličan projekat kao tolar, ili ipak radite i dalje na njemu?

- Tolar je ogroman i zahtevan projekat koji ima mnogo primena, tako da narednih godina sigurno mogu raditi na tome od 0-24, a da nam ne ponestane ideja ili novih izazova. Kad dođemo do nivoa da Tolar bude kao sto je danas Bitcoin ili Ethereum, onda možemo da počnemo da razmišljamo o novim projektima.